Cavti ružo, ne gledaj na mene,
Ja sam ti se junak oženio,
Vernom ljubom neprilikom mojom,
Kudgod idem suzama proliva,
Pak spominje prvog gospodara, 5
A sebika za smrt pregovara:
„Smrti moja, što me ne umoriš!
„Dobra ti mi prva sreća bila,
„Kod prvoga gospodara moga!
„Rano legnem a dockan ustanem, 10
„Moj gospodar pre mene ustane
„Pero uzme i dvore pomete,
„Kondir uzme pak u goru ide
„Te donese studene vodice,
„I u ruci struk rumene ruže, 15
„Pak meneka iz postelje budn
„Rečma budi a ustima ljubi:
„„Ustaj gore, draga dušo moja,
„„Te umivaj belo lice tvoje.““
„Poliva me studenom vodicom, 20
„Udara me rumenom ružicom.
„A kod ovog drugog gospodara
„Dockan legnem a rano ustanem,
„Dvor pometem i vode donesem,
„Čizme otrem, svinjama zametem, 25
„Ručak spravljam, iz postelje budim,
„I još jadna po tom prava nisam,
„Sve na mene popreko pogleda.
„Crna zemljo rastavi me s njime,
„Te me nosi prvom gospodaru, 30
„Da bi s’ jadna primirila s njime.
„Prva sreća kao kita cveća
„A poslednja kako čaša jeda.“
