Цавти ружо, не гледај на мене,
Ја сам ти се јунак оженио,
Верном љубом неприликом мојом,
Кудгод идем сузама пролива,
Пак спомиње првог господара, 5
А себика за смрт преговара:
„Смрти моја, што ме не умориш!
„Добра ти ми прва срећа била,
„Код првога господара мога!
„Рано легнем а доцкан устанем, 10
„Мој господар пре мене устане
„Перо узме и дворе помете,
„Кондир узме пак у гору иде
„Те донесе студене водице,
„И у руци струк румене руже, 15
„Пак менека из постеље будн
„Речма буди а устима љуби:
„„Устај горе, драга душо моја,
„„Те умивај бело лице твоје.““
„Полива ме студеном водицом, 20
„Удара ме руменом ружицом.
„А код овог другог господара
„Доцкан легнем а рано устанем,
„Двор пометем и воде донесем,
„Чизме отрем, свињама заметем, 25
„Ручак справљам, из постеље будим,
„И још јадна по том права нисам,
„Све на мене попреко погледа.
„Црна земљо растави ме с њиме,
„Те ме носи првом господару, 30
„Да би с’ јадна примирила с њиме.
„Прва срећа као кита цвећа
„А последња како чаша једа.“
Напомене
Из једне старе писане песмарице од пре 100 година.
