Химна (Бојић)

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Химна
Писац: Милутин Бојић



Химна



Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем

Крик вечите жудње, и, кô идол свети,

Постала си симбол у болу, у сети.

Хоћу те, Животе, и страсно те штујем,


У вртлогу страха ја о теби снујем.

Рођен сам да будем пророк оној чети,

Што ће ведра чела силно тебе хтети.

Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем!


Док дамари прште и играју жиле

Тонем у дубине, где се свесно скриле

У дремежу тихом снене кћери Тајне.


Тад врлине певам дубоким опелом,

Истурених уста пијем снагом целом

Сласти, сласти дубоке, бескрајне.


1911


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.