Храм (Милутин Бојић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Храм
Писац: Милутин Бојић


Milutin Bojic1.jpg


                  Храм

Господе, опрости, ако у час бола
Видео сам мрку поворку демона
Како јури хуком пиратских гондола
Уз дивљачку лупу разбијених звона.

Господе, опрости час слабости меке,
Јер сам тада чуо да тужно шуморе
Са планина мојих борови и смреке
И скршене древне преклињу ме горе.

Звало ме је цвеће и реке и села,
Звали су ме к себи звоници и кости
Праотаца палих за надљудска дела.
Појми искушење, појми и опрости.

Јер и у том часу храм твог величанства
У моме је срцу литургију вио:
Ја сам те славио кроз морска пространства,
И где глас мој беше, храм твој ту је био.

И с тим истим храмом у срцу скривеним
Полазим на своја пепелишта часна;
Твој крст је на моме стегу развијеном
И збори: Недеља свршена је Страсна!

1917



Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.