Хрњица Мујо и Сењанин Иван

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Хрњица Мујо и Сењанин Иван

0001 Уродила билица шеница
0002 Покрај Глине, испод Алатуше,
0003 У лукама Хрњице Мујана,
0004 Куд родила, боље дозорила.
0005 Једно јутро Мујо подранио,
0006 У одају брата дозивао:
0007 „Мој Халилу, мој брате рођени!
0008 Хајд’ појаши врана брез биљега,
0009 Гони врана по нашој Кладуши,
0010 Па подигни тријест дјевојака,
0011 Све под избор по нашој Кладуши,
0012 И пред њима Ајку Карајкову,
0013 Липу Ајку, моју јауклију,
0014 Понеси им тридесет српова,
0015 Да жењемо билицу шеницу.“
0016 Оде Халил, узјаха гаврана,
0017 Па позовну тријест дивојака,
0018 И пред њима Ајку Карајкову,
0019 Доведе их кули и авлији.
0020 Подиже се из оџака Мујо
0021 И подиже све шест братинаца,
0022 Узе Мујо тријест дивојака,
0023 Па одведе своје жетаоце.
0024 Кад сађоше у луке шеници,
0025 Доведе их црљеној јабуци,
0026 Под јабуком прожеше шеницу.
0027 Хрњица Мујо сједе под јабуку,
0028 А дивојке коло уфатише,
0029 Под јабуком коло поиграше,
0030 За српове онда прифатише.
0031 Заведе их Мујо у шеницу,
0032 Ударише, па жењу шеницу,
0033 Врати с’ Мујо, сиде под јабуку,
0034 Њему жење тријест дивојака,
0035 Ужа мећу браћа Хрњичина,
0036 Ужа мећу, снопље исправљају.
0037 Ко не жење билице шенице?
0038 Не жење је Хрњица Мујица,
0039 Нити липа Ајка Карајкова.
0040 Та дјевојка по стрништу хода,
0041 Гледа је Мујо, с њом се разговара.
0042 Кад је жарко искочило сунце,
0043 Гледа Мујо уз поље Кладуши,
0044 Помоли се тридесет момака,
0045 Све по избор младих Кладушана,
0046 Пошли момци на жетву Хрњици.
0047 Сваки својој пошо јауклији,
0048 У свакога пушка на рамену,
0049 Они носе тридесет српова.
0050 Кад Хрњици дошли и јабуци,
0051 Дочека их под јабуком Мујо,
0052 Под јабуком пушке оставише.
0053 Заведе их у шеницу Мујо,
0054 Сваког својом сведе јауклијом,
0055 На слог момка и дивојку метну.
0056 У мах му пође тридесет слогова,
0057 Па се врати, сједе под јабуку,
0058 А сејири своје жетаоце.
0059 Кад погледа кули у Кладушу,
0060 Помоли се сестра Хрњичина
0061 И још уз њу четири слушкиње,
0062 Оне носе ручак жетаоцем.
0063 Дочека их код јабуке Мујо,
0064 На двоје им ручак разметнуо,
0065 Башка момци, а башка дивојке,
0066 Па позовну Мујо жетаоце,
0067 Већ сједоше, па се наједоше.
0068 Онда момци луле запалише,
0069 А дивојке коло уфатише,
0070 Често пушка пали код јабуке.
0071 За српове опет прифатише,
0072 Они жењу билицу шеницу,
0073 Све Хрњица сједи под јабуком.
0074 Када њима по дана пасало,
0075 Кад погледа од јабуке Мујо,
0076 Мујо гледа низ поље Петрињи,
0077 Кад ли бутум поље поцрнило,
0078 Он опази Хенкалића бана
0079 Од Карловца града бијелога.
0080 Намах Муји зло на уми било,
0081 Па одјекну од јабуке Мујо,
0082 Грозне сузе њему полетише,
0083 Па подвикну код јабуке Мујо:
0084 „Ајме браћо, моји Кладушани,
0085 Цуре наше, ка и сестре моје,
0086 Ето на нас тешка невримена!“
0087 То им рече, потече Кладуши.
0088 Кад видише момци и дивојке,
0089 Ту се они у чуду зачудише,
0090 Што повиче од јабуке Мујо,
0091 Погледаше низ поље зелено,
0092 Али бутум поље поцрнило,
0093 Зацвилише кићене дивојке,
0094 Стаде вика Ајке Карајкове:
0095 „Хрњица Мујо, од Крајине главо!
0096 Јунак ниси, колико те фале,
0097 Од ког бижиш кули у Кладушу?
0098 Ком остављаш тријест дивојака
0099 И тридесет наших Кладушана
0100 И Ајкушу своју јауклију?
0101 Ја сам женска на стрништу глава,
0102 Да ја ишто имам од оружја,
0103 Не би тебе оставила, Мујо,
0104 Волила би изгубити главу.“
0105 Онда Муји сузе полетише,
0106 Па се натраг Мујо повратио:
0107 „Давор Ајко, моја јауклијо!
0108 Није васке оставио Мујо,
0109 Што је Муји жао погинути;
0110 Ван се ј’ Мујо кули појагмио,
0111 Не би л’ тамо коња ујагмио,
0112 Свима би вам помоћ учинло.
0113 Кад је тако, моје миловање,
0114 Данас васке оставити не ћу,
0115 Волим код вас изгубити главу.“
0116 Па повика своје жетаоце:
0117 „Нос’те, браћо, снопље и шеницу,
0118 Да од снопља шанац направимо,
0119 Да из снопља бана дочекамо,
0120 Да се с њиме мушки погодимо
0121 Ил мушкије главе погубимо,
0122 Нек о нами говори Крајина.“
0123 Потекоше момци и дивојке,
0124 Понесоше снопље и шеницу,
0125 Код јабуке шанац начинише.
0126 Док у шанац они ускочише,
0127 Уведоше кићене дивојке,
0128 Ал наћера Хенкалићу бане,
0129 А дочека из шенице Мујо.
0130 Тријест и шест отрже пушака,
0131 Тридесет му обори усара.
0132 Па се прво измакнуо бане.
0133 Стаде вика у шеници Мује:
0134 „Кладушани, моја браћо драга!
0135 Свак одбаци пушку пред дивојку,
0136 Да из шанца, браћо, искочимо,
0137 И усаре мртве покупимо,
0138 Да ми с њима шанац потврдимо.“
0139 Док из шанца они искочише
0140 И усаре мртве покупише,
0141 И док с њима шанац потврдише,
0142 Истом опет у шанац скочише,
0143 А дивојке пушке принабише,
0144 Ал наћера Хенкалићу бане,
0145 А брани се из шенице Мујо.
0146 Три пута се бане наћерао,
0147 Све се брани из шенице Мујо,
0148 Деведесет обори усара,
0149 Далеко се бане измакнуо,
0150 Из све главе бане повикује:
0151 „Хрњица Мујо, курвино копиле!
0152 Право мени по истини кажи:
0153 Кол’ко друштво имаш код себека?
0154 Је л’ ти ико до сад погинуо,
0155 Је ли ико рана допануо?“
0156 Јавља му се из шенице Мујо:
0157 „Удри бане, немој дангубити!
0158 Још ми нико није погинуо.“
0159 Тако с’ Мујо с баном приговара.
0160 Кад погледа низ поље зелено:
0161 Кад зелено поље поцрнило,
0162 Види Мујо Карловић-Николу
0163 И уз њега хиљаду пишаца,
0164 Грозне Муји сузе ударише:
0165 „Куку браћо, моји Кладушани!
0166 Ето на нас Карловић-Николе,
0167 Ето пред њим влашке пишадије,
0168 Пишадије, наше изгибије,
0169 Не шал’те се, моји Кладушани!“
0170 Истом тако друштво утврдио,
0171 Ал наћера Карловић Никола,
0172 А дочека из шенице Мујо,
0173 Тридесет му обори пишаца.
0174 Која фајда, кад је оборио,
0175 Кад за шанац они прифатише,
0176 С њима с’ гони из шенице Мујо,
0177 А дивојке пушке набијају.
0178 Која фајда, што се гони Мујо,
0179 Црна с’ гора побити не море:
0180 Погибе му петн’ест Кладушана.
0181 У мах паде тријест дивојака;
0182 Ал подвикну Ајкуша дивојка:
0183 „О Хрњица, од Крајине главо,
0184 Деде, Мујо, да се халалимо!“
0185 Јер три пушке Ајку ошинуше.
0186 Док погину Ајка Карајкова,
0187 Већ нестало праха и олова,
0188 Па повика у шеници Мајо:
0189 „Давор’ браћо, моји Кладушани!
0190 Дивојке су лигом изгинуле,
0191 А нестало праха и олова.
0192 Свак побаци пушку у шеницу,
0193 Па за голо гвожђе прифатите,
0194 Мушки ћемо на њих ударити.“
0195 Кад потече из шенице Мујо,
0196 За њим све шест пође братинаца,
0197 А за њима петн’ест Кладушана;
0198 Ал дочека Карловић Никола,
0199 Ал наћера Хенкалићу бане,
0200 Бранећи се код јабуке Мујо
0201 Погину му петнејст Кладушана,
0202 И Хрњици крила отпадоше,
0203 Пофаташе браћу Хрњичину,
0204 И Хрњици на плећа скочише.
0205 Ту је бане добро задобио.
0206 Што је ћио, то је учинио,
0207 Уфатио седам Хрњичића,
0208 Којих грђих на Крајини нема.
0209 На Кладуши пуцају топови,
0210 Све се диже ларма од Кладуше,
0211 А веш сунце паде за планину.
0212 Оде бане низ поље Петрињи
0213 И одведе седам Хрњичића,
0214 Тавном ноћи до Карловца сађе.
0215 Завргоше шенлук и весеље,
0216 На Карловцу пуцају топови,
0217 Ту је бане пиће положио,
0218 Сву ноћ они хладно пили вино.
0219 Све то гледа Хрњица Мујане
0220 И његових све шест братинаца,
0221 Па му вели Хенкалићу бане:
0222 „Хрњица Мујо, погано плетиво!
0223 Чекај, Мујо, до жаркога сунца,
0224 Сутра нами освиће недиља,
0225 Водит ћу те цркви намастиру,
0226 Код цркве вас на коље дигнути.“
0227 Кад им жарко огрануло сунце.
0228 Опрема се Хенкалићу бане,
0229 Да их води цркви намастиру.
0230 Мало вриме а дуго не било,
0231 А цвркнуше чавли по калдрми,
0232 Од авлије с’ отворише врата,
0233 Помоли се Сењанин Иване,
0234 За њим уђе тридесет усара,
0235 Разјахаше ате у авлији,
0236 Дочека их Хенкалићу бане,
0237 С њим сједоше, па се поздравише,
0238 У авлији пиће разложише.
0239 Бану вели Сењанин Иване:
0240 „Господине, Хенкалићу бане,
0241 Какво ти је шенлук и весеље?“
0242 Све му бане по истини каже:
0243 „Синоћ касно добро задобио:
0244 Уфатио седам Хрњичица,
0245 Којих грђих на Крајини нема.
0246 Види Мује, сједи у авлији,
0247 А до њега све шест братинаца.“
0248 Насмија се Иван капетане:
0249 „Нека бане, вридан господине!
0250 Ал те молим, вридан господине,
0251 Какво си им право одсудио?
0252 Хо’ш их на дно врћи од тавнице,
0253 Али ћеш им глави кидисати?“
0254 Њему бане приче бесидити:
0255 „Наш Иване, наш господичићу!
0256 Ја сам њима право поставио:
0257 Мећати их у тавницу не ћу,
0258 Веш их свести цркви намастиру,
0259 Хрњичиће на коље дигнути,
0260 Затрти им племе на Кладуши.“
0261 Онда вели Иван капетане:
0262 „Господине, Хенкалићу бане!
0263 Прави си јунак, а паметан ниси.
0264 Да ти хоћеш мене послушати,
0265 Немој њима глави кидисати.
0266 Тај је Мујо од Крајине глава,
0267 Крајишници ка и мрки вуци,
0268 У Мује је млого побратима,
0269 За њег знаде девлет у Стамболу.
0270 Ја се бојим, бане господине,
0271 Кад се дигну на алаје Турци
0272 Од Глинице до воде Бистрице,
0273 Од дну Лике па до Врховина,
0274 Карловац ће земљом поравнити,
0275 Нашег краља с царем завадити.
0276 Ко ће тому џевап учинити?
0277 Ван им немој глави кидисати,
0278 Продај ми их за новце готове,
0279 Да их Сењу водим бијеломе.
0280 У мене има на мору ђемија,
0281 Да прикујем Мују на ђемију
0282 И његових све шест братинаца,
0283 Нека тегле’ по мору галију,
0284 Док су им живе на рамену главе,
0285 За то Турци завидити не ће.“
0286 Кад чу бане, што Иван дивани,
0287 Онда вели бане господине:
0288 „Наш Иване, дуко најмилија,
0289 Најмилија и најпаметнија!
0290 Све је тако, Иван-капетане,
0291 Џаба ти их през паре динара,
0292 Само их немој отпуштити живе!“
0293 То Ивану врло мило било,
0294 Намах Иван на ноге скочио,
0295 Узе Иван седам Хрњичића,
0296 Оде Иван Сењу каменоме.
0297 Када Сењу сађе каменоме,
0298 Хрњичиће метну у тавницу,
0299 Држо их је за недиљу дана.
0300 Док му стиже на мору ђемија,
0301 Сведе Мују на дебело море,
0302 Па прикова Мују на ђемију
0303 И његових све шест братинаца,
0304 Отиште их на дебело море,
0305 Нека тегле по мору галију.
0306 То се чудо чуло по Крајини,
0307 То се чуло на широку Лику.
0308 Дајо му је Козлић Хурамага,
0309 Подиже се ага са Удбине,
0310 Па он узе мајку Хрњичину
0311 И сестру му Ајку са Кладуше,
0312 Оста им пуста на Кладуши кула.
0313 Тегли Мујо по мору галију
0314 Све дан по дан за седам година,
0315 Када осма настаде година,
0316 Заврже Иван шенлук и весеље:
0317 Јер се жени Иван капетане,
0318 Он испроси кићену дивојку
0319 Изнад Бага, из Папка камена,
0320 Он испроси Ружица дивојку,
0321 Липу Ружу Павла капетана.
0322 Рок ставио за пун мјесец дана,
0323 Па се врати Сењу каменоме,
0324 Па се спрема за недиљу дана.
0325 Када друга настала недиља,
0326 Стиже му књига од Папка камена
0327 Од пунице и китли Ружице.
0328 Што су њему у књизи писале:
0329 „Господине, Иван-капетане!
0330 Кад си моју Ружу испросио
0331 И отишо Сењу каменоме,
0332 Прдаче се с нами маџарице:
0333 У ње ј’ млого муштерија било,
0334 Седам је је бана запросило,
0335 Ја сам теби Ружу поклонила.
0336 Сад с’ прдаче с нами маџарице,
0337 Од наске су писму испивале:
0338 ,Бака нама кићене Ружице!
0339 Седам је је бана запросило,
0340 Она бану не ће ни једноме,
0341 Веће рече Иван-капетану,
0342 За Ивана, сењску маџарицу!’
0343 Теби веле, да си маџарица,
0344 Не веле ти, да си јунак прави.
0345 Сад не купи кићених сватова,
0346 Па ти нејди Папку по дивојку,
0347 Ван ето ти, што с’ у књизи пише:
0348 Ти се кажеш, да си јунак прави,
0349 У тебе има на мору ђемија,
0350 На ђемији сужњи невољници,
0351 А некаквих седам Хрњичица.
0352 Сад ако ’ш се Ружом оженити,
0353 Ти поврати на мору ђемију,
0354 Откуј са ње седам Хрњичића,
0355 Придржи их за петнаест дана,
0356 Па подигни кићене сватове,
0357 У сватове седам дивојака,
0358 Међу њима сестрицу Јелицу,
0359 Поведи их амо у сватове,
0360 Узми собом браћа Хрњичиће,
0361 Нека воде коње под дивојкам,
0362 Брата Мују метни пред ђогата,
0363 Нека води под Јелом ђогата,
0364 Тако сађи Папку по дивојку,
0365 Нек те виде у Папку маџарке,
0366 Ал си прави јунак на мејдану,
0367 Ал си, Иване, сењска маџарица.“
0368 Када Иван књигу пригледао,
0369 Књигу гледа, главом помахује,
0370 Сам говори, а сам одговара:
0371 „Сад никако Мују повратити,
0372 А ружније цуру оставити.
0373 Руже липе оставити не ћу,
0374 Волим натраг Мују повратити.“
0375 Па добави на мору ђемију,
0376 С ње откова седам Хрњичића,
0377 Изведе их у кулу камену,
0378 Он их држи за петнаест дана,
0379 Па подиже кићене сватове,
0380 И поведе седам дивојака,
0381 Па нареди браћу Хрњичиће,
0382 Да они воде коње под дивојкам,
0383 А Мујана метну пред ђогата,
0384 Да он води по Јелом ђогата.
0385 Свој му браћи одришио руке,
0386 Сам је Мујо руку савезатих.
0387 Отискоше кићени сватови,
0388 Мујо води под Јелом ђогата,
0389 Тужан сужањ главу обисио,
0390 Врани му пали по рамених брци.
0391 Путоваше литни дан до подне,
0392 На њег Јела наћера ђогата,
0393 Па Хрњици тихо проговара:
0394 „Хрњица Мујо, од Крајине главо!
0395 Јунак ниси, колико те фале,
0396 Што си, Мујо, обисио главу?
0397 Дигни главу, погледај дивојку,
0398 Вид’де Јеле, сестре Иванове!“
0399 Хрњица јој тихо одговара:
0400 „Прођ’ се, Јеле, змија те ујела!
0401 Мени није до што но је теби.
0402 Мен’ је тешка мука додијала,
0403 Конопци ми руке преглодали,
0404 На голе се кости ослонили,
0405 Вид’ Ивана, брата рођенога!“
0406 Опет Јеле тихо проговара:
0407 „О Мујане, од Крајине главо,
0408 Дигни главу, погледај дивојку!
0409 Ти се не бој Иван-капетана,
0410 Док год Јелу чујеш на ђогату.
0411 Знаш ли, Мујо, од Крајине главо,
0412 Ево има три године дана,
0413 Да сам тебе Богом побратила.
0414 Још те брату отказала нисам,
0415 Погледај ме, ка и сестру своју.“
0416 Насмија се код ђогата Мујо:
0417 „Давор’ Јеле, моја посестримо!
0418 Ако ми хиле не ћеш учинити,
0419 Ја ћу теби за братство примити.“
0420 „ „Не ћу, Мујо, вјеру ти задајем.“ “
0421 Истом с’ Мујо с Јелом преговара,
0422 Стаде вика Иван-капетана:
0423 „О ти Мујо, погано плетиво,
0424 Дост’ је твоје петљаније било!“
0425 На њег Иван поћера кулаша,
0426 Па фати се сабље од појаса,
0427 Прид њег Јела направи ђогата:
0428 „Стан’ Иване, мој брате рођени,
0429 Немој Муји глави кидисати!.
0430 Знаш, Иване, мој брате једини!
0431 Плашив се је ђого пригодио,
0432 Да ми није Мује прид ђогатом,
0433 Ја би до сад пала са ђогата.
0434 Мој Иване, мој брате једини,
0435 Тако т’ среће и Бога једнога,
0436 Немој мени глави кидисати!
0437 Али ево три године дана,
0438 Ја сам овог Мују побратила,
0439 Хрњица ми за братство примио,
0440 Злом ме вољом није погледао,
0441 Ван ме гледа ко сестру једину.“
0442 Насмија се Иван капетане:
0443 „О Хрњица, нови побратиме,
0444 Само ми немој хиле учинити!“
0445 Вели њему Мујо код ђогата:
0446 „Не бој ми се, драги побратиме,
0447 Небој с’ хиле од свог побратима!
0448 Ја би за те главу изгубио.“
0449 Путоваше до првог конака,
0450 Ту му Иван одришио руке.
0451 Ноћ ноћили, рано подранили,
0452 Отискоше Папку по дивојку,
0453 Вавик Мујо иде прид ђогатом.
0454 Кад стигоше Папку каменоме,
0455 Разјахаше кићени сватови.
0456 Сви долазе у Папку маџари,
0457 Све гледају Мују и Ивана,
0458 Сви рекоше, да је јунак прави,
0459 Да јунака нема над његака,
0460 Кад је Иван Мују уфатио
0461 И довео Папку у сватове.
0462 Ноћ ноћили кићени сватови,
0463 Ноћ ноћили и дигли дивојку,
0464 Отискоше Сењу каменоме.
0465 Стиже Иван Сењу каменоме,
0466 Па заврже шенлук и весеље.
0467 Кад проведе шенлук и весеље,
0468 Вид’де Јеле, сестре Иванове!
0469 Ивану је брату полетила
0470 И Ружица љуба Иванова.
0471 Јелица му тихо проговара:
0472 „Мој Иване, мој рођени брате!
0473 Ја те молим како старијега,
0474 Дај послушај сестре јединице
0475 И Ружице своје на оџаку!
0476 У тебе је под кулом тавница,
0477 У тавници тридесет сужања,
0478 Седам браће, седам Хрњичића:
0479 Дај отвори од тавнице врата,
0480 Све изведи сужње из тавнице
0481 И Хрњицу нашег побратима,
0482 Па их пушти през паре динара,
0483 Ни пораз шта, већ пораз јунаштва,
0484 Нек свак иде својој домовини!
0485 То ће с’ чути по нашем ћенару,
0486 То ће с’ чути по турској Крајини,
0487 Свак ће рећи, да си јунак прави.“
0488 Насмија се Иван капетане:
0489 „Хоћу, Јеле, сестро јединице,
0490 Ја ћу тебе данас послушати.“
0491 Па изведе у кулу Хрњицу
0492 И његових све шест братинаца,
0493 И повади сужње из тавнице,
0494 Ту их држо за недиљу дана.
0495 Липо их је Иван оправио:
0496 Сваког сужња добро заодио
0497 И под сваког коња подмакнуо,
0498 А најбоље седам Хрњичића.
0499 Понајбоље Мују даровао,
0500 Ђогата му коња поклонио:
0501 „Хајде, Мујо, Богом побратиме,
0502 Нек сам стеко таког побратима!
0503 Ја вас пуштих през паре динара,
0504 Ни пораз шта, већ пораз јунаштва.“
0505 Пак је с њиме братство утврдио.
0506 Тад је Мујо стиго на Кладушу
0507 И извео све шест братинаца.
0508 Док им главе у животу биле,
0509 Држали се Иван и Хрњица,
0510 Држали се ка браћа рођена.
0511 Често му је Мујо доходио,
0512 А и Иван Мују полазио.
0513 Кад му ј’ Иван стиго на Кладушу,
0514 Код њег био три недиље дана,
0515 Онда ј’ с њиме ишо на Удбину,
0516 На Удбину бега Мустајбегу
0517 И дајиџи Козлић-Хурамаги,
0518 Сваки му је коња поклонио.
0519 Врло су се побре миловали,
0520 А често се јесу састајали,
0521 Док су годиц у животу били.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.