Куне мајка Краљевића Марка:
„Краљевићу, жив не био мајки,
Куд год идеш свуд је хула на те
Од дивојак и од удовица
Да не смију ни на воду појти 5
Од зулума Краљевића Марка!”
Марко старој говорио мајки:
„Ај, старице, стара мајко моја,
Ниј’ тулика баш ни хула на ме,
Већ ћу ти ја, мила мајко моја, 10
Ја ћу теби право каживати!
Јахах једнуч коња прико поља,
Сритио сам млајахну дивојку
И још сам јој јунак говорио:
,Уклон’ ми се, млајахна дивојко!’ 15
Ниј’ се хтила уклонити млада,
Заде ми се оструг од чижама
За бијело крилце дивојачко;
Идох, мајко, оструг откучиват,
Заде ми се ковка од рукава 20
За бијела недра дивојачка;
Идох, мајко, ковку откучиват,
Приварих се, обљубих дивојку!
Видила ме удовица Уле,
Која на ме меће тешке хуле; 25
Ако ми ју кад уфатит Бог да,
Гристи ћу ју како и јабуку,
Љубит ћу ју како и дивојку!”
