Херцег Владислав/12

Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
ДРУГИ ПРИЗОР

ДРУГИ ПРИЗОР
Гостионица у Требињу, за више столова седе људи при вину. Око једног се више њих искупило, па стоје и слушају.

1. ГРАЂАНИН (мало напит, пева):
Винце моје винце
Лепо ти је лице. —
2. ГРАЂАНИН (удари га по рамену):
Сад певаш, је ли, а пре неки дан мислио си, да ти гори кућа и да ти је већ ђаво сео за врат.
1. ГРАЂАНИН:
Данас није јуче, а јуче није данас, а ни јуче ни данас није пре неки дан. Пре неки дан чекали смо да жупана Ђурђа погубе, па да букне рат и несрећа; а данас знам да су се господари измирили, на нам није ни бриге.
2. ГРАЂАНИН:
То имамо захвалити херцегу.
1. ГРАЂАНИН:
Богу па њему. Што је право, право. Владислав је човек, да му нема пара. Точи крчмару, свима точи; што год ко данас попије, ја плаћам. Хватајте се људи чаша. Ко се са мном у ову здравицу не куцне, тај није пријатељ херцегов, ни мој; тај је издаица! Јесте ли чули, тај је издаица, и јаћу му сам шију заврнути.
2. ГРАЂАНИН:
Ао, момче, ала си данас јунак и пријатељ херцегов. Ама чини ми се, да си оно одпре другчије говорио.
1. ГРАЂАНИН:
Окан’ се тога. Онда је страх јео мене, а данас ја једем њега. Помисли само, шта бих ја могао изгубити, кад би се око нас клали, па ћеш знати како рат волим. Дакле, — шта оно рекох? А ха! Чаше у руке, па овамо. Да Бог живи нашег славног херцега Владислава, коме нема равна у девет царевина! амин !
СВИ (куцају се и вичу):
Амин!
1. ГРАЂАНИН (окреће се по крчми, и види неке да не пију):
А што ви не пијете? Ко не пије, ил је ухода, или издаица, а те треба потући.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.