Hvala Bogu, hvala jedinomu,
Đura lega za devet godine,
Đura lega u ladni podrumi,
Đura rani tri siva sokola.
Pitaše ga tri siva sokola: 5
Da l ne raniš da ne preprodavaš,
Il ne raniš u dvor da ne pratiš?“
„Čujete me dva siva sokola!
Ne ve ranim da ve preprodavam,
No ve ranim u dvor da ve pratim.“ 10
„Čuješ li ne, Đuro tavničare,
Mi smo sinoć iz dvor doleteli:
Tvoji dvori u pelin urasli,
Usred pelin crni čungur stoji,
Oko čungur do tri kukavice: 15
Jedna kuka večer, pa večeri,
Druga kuka noćom, pola noćom,
Treća kuka nikad ne prestaje.“
„Čujete me dva siva sokola!
Taj što kuka večer, pa večerom, 20
To je moja do premila seja,
Taj što kuka noćom, pola noćom,
To je moja verna ljuba,
Taj što kuka nikad ne prestaje,
To je moja ostarela majka, 25
A taj crni u dvor čungarine,
To je moj ostareli tatko!“
Pevač, mesto zapisa i napomena
Stana Savić, iz Malog Vojlovca
Reference
Izvor
Dragutin M. Đorđević: Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, Naučno delo, Beograd, 1958., str. 640.
