Химна (Бојић)

Милутин Бојић

Химна Писац: Милутин Бојић

Химна

Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем

Крик вечите жудње, и, кô идол свети,

Постала си симбол у болу, у сети.

Хоћу те, Животе, и страсно те штујем,

У вртлогу страха ја о теби снујем.

Рођен сам да будем пророк оној чети,

Што ће ведра чела силно тебе хтети.

Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем!

Док дамари прште и играју жиле

Тонем у дубине, где се свесно скриле

У дремежу тихом снене кћери Тајне.

Тад врлине певам дубоким опелом,

Истурених уста пијем снагом целом

Сласти, сласти дубоке, бескрајне.

1911

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.