Hram
Gospode, oprosti, ako u čas bola
Video sam mrku povorku demona
Kako juri hukom piratskih gondola
Uz divljačku lupu razbijenih zvona.
Gospode, oprosti čas slabosti meke,
Jer sam tada čuo da tužno šumore
Sa planina mojih borovi i smreke
I skršene drevne preklinju me gore.
Zvalo me je cveće i reke i sela,
Zvali su me k sebi zvonici i kosti
Praotaca palih za nadljudska dela.
Pojmi iskušenje, pojmi i oprosti.
Jer i u tom času hram tvog veličanstva
U mome je srcu liturgiju vio:
Ja sam te slavio kroz morska prostranstva,
I gde glas moj beše, hram tvoj tu je bio.
I s tim istim hramom u srcu skrivenim
Polazim na svoja pepelišta časna;
Tvoj krst je na mome stegu razvijenom
I zbori: Nedelja svršena je Strasna!
1917