Herceg Vladislav/12
| ←Prvi prizor | Herceg Vladislav Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
Gostionica u Trebinju, za više stolova sede ljudi pri vinu. Oko jednog se više njih iskupilo, pa stoje i slušaju.
1. GRAĐANIN (malo napit, peva):
Vince moje vince
Lepo ti je lice. —
2. GRAĐANIN (udari ga po ramenu):
Sad pevaš, je li, a pre neki dan mislio si, da ti gori kuća i da ti je već đavo seo za vrat.
1. GRAĐANIN:
Danas nije juče, a juče nije danas, a ni juče ni danas nije pre neki dan. Pre neki dan čekali smo da župana Đurđa pogube, pa da bukne rat i nesreća; a danas znam da su se gospodari izmirili, na nam nije ni brige.
2. GRAĐANIN:
To imamo zahvaliti hercegu.
1. GRAĐANIN:
Bogu pa njemu. Što je pravo, pravo. Vladislav je čovek, da mu nema para. Toči krčmaru, svima toči; što god ko danas popije, ja plaćam. Hvatajte se ljudi čaša. Ko se sa mnom u ovu zdravicu ne kucne, taj nije prijatelj hercegov, ni moj; taj je izdaica! Jeste li čuli, taj je izdaica, i jaću mu sam šiju zavrnuti.
2. GRAĐANIN:
Ao, momče, ala si danas junak i prijatelj hercegov. Ama čini mi se, da si ono odpre drugčije govorio.
1. GRAĐANIN:
Okan’ se toga. Onda je strah jeo mene, a danas ja jedem njega. Pomisli samo, šta bih ja mogao izgubiti, kad bi se oko nas klali, pa ćeš znati kako rat volim. Dakle, — šta ono rekoh? A ha! Čaše u ruke, pa ovamo. Da Bog živi našeg slavnog hercega Vladislava, kome nema ravna u devet carevina! amin !
SVI (kucaju se i viču):
Amin!
1. GRAĐANIN (okreće se po krčmi, i vidi neke da ne piju):
A što vi ne pijete? Ko ne pije, il je uhoda, ili izdaica, a te treba potući.
|