Hrnjica Mujo i Senjanin Ivan
0001 Urodila bilica šenica
0002 Pokraj Gline, ispod Alatuše,
0003 U lukama Hrnjice Mujana,
0004 Kud rodila, bolje dozorila.
0005 Jedno jutro Mujo podranio,
0006 U odaju brata dozivao:
0007 „Moj Halilu, moj brate rođeni!
0008 Hajd’ pojaši vrana brez biljega,
0009 Goni vrana po našoj Kladuši,
0010 Pa podigni trijest djevojaka,
0011 Sve pod izbor po našoj Kladuši,
0012 I pred njima Ajku Karajkovu,
0013 Lipu Ajku, moju jaukliju,
0014 Ponesi im trideset srpova,
0015 Da ženjemo bilicu šenicu.“
0016 Ode Halil, uzjaha gavrana,
0017 Pa pozovnu trijest divojaka,
0018 I pred njima Ajku Karajkovu,
0019 Dovede ih kuli i avliji.
0020 Podiže se iz odžaka Mujo
0021 I podiže sve šest bratinaca,
0022 Uze Mujo trijest divojaka,
0023 Pa odvede svoje žetaoce.
0024 Kad sađoše u luke šenici,
0025 Dovede ih crljenoj jabuci,
0026 Pod jabukom prožeše šenicu.
0027 Hrnjica Mujo sjede pod jabuku,
0028 A divojke kolo ufatiše,
0029 Pod jabukom kolo poigraše,
0030 Za srpove onda prifatiše.
0031 Zavede ih Mujo u šenicu,
0032 Udariše, pa ženju šenicu,
0033 Vrati s’ Mujo, side pod jabuku,
0034 Njemu ženje trijest divojaka,
0035 Uža meću braća Hrnjičina,
0036 Uža meću, snoplje ispravljaju.
0037 Ko ne ženje bilice šenice?
0038 Ne ženje je Hrnjica Mujica,
0039 Niti lipa Ajka Karajkova.
0040 Ta djevojka po strništu hoda,
0041 Gleda je Mujo, s njom se razgovara.
0042 Kad je žarko iskočilo sunce,
0043 Gleda Mujo uz polje Kladuši,
0044 Pomoli se trideset momaka,
0045 Sve po izbor mladih Kladušana,
0046 Pošli momci na žetvu Hrnjici.
0047 Svaki svojoj pošo jaukliji,
0048 U svakoga puška na ramenu,
0049 Oni nose trideset srpova.
0050 Kad Hrnjici došli i jabuci,
0051 Dočeka ih pod jabukom Mujo,
0052 Pod jabukom puške ostaviše.
0053 Zavede ih u šenicu Mujo,
0054 Svakog svojom svede jauklijom,
0055 Na slog momka i divojku metnu.
0056 U mah mu pođe trideset slogova,
0057 Pa se vrati, sjede pod jabuku,
0058 A sejiri svoje žetaoce.
0059 Kad pogleda kuli u Kladušu,
0060 Pomoli se sestra Hrnjičina
0061 I još uz nju četiri sluškinje,
0062 One nose ručak žetaocem.
0063 Dočeka ih kod jabuke Mujo,
0064 Na dvoje im ručak razmetnuo,
0065 Baška momci, a baška divojke,
0066 Pa pozovnu Mujo žetaoce,
0067 Već sjedoše, pa se najedoše.
0068 Onda momci lule zapališe,
0069 A divojke kolo ufatiše,
0070 Često puška pali kod jabuke.
0071 Za srpove opet prifatiše,
0072 Oni ženju bilicu šenicu,
0073 Sve Hrnjica sjedi pod jabukom.
0074 Kada njima po dana pasalo,
0075 Kad pogleda od jabuke Mujo,
0076 Mujo gleda niz polje Petrinji,
0077 Kad li butum polje pocrnilo,
0078 On opazi Henkalića bana
0079 Od Karlovca grada bijeloga.
0080 Namah Muji zlo na umi bilo,
0081 Pa odjeknu od jabuke Mujo,
0082 Grozne suze njemu poletiše,
0083 Pa podviknu kod jabuke Mujo:
0084 „Ajme braćo, moji Kladušani,
0085 Cure naše, ka i sestre moje,
0086 Eto na nas teška nevrimena!“
0087 To im reče, poteče Kladuši.
0088 Kad vidiše momci i divojke,
0089 Tu se oni u čudu začudiše,
0090 Što poviče od jabuke Mujo,
0091 Pogledaše niz polje zeleno,
0092 Ali butum polje pocrnilo,
0093 Zacviliše kićene divojke,
0094 Stade vika Ajke Karajkove:
0095 „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo!
0096 Junak nisi, koliko te fale,
0097 Od kog bižiš kuli u Kladušu?
0098 Kom ostavljaš trijest divojaka
0099 I trideset naših Kladušana
0100 I Ajkušu svoju jaukliju?
0101 Ja sam ženska na strništu glava,
0102 Da ja išto imam od oružja,
0103 Ne bi tebe ostavila, Mujo,
0104 Volila bi izgubiti glavu.“
0105 Onda Muji suze poletiše,
0106 Pa se natrag Mujo povratio:
0107 „Davor Ajko, moja jauklijo!
0108 Nije vaske ostavio Mujo,
0109 Što je Muji žao poginuti;
0110 Van se j’ Mujo kuli pojagmio,
0111 Ne bi l’ tamo konja ujagmio,
0112 Svima bi vam pomoć učinlo.
0113 Kad je tako, moje milovanje,
0114 Danas vaske ostaviti ne ću,
0115 Volim kod vas izgubiti glavu.“
0116 Pa povika svoje žetaoce:
0117 „Nos’te, braćo, snoplje i šenicu,
0118 Da od snoplja šanac napravimo,
0119 Da iz snoplja bana dočekamo,
0120 Da se s njime muški pogodimo
0121 Il muškije glave pogubimo,
0122 Nek o nami govori Krajina.“
0123 Potekoše momci i divojke,
0124 Ponesoše snoplje i šenicu,
0125 Kod jabuke šanac načiniše.
0126 Dok u šanac oni uskočiše,
0127 Uvedoše kićene divojke,
0128 Al naćera Henkaliću bane,
0129 A dočeka iz šenice Mujo.
0130 Trijest i šest otrže pušaka,
0131 Trideset mu obori usara.
0132 Pa se prvo izmaknuo bane.
0133 Stade vika u šenici Muje:
0134 „Kladušani, moja braćo draga!
0135 Svak odbaci pušku pred divojku,
0136 Da iz šanca, braćo, iskočimo,
0137 I usare mrtve pokupimo,
0138 Da mi s njima šanac potvrdimo.“
0139 Dok iz šanca oni iskočiše
0140 I usare mrtve pokupiše,
0141 I dok s njima šanac potvrdiše,
0142 Istom opet u šanac skočiše,
0143 A divojke puške prinabiše,
0144 Al naćera Henkaliću bane,
0145 A brani se iz šenice Mujo.
0146 Tri puta se bane naćerao,
0147 Sve se brani iz šenice Mujo,
0148 Devedeset obori usara,
0149 Daleko se bane izmaknuo,
0150 Iz sve glave bane povikuje:
0151 „Hrnjica Mujo, kurvino kopile!
0152 Pravo meni po istini kaži:
0153 Kol’ko društvo imaš kod sebeka?
0154 Je l’ ti iko do sad poginuo,
0155 Je li iko rana dopanuo?“
0156 Javlja mu se iz šenice Mujo:
0157 „Udri bane, nemoj dangubiti!
0158 Još mi niko nije poginuo.“
0159 Tako s’ Mujo s banom prigovara.
0160 Kad pogleda niz polje zeleno:
0161 Kad zeleno polje pocrnilo,
0162 Vidi Mujo Karlović-Nikolu
0163 I uz njega hiljadu pišaca,
0164 Grozne Muji suze udariše:
0165 „Kuku braćo, moji Kladušani!
0166 Eto na nas Karlović-Nikole,
0167 Eto pred njim vlaške pišadije,
0168 Pišadije, naše izgibije,
0169 Ne šal’te se, moji Kladušani!“
0170 Istom tako društvo utvrdio,
0171 Al naćera Karlović Nikola,
0172 A dočeka iz šenice Mujo,
0173 Trideset mu obori pišaca.
0174 Koja fajda, kad je oborio,
0175 Kad za šanac oni prifatiše,
0176 S njima s’ goni iz šenice Mujo,
0177 A divojke puške nabijaju.
0178 Koja fajda, što se goni Mujo,
0179 Crna s’ gora pobiti ne more:
0180 Pogibe mu petn’est Kladušana.
0181 U mah pade trijest divojaka;
0182 Al podviknu Ajkuša divojka:
0183 „O Hrnjica, od Krajine glavo,
0184 Dede, Mujo, da se halalimo!“
0185 Jer tri puške Ajku ošinuše.
0186 Dok poginu Ajka Karajkova,
0187 Već nestalo praha i olova,
0188 Pa povika u šenici Majo:
0189 „Davor’ braćo, moji Kladušani!
0190 Divojke su ligom izginule,
0191 A nestalo praha i olova.
0192 Svak pobaci pušku u šenicu,
0193 Pa za golo gvožđe prifatite,
0194 Muški ćemo na njih udariti.“
0195 Kad poteče iz šenice Mujo,
0196 Za njim sve šest pođe bratinaca,
0197 A za njima petn’est Kladušana;
0198 Al dočeka Karlović Nikola,
0199 Al naćera Henkaliću bane,
0200 Braneći se kod jabuke Mujo
0201 Poginu mu petnejst Kladušana,
0202 I Hrnjici krila otpadoše,
0203 Pofataše braću Hrnjičinu,
0204 I Hrnjici na pleća skočiše.
0205 Tu je bane dobro zadobio.
0206 Što je ćio, to je učinio,
0207 Ufatio sedam Hrnjičića,
0208 Kojih grđih na Krajini nema.
0209 Na Kladuši pucaju topovi,
0210 Sve se diže larma od Kladuše,
0211 A veš sunce pade za planinu.
0212 Ode bane niz polje Petrinji
0213 I odvede sedam Hrnjičića,
0214 Tavnom noći do Karlovca sađe.
0215 Zavrgoše šenluk i veselje,
0216 Na Karlovcu pucaju topovi,
0217 Tu je bane piće položio,
0218 Svu noć oni hladno pili vino.
0219 Sve to gleda Hrnjica Mujane
0220 I njegovih sve šest bratinaca,
0221 Pa mu veli Henkaliću bane:
0222 „Hrnjica Mujo, pogano pletivo!
0223 Čekaj, Mujo, do žarkoga sunca,
0224 Sutra nami osviće nedilja,
0225 Vodit ću te crkvi namastiru,
0226 Kod crkve vas na kolje dignuti.“
0227 Kad im žarko ogranulo sunce.
0228 Oprema se Henkaliću bane,
0229 Da ih vodi crkvi namastiru.
0230 Malo vrime a dugo ne bilo,
0231 A cvrknuše čavli po kaldrmi,
0232 Od avlije s’ otvoriše vrata,
0233 Pomoli se Senjanin Ivane,
0234 Za njim uđe trideset usara,
0235 Razjahaše ate u avliji,
0236 Dočeka ih Henkaliću bane,
0237 S njim sjedoše, pa se pozdraviše,
0238 U avliji piće razložiše.
0239 Banu veli Senjanin Ivane:
0240 „Gospodine, Henkaliću bane,
0241 Kakvo ti je šenluk i veselje?“
0242 Sve mu bane po istini kaže:
0243 „Sinoć kasno dobro zadobio:
0244 Ufatio sedam Hrnjičica,
0245 Kojih grđih na Krajini nema.
0246 Vidi Muje, sjedi u avliji,
0247 A do njega sve šest bratinaca.“
0248 Nasmija se Ivan kapetane:
0249 „Neka bane, vridan gospodine!
0250 Al te molim, vridan gospodine,
0251 Kakvo si im pravo odsudio?
0252 Ho’š ih na dno vrći od tavnice,
0253 Ali ćeš im glavi kidisati?“
0254 Njemu bane priče besiditi:
0255 „Naš Ivane, naš gospodičiću!
0256 Ja sam njima pravo postavio:
0257 Mećati ih u tavnicu ne ću,
0258 Veš ih svesti crkvi namastiru,
0259 Hrnjičiće na kolje dignuti,
0260 Zatrti im pleme na Kladuši.“
0261 Onda veli Ivan kapetane:
0262 „Gospodine, Henkaliću bane!
0263 Pravi si junak, a pametan nisi.
0264 Da ti hoćeš mene poslušati,
0265 Nemoj njima glavi kidisati.
0266 Taj je Mujo od Krajine glava,
0267 Krajišnici ka i mrki vuci,
0268 U Muje je mlogo pobratima,
0269 Za njeg znade devlet u Stambolu.
0270 Ja se bojim, bane gospodine,
0271 Kad se dignu na alaje Turci
0272 Od Glinice do vode Bistrice,
0273 Od dnu Like pa do Vrhovina,
0274 Karlovac će zemljom poravniti,
0275 Našeg kralja s carem zavaditi.
0276 Ko će tomu dževap učiniti?
0277 Van im nemoj glavi kidisati,
0278 Prodaj mi ih za novce gotove,
0279 Da ih Senju vodim bijelome.
0280 U mene ima na moru đemija,
0281 Da prikujem Muju na đemiju
0282 I njegovih sve šest bratinaca,
0283 Neka tegle’ po moru galiju,
0284 Dok su im žive na ramenu glave,
0285 Za to Turci zaviditi ne će.“
0286 Kad ču bane, što Ivan divani,
0287 Onda veli bane gospodine:
0288 „Naš Ivane, duko najmilija,
0289 Najmilija i najpametnija!
0290 Sve je tako, Ivan-kapetane,
0291 Džaba ti ih prez pare dinara,
0292 Samo ih nemoj otpuštiti žive!“
0293 To Ivanu vrlo milo bilo,
0294 Namah Ivan na noge skočio,
0295 Uze Ivan sedam Hrnjičića,
0296 Ode Ivan Senju kamenome.
0297 Kada Senju sađe kamenome,
0298 Hrnjičiće metnu u tavnicu,
0299 Držo ih je za nedilju dana.
0300 Dok mu stiže na moru đemija,
0301 Svede Muju na debelo more,
0302 Pa prikova Muju na đemiju
0303 I njegovih sve šest bratinaca,
0304 Otište ih na debelo more,
0305 Neka tegle po moru galiju.
0306 To se čudo čulo po Krajini,
0307 To se čulo na široku Liku.
0308 Dajo mu je Kozlić Huramaga,
0309 Podiže se aga sa Udbine,
0310 Pa on uze majku Hrnjičinu
0311 I sestru mu Ajku sa Kladuše,
0312 Osta im pusta na Kladuši kula.
0313 Tegli Mujo po moru galiju
0314 Sve dan po dan za sedam godina,
0315 Kada osma nastade godina,
0316 Zavrže Ivan šenluk i veselje:
0317 Jer se ženi Ivan kapetane,
0318 On isprosi kićenu divojku
0319 Iznad Baga, iz Papka kamena,
0320 On isprosi Ružica divojku,
0321 Lipu Ružu Pavla kapetana.
0322 Rok stavio za pun mjesec dana,
0323 Pa se vrati Senju kamenome,
0324 Pa se sprema za nedilju dana.
0325 Kada druga nastala nedilja,
0326 Stiže mu knjiga od Papka kamena
0327 Od punice i kitli Ružice.
0328 Što su njemu u knjizi pisale:
0329 „Gospodine, Ivan-kapetane!
0330 Kad si moju Ružu isprosio
0331 I otišo Senju kamenome,
0332 Prdače se s nami madžarice:
0333 U nje j’ mlogo mušterija bilo,
0334 Sedam je je bana zaprosilo,
0335 Ja sam tebi Ružu poklonila.
0336 Sad s’ prdače s nami madžarice,
0337 Od naske su pismu ispivale:
0338 ,Baka nama kićene Ružice!
0339 Sedam je je bana zaprosilo,
0340 Ona banu ne će ni jednome,
0341 Veće reče Ivan-kapetanu,
0342 Za Ivana, senjsku madžaricu!’
0343 Tebi vele, da si madžarica,
0344 Ne vele ti, da si junak pravi.
0345 Sad ne kupi kićenih svatova,
0346 Pa ti nejdi Papku po divojku,
0347 Van eto ti, što s’ u knjizi piše:
0348 Ti se kažeš, da si junak pravi,
0349 U tebe ima na moru đemija,
0350 Na đemiji sužnji nevoljnici,
0351 A nekakvih sedam Hrnjičica.
0352 Sad ako ’š se Ružom oženiti,
0353 Ti povrati na moru đemiju,
0354 Otkuj sa nje sedam Hrnjičića,
0355 Pridrži ih za petnaest dana,
0356 Pa podigni kićene svatove,
0357 U svatove sedam divojaka,
0358 Među njima sestricu Jelicu,
0359 Povedi ih amo u svatove,
0360 Uzmi sobom braća Hrnjičiće,
0361 Neka vode konje pod divojkam,
0362 Brata Muju metni pred đogata,
0363 Neka vodi pod Jelom đogata,
0364 Tako sađi Papku po divojku,
0365 Nek te vide u Papku madžarke,
0366 Al si pravi junak na mejdanu,
0367 Al si, Ivane, senjska madžarica.“
0368 Kada Ivan knjigu prigledao,
0369 Knjigu gleda, glavom pomahuje,
0370 Sam govori, a sam odgovara:
0371 „Sad nikako Muju povratiti,
0372 A ružnije curu ostaviti.
0373 Ruže lipe ostaviti ne ću,
0374 Volim natrag Muju povratiti.“
0375 Pa dobavi na moru đemiju,
0376 S nje otkova sedam Hrnjičića,
0377 Izvede ih u kulu kamenu,
0378 On ih drži za petnaest dana,
0379 Pa podiže kićene svatove,
0380 I povede sedam divojaka,
0381 Pa naredi braću Hrnjičiće,
0382 Da oni vode konje pod divojkam,
0383 A Mujana metnu pred đogata,
0384 Da on vodi po Jelom đogata.
0385 Svoj mu braći odrišio ruke,
0386 Sam je Mujo ruku savezatih.
0387 Otiskoše kićeni svatovi,
0388 Mujo vodi pod Jelom đogata,
0389 Tužan sužanj glavu obisio,
0390 Vrani mu pali po ramenih brci.
0391 Putovaše litni dan do podne,
0392 Na njeg Jela naćera đogata,
0393 Pa Hrnjici tiho progovara:
0394 „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo!
0395 Junak nisi, koliko te fale,
0396 Što si, Mujo, obisio glavu?
0397 Digni glavu, pogledaj divojku,
0398 Vid’de Jele, sestre Ivanove!“
0399 Hrnjica joj tiho odgovara:
0400 „Prođ’ se, Jele, zmija te ujela!
0401 Meni nije do što no je tebi.
0402 Men’ je teška muka dodijala,
0403 Konopci mi ruke preglodali,
0404 Na gole se kosti oslonili,
0405 Vid’ Ivana, brata rođenoga!“
0406 Opet Jele tiho progovara:
0407 „O Mujane, od Krajine glavo,
0408 Digni glavu, pogledaj divojku!
0409 Ti se ne boj Ivan-kapetana,
0410 Dok god Jelu čuješ na đogatu.
0411 Znaš li, Mujo, od Krajine glavo,
0412 Evo ima tri godine dana,
0413 Da sam tebe Bogom pobratila.
0414 Još te bratu otkazala nisam,
0415 Pogledaj me, ka i sestru svoju.“
0416 Nasmija se kod đogata Mujo:
0417 „Davor’ Jele, moja posestrimo!
0418 Ako mi hile ne ćeš učiniti,
0419 Ja ću tebi za bratstvo primiti.“
0420 „ „Ne ću, Mujo, vjeru ti zadajem.“ “
0421 Istom s’ Mujo s Jelom pregovara,
0422 Stade vika Ivan-kapetana:
0423 „O ti Mujo, pogano pletivo,
0424 Dost’ je tvoje petljanije bilo!“
0425 Na njeg Ivan poćera kulaša,
0426 Pa fati se sablje od pojasa,
0427 Prid njeg Jela napravi đogata:
0428 „Stan’ Ivane, moj brate rođeni,
0429 Nemoj Muji glavi kidisati!.
0430 Znaš, Ivane, moj brate jedini!
0431 Plašiv se je đogo prigodio,
0432 Da mi nije Muje prid đogatom,
0433 Ja bi do sad pala sa đogata.
0434 Moj Ivane, moj brate jedini,
0435 Tako t’ sreće i Boga jednoga,
0436 Nemoj meni glavi kidisati!
0437 Ali evo tri godine dana,
0438 Ja sam ovog Muju pobratila,
0439 Hrnjica mi za bratstvo primio,
0440 Zlom me voljom nije pogledao,
0441 Van me gleda ko sestru jedinu.“
0442 Nasmija se Ivan kapetane:
0443 „O Hrnjica, novi pobratime,
0444 Samo mi nemoj hile učiniti!“
0445 Veli njemu Mujo kod đogata:
0446 „Ne boj mi se, dragi pobratime,
0447 Neboj s’ hile od svog pobratima!
0448 Ja bi za te glavu izgubio.“
0449 Putovaše do prvog konaka,
0450 Tu mu Ivan odrišio ruke.
0451 Noć noćili, rano podranili,
0452 Otiskoše Papku po divojku,
0453 Vavik Mujo ide prid đogatom.
0454 Kad stigoše Papku kamenome,
0455 Razjahaše kićeni svatovi.
0456 Svi dolaze u Papku madžari,
0457 Sve gledaju Muju i Ivana,
0458 Svi rekoše, da je junak pravi,
0459 Da junaka nema nad njegaka,
0460 Kad je Ivan Muju ufatio
0461 I doveo Papku u svatove.
0462 Noć noćili kićeni svatovi,
0463 Noć noćili i digli divojku,
0464 Otiskoše Senju kamenome.
0465 Stiže Ivan Senju kamenome,
0466 Pa zavrže šenluk i veselje.
0467 Kad provede šenluk i veselje,
0468 Vid’de Jele, sestre Ivanove!
0469 Ivanu je bratu poletila
0470 I Ružica ljuba Ivanova.
0471 Jelica mu tiho progovara:
0472 „Moj Ivane, moj rođeni brate!
0473 Ja te molim kako starijega,
0474 Daj poslušaj sestre jedinice
0475 I Ružice svoje na odžaku!
0476 U tebe je pod kulom tavnica,
0477 U tavnici trideset sužanja,
0478 Sedam braće, sedam Hrnjičića:
0479 Daj otvori od tavnice vrata,
0480 Sve izvedi sužnje iz tavnice
0481 I Hrnjicu našeg pobratima,
0482 Pa ih pušti prez pare dinara,
0483 Ni poraz šta, već poraz junaštva,
0484 Nek svak ide svojoj domovini!
0485 To će s’ čuti po našem ćenaru,
0486 To će s’ čuti po turskoj Krajini,
0487 Svak će reći, da si junak pravi.“
0488 Nasmija se Ivan kapetane:
0489 „Hoću, Jele, sestro jedinice,
0490 Ja ću tebe danas poslušati.“
0491 Pa izvede u kulu Hrnjicu
0492 I njegovih sve šest bratinaca,
0493 I povadi sužnje iz tavnice,
0494 Tu ih držo za nedilju dana.
0495 Lipo ih je Ivan opravio:
0496 Svakog sužnja dobro zaodio
0497 I pod svakog konja podmaknuo,
0498 A najbolje sedam Hrnjičića.
0499 Ponajbolje Muju darovao,
0500 Đogata mu konja poklonio:
0501 „Hajde, Mujo, Bogom pobratime,
0502 Nek sam steko takog pobratima!
0503 Ja vas puštih prez pare dinara,
0504 Ni poraz šta, već poraz junaštva.“
0505 Pak je s njime bratstvo utvrdio.
0506 Tad je Mujo stigo na Kladušu
0507 I izveo sve šest bratinaca.
0508 Dok im glave u životu bile,
0509 Držali se Ivan i Hrnjica,
0510 Držali se ka braća rođena.
0511 Često mu je Mujo dohodio,
0512 A i Ivan Muju polazio.
0513 Kad mu j’ Ivan stigo na Kladušu,
0514 Kod njeg bio tri nedilje dana,
0515 Onda j’ s njime išo na Udbinu,
0516 Na Udbinu bega Mustajbegu
0517 I dajidži Kozlić-Huramagi,
0518 Svaki mu je konja poklonio.
0519 Vrlo su se pobre milovali,
0520 A često se jesu sastajali,
0521 Dok su godic u životu bili.
