Kune majka Kraljevića Marka:
„Kraljeviću, živ ne bio majki,
Kud god ideš svud je hula na te
Od divojak i od udovica
Da ne smiju ni na vodu pojti 5
Od zuluma Kraljevića Marka!”
Marko staroj govorio majki:
„Aj, starice, stara majko moja,
Nij’ tulika baš ni hula na me,
Već ću ti ja, mila majko moja, 10
Ja ću tebi pravo kaživati!
Jahah jednuč konja priko polja,
Sritio sam mlajahnu divojku
I još sam joj junak govorio:
,Uklon’ mi se, mlajahna divojko!’ 15
Nij’ se htila ukloniti mlada,
Zade mi se ostrug od čižama
Za bijelo krilce divojačko;
Idoh, majko, ostrug otkučivat,
Zade mi se kovka od rukava 20
Za bijela nedra divojačka;
Idoh, majko, kovku otkučivat,
Privarih se, obljubih divojku!
Vidila me udovica Ule,
Koja na me meće teške hule; 25
Ako mi ju kad ufatit Bog da,
Gristi ću ju kako i jabuku,
Ljubit ću ju kako i divojku!”
