Хајдуци (СМ)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Хајдуци

0001 Пије вино арамбаша Вучо
0002 у Сајвану зелену планину,
0003 око њега тридест хајдуках,
0004 служи вино Палко Маџарине.
0005 А кад су се понапили вина,
0006 тада рече арамбаша Вуче:
0007 "А нејма ли у дружину друга
0008 да отиде друму стамболскоме,
0009 да уходи од Кандије врата
0010 кад ће Турци наћерати благо,
0011 да идемо да их пресретамо?
0012 А тако ми бога великога
0013 да би њему добро старјешинство:
0014 ево њему токе са рамена,
0015 ево њему испод мене дора
0016 и ево му сјајна џевердана,
0017 и ево му двије пушке мале,
0018 још му ево моја мила сека
0019 нека му је за вјерену љубу,
0020 од четири која му је драга."
0021 То зачуло тридесет ајдуках,
0022 ал’ хајдуци ником поникоше
0023 и у земљу црну погледаше:
0024 неки гледа како расте трава,
0025 ники гледа пјешачке опанке,
0026 неки броји пуца на доламу,
0027 до не броји Палко Маџарине,
0028 добар Палко Вуку бесједио:
0029 "Ја бих тебе послушао, Вуче,
0030 него ево муке и невоље,
0031 не умијем познавати Турке."
0032 Њему рече харамбаша Вуче:
0033 "Ајде, Плавко, мој соколе сиви,
0034 ја ћу тебе томе научити
0035 да како ћеш познавати Турке.
0036 Када друму стамболскоме дођеш,
0037 те угледаш капију од града,
0038 ка’ с’ отворе од Кандије врата,
0039 хоће Турчин један ишћерати
0040 на велику хату мисирскоме
0041 на коме је ђузел-одијело,
0042 одијело што га понијело,
0043 на њему је црљена долама
0044 од лијепе млетачке кадиве
0045 и на њему двоје токе, Палко,
0046 једне токе од чисте су срме,
0047 друге су му од сухога злата,
0048 најљепше му кофче на чакшире,
0049 на главу му капе и челенке,
0050 за капом му седам челенаках,
0051 три су ракли, четири чекркли,
0052 за тијем ће други ишћерати
0053 на велику хату мисирксоме,
0054 а шта ћу ти даље кажевати,
0055 једнако им ру’о и оружје,
0056 а за њима трећи ће изићи,
0057 све се Туре у злато облило,
0058 најпрви је калауз Ризване,
0059 за њиме је Пашић-Омербего,
0060 за Омером Галебане слуго,
0061 за капом му кићено крило,
0062 на чекрк се крило обрташе
0063 у сахату све по дванес’ путах,
0064 за њиме су девет мазгах блага,
0065 за мазгама триста пратиоцах."
0066 Кад то зачу Пако Маџарине,
0067 за дизђин је дора доватио,
0068 оде ш њиме даље низ планину,
0069 а кад дође друму стамболскоме,
0070 он ми сврну у крај друма пута,
0071 свеза дора за јелову грану
0072 пак се пење за јелу зелену
0073 те он гледа у врата од града
0074 док с’ од града отворише врата,
0075 а ишћера калауз Ризване,
0076 а за њиме Пашић-Омербего,
0077 за Омером Галебане слуго
0078 а за њиме девет мазгах блага,
0079 баш како му кажеваше Вуче.
0080 А кад били пољу зеленоме,
0081 сви ми Турци коње јашу с миром,
0082 ма не јаше Галебане слуго
0083 до нагони својега ђогина
0084 те му ђого у колаче скаче,
0085 ма се њему погледати дало,
0086 док угледа на јелу хајдука,
0087 а кад виђе на јелу хајдука,
0088 он ми викну калауз Ризвана.
0089 "А Ризване, добар калаузе!
0090 Ено, болан, на јели хајдука,
0091 ја ли Вука, ја л’ његова друга."
0092 Али рече калауз Ризвен:
0093 "Не будали, Галебане слуго!
0094 Да ти видиш харамбашу Вука,
0095 љута би те уфатила гроја,
0096 не би турска до чивутска, курво,
0097 која држи за девет годинах."
0098 То Турчину жа и мучно било
0099 па ми оде да вата хајдука.
0100 Кад то виђе Палко Маџарине,
0101 ђе га виђе Галебане слуго,
0102 он побјеже својему дорину,
0103 ал’ му Турчин бјежат не даваше,
0104 до потега дугу демишћију
0105 да хајдуку посијече главу,
0106 ал’ се хајдук сјећи не даваше,
0107 до Турчину ријеч бесједио:
0108 "Бре одбиј се, Галебане мали!
0109 Убићу те ни скочити нећеш!"
0110 Па запали свога џевердана
0111 те погоди малог Галебана
0112 посред уха, те паде без духа,
0113 Турчин паде а хајдук допаде
0114 те му свлачи ђузел-одијело,
0115 ш њега свлачи, а на се облачи
0116 па довати својега дорина
0117 и побјеже горе уз планину
0118 а за њиме калауз Ризване:
0119 "Стан’ полако, Палко Маџарине!
0120 Да си јуче, курво, побјегао,
0121 данас би те Ризван сустигао."
0122 А кад виђе Палко Маџарине,
0123 а кад виђе да утећи неће,
0124 он поврну својега дорина
0125 па Турчину оде у сретање,
0126 па он вади двије пушке мале
0127 и Турчина добро погодио,
0128 међу токе у прси широке,
0129 на прсима ђуле поломио,
0130 а на плећи пенџер учинио,
0131 измијеша сребро и олово,
0132 Турчин паде а хајдук остаде.
0133 Ма су пушке танке гласовите,
0134 зачуо их харамбаша Вуче
0135 пак он викну тридесет хајдуках:
0136 "На ноге те, моја браћо драга!
0137 Е су Палка опазили турци,
0138 ма је њему бог зна до невоље,
0139 да будемо њему у невољу."
0140 Кад то чуло тридесет хајдуках,
0141 скочише се на ноге лагахне,
0142 полећеше доље низ планину,
0143 све хадјуци како мрки вуци,
0144 лахки момци а стрмене стране,
0145 докле друму стамболскоме били,
0146 западоше око друма пута,
0147 али Вуче насред друма пута
0148 заратио везену шишану,
0149 мало шјели, мање причекали,
0150 стаде клепет лугом зеленијем
0151 док ево ти Палка Маџарина,
0152 вас се хајдук у злато салио
0153 до га гледа харамбаша Вуче,
0154 он га гледа ма га не познаје
0155 умало га не изгуби Вуче,
0156 ма у Палка добра срећа била
0157 угледа му грлић од шишане
0158 па му Пако Маџарине виче:
0159 "Немој Вуче, усале ти руке!
0160 Ово није мали Галебане,
0161 до је ово Маџарине Палко,
0162 но пропушти мене мимо тебе
0163 а Пашића за мном Омербега,
0164 а ти чекај девет мазгах блага
0165 и за њима триста пратиоцах."
0166 То кад зачу харамбаша Вуче,
0167 он пропушти њега мимо себе
0168 и за њиме Пашић-Омербега.
0169 Мало сио, мало причекао,
0170 док ево ти девет мазгах блага
0171 и за њима триста пратиоцах
0172 ма је Вуче напуштио Турке,
0173 те у Турке огањ оборио,
0174 свака пушка пуче од хајдука
0175 свака пушка уби по Турчина,
0176 нека по два, нека по четири.
0177 Па тргоше хајдучке палоше,
0178 разагнаше по планину Турке,
0179 као вуци по равнини овце.
0180 То кад зачу Палко Маџарине,
0181 ђе је Вуче кавгу начинио,
0182 он поврну својега дорина
0183 те Турчину оде у сретање,
0184 па ми срете Пашић-Омербега,
0185 ћордом махну посјече му главу,
0186 сад отиште за дружином трагом,
0187 а кад био гори у планину,
0188 ал’ ево ти харамбаше Вука
0189 су његово тридесет хајдука,
0190 сви му иду здраво и весело,
0191 сваки носи од Турчина главу,
0192 а ћерају девет мазгах блага
0193 и све благо братски дијелише.
0194 Ха, нека их, радосна им мајка,
0195 блага текли кад гођ Турке сјекли,
0196 све чинили како наумили!



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]