Carska riječ
0001 Knjigu piše carica Milica
0002 iz Kruševa grada bijeloga,
0003 a šilje je u Tursku Jedrenu
0004 a na ime Todoru veziru,
0005 u knjigu mu ona besjedila:
0006 "Čuješ li me, Todore vezire!
0007 Moš’ li znati, jes’ li zapazio,
0008 kad zgiboše cari na Kosovo,
0009 car Lazare i care Murate,
0010 ondaj ste mi zarobili sina,
0011 sina moga NemanjićaVuka.
0012 Pošljite mi Vuka Nemanjića
0013 da se š njime jadna razgovaram."
0014 Kad veziru sitna knjiga dođe,
0015 on okupi svu tursku gospodu
0016 pak je njima knjigu proučio,
0017 a kad Turci knjigu razumješe,
0018 sva gospoda tako govoraše:
0019 "Da pošljemo Nemanjića Vuka!"
0020 Ali veli Brankoviću Vuče:
0021 "Čujete l’ me, paše i veziri!
0022 Ne pošljite koljeno prokleto,
0023 e će biti vama za kajanje,
0024 no izgub’te Nemanjića Vuka."
0025 Kad to čuo Todore vezire,
0026 on mi zove Vuka Nemanjića,
0027 pa ovako njemu govoraše:
0028 "Čuješ li me, Nemanjića Vuče!
0029 Ajd’ uljezi u moju odaju
0030 pa ti uzmi stotinu cekinah,
0031 a otidi niz sokake česte
0032 te ti hajde dolje u zlatara
0033 te napravi o’ zlata jabuku,
0034 u jabuku bio ferman piši
0035 te ga šilji ostaraloj majci:
0036 Svi te Turci ćahu odpraviti,
0037 al’ ne dade Branković prokleti.
0038 Tako ga je Vuče poslušao,
0039 on uzeo stotinu cekinah,
0040 pa otide Vuče u zlatara
0041 te napravi o’ zlata jabuku,
0042 u jabuku bio ferman piše:
0043 "Stara majko, knjeginja Milice!
0044 Svi me Turci ćahu opraviti
0045 do ne dade naš zet Brankoviću,
0046 no ti piši list knjige bijele,
0047 te je šalji u Mosku Stefanu,
0048 da ti dođe Stevan na dvorove,
0049 da te brani od konjah turskijeh,
0050 evo idu turci na bogaze,
0051 da te njihni konji ne pogaze."
0052 Pa otide uz sokake Vuče,
0053 a ’vo idu tri mladi dželata
0054 da izgube Vuka Lazareva:
0055 a divan je, jadi ga ubili,
0056 on je ljepši od jabuke zlatne,
0057 a viši je od kopja bojnoga,
0058 no dželati izbugiše Vuka,
0059 a poslaše od zlata jabuku
0060 ka Kruševu knjeginji Milici.
0061 A kad njojzi na rukama dođe,
0062 sade viđe ferman u jabuku
0063 i razumje da joj nejma sina,
0064 ona drugu brže nakitila,
0065 a šilje je u Mosku prostranu,
0066 a na ruke đakonu Stefanu,
0067 u knjigu mu govorila majka:
0068 "Da moj sinko, visoki Stefane!
0069 Al’ ne čuješ, al’ ne brineš za to,
0070 brata Vuka stopiše ti Turci.
0071 izgubi ga Branković prokleti,
0072 no ti hodi brže na dvorove
0073 da me braniš od konjah turskijeh,
0074 jer svuđ idu Turci na bogaze
0075 da me njihni hati ne pogaze."
0076 Ode knjiga u Mosku prostranu,
0077 dok Stefanu na rukama dođe,
0078 a kad viđe što mu sitna piše,
0079 žarke su ga suze propanule,
0080 od jada ga zaboljela glava,
0081 pa mi sjetno neveselo šeta,
0082 a srete ga care Alesandre,
0083 pa govori đakonu Stefanu:
0084 "Što ti sjetno neveselo šetaš,
0085 koja ti je od boga nevolja?"
0086 On mu što je i kako je kaže,
0087 a veli mu care Aleksandro:
0088 "Hadje uzmi svijetlo oruže,
0089 pa uzjaši hata četvrtaka,
0090 pa ti hajde na jezero mutno,
0091 ako tebe bog i sreća dade,
0092 i nafaka Nemanjića stara,
0093 te izgubiš nesitu aždaju,
0094 daću tebe vojsku i zahiru
0095 da ti š njome ideš na Kosovo."
0096 Otolen se Stefan podignuo
0097 te uzeo konja i oruže,
0098 pa otide zemljom i svijetom
0099 dokle dođe na mutno jezero.
0100 Tako mu je bog i sreća dala,
0101 i nafaka Nemanjića stara,
0102 aždaju je sanak prevario
0103 te je kopjem otrovnijem gađa,
0104 u glavu je bješe pogodio,
0105 proprca je dolje na vilicu,
0106 pa je tako u Mosku povede.
0107 Kad to viđe care Alesandro,
0108 on mi skupi vojske sto hiljadah,
0109 i dade mu svoj vojsci zahiru,
0110 š njom otide Stefan po svijetu,
0111 dok nastupi preko grčke zemlje,
0112 pak on dođe u grčkoga kralja,
0113 u njega su konak učinjeli,
0114 ali viče visoki Stefane:
0115 "Grčki kralju, večeru mi daji"
0116 Grčki kralju njemu odgovara:
0117 "Ol’ mi hata puštat na hatkinju,
0118 daću tebi svoj vojsci večeru?"
0119 A veli mu visoki Stefane:
0120 "Puštaću ti hata na hatkinju!"
0121 Siguraše gosposku večeru,
0122 sva je vojska bila večerala,
0123 a diže se visoki Stefane,
0124 on otide u gornje kamare,
0125 donesoše i njemu večeru.
0126 Pošto bješe Stefan večerao,
0127 ali vode tanehnu Grkinju,
0128 oni vode i popa i kuma,
0129 te krstiše tanehnu Grkinju,
0130 a kad viđe visoki Stefane,
0131 careva se već ne pogovara,
0132 nego š njome vjenčaše Stefana.
0133 Tri je noći š njome boravio,
0134 a četvrto jutro obrtaše,
0135 al’ mu veli tanehna Grkinja:
0136 "Gospodare, visoki Stefane!
0137 Na čemu si mene ostavio?
0138 Ako počnem kakvo čudo bude,
0139 svak će reći od kurve j’ kopile?"
0140 Al’ joj veli visoki Stefane,
0141 a dade joj Lazarev’ handžara,
0142 i dade joj burme Lazareve:
0143 "Ako b’ čedo počem bilo muško,
0144 dati njemu Lazarev’ handžara
0145 ako l’ bude čedo đevojačko
0146 dati njojzi burme Lazareve."
0147 Ode Stefan otle u Kosovo
0148 i za njime vojska svakolika,
0149 na Kosovo tabor učinio,
0150 otle piše list knjige bijele,
0151 a šilje je Brankoviću Vuku,
0152 u knjigu mu Stefan govorio:
0153 "A moj zete, Brankoviću Vuče!
0154 Hodi dođi k mene na Kosovo,
0155 da l’ te nije želja ponijela,
0156 da me sretneš i da se vidimo?"
0157 A kad Vuku sitna knjiga dođe,
0158 i kad viđe da mu Stefan piše,
0159 on pokupi stotinu Turakah,
0160 sve dobrije’ agah i begovah,
0161 pa on š njima na Kosovo pođe
0162 i Stefanu dođe u tambore.
0163 Skoči Stefan od zemlje na noge,
0164 ruke šire u lica se ljube,
0165 a za dugo zdravje upituju,
0166 posjedaše jedan do drugoga,
0167 svakoga se zbora dofatli,
0168 no velješe visoki Stefane:
0169 "A moj zete, Brankoviću Vuče!
0170 Što te pitam valja da mi kažeš,
0171 kad čobanče dobro hrani pašče,
0172 on mu daje, pas ga ne poznaje,
0173 što je pravo njemu učiniti?"
0174 Odgovara Brankoviću Vuče:
0175 "Pravo ga je topuzom u glavu!"
0176 To kad čuo visoki Stefane,
0177 iza sebe topuz dofatio
0178 te udari Brankovića Vuka,
0179 dok mu pasju salomio glavu,
0180 posječe mu svukoliku družbu.
0181 Ono doba stade nekoliko,
0182 a ’vo idu njemu muštuluci:
0183 "Muštuluk ti, visoki Stefane!
0184 E, je tebe Lazar nastanuo."
0185 Odgovara visoki Stefane.
0186 "Dosta mu je da je vojevoda!"
0187 Nađeli mu vojevoda Janko,
0188 a sestri mu Jana nađedoše.
0189 Jana rodi Banović-Sekulu
0190 te je s Jankom Turke razbijao,
0191 na štono je namijenjen bio.
