Hajduci
0001 Pije vino arambaša Vučo
0002 u Sajvanu zelenu planinu,
0003 oko njega tridest hajdukah,
0004 služi vino Palko Madžarine.
0005 A kad su se ponapili vina,
0006 tada reče arambaša Vuče:
0007 "A nejma li u družinu druga
0008 da otide drumu stambolskome,
0009 da uhodi od Kandije vrata
0010 kad će Turci naćerati blago,
0011 da idemo da ih presretamo?
0012 A tako mi boga velikoga
0013 da bi njemu dobro starješinstvo:
0014 evo njemu toke sa ramena,
0015 evo njemu ispod mene dora
0016 i evo mu sjajna dževerdana,
0017 i evo mu dvije puške male,
0018 još mu evo moja mila seka
0019 neka mu je za vjerenu ljubu,
0020 od četiri koja mu je draga."
0021 To začulo trideset ajdukah,
0022 al’ hajduci nikom ponikoše
0023 i u zemlju crnu pogledaše:
0024 neki gleda kako raste trava,
0025 niki gleda pješačke opanke,
0026 neki broji puca na dolamu,
0027 do ne broji Palko Madžarine,
0028 dobar Palko Vuku besjedio:
0029 "Ja bih tebe poslušao, Vuče,
0030 nego evo muke i nevolje,
0031 ne umijem poznavati Turke."
0032 Njemu reče harambaša Vuče:
0033 "Ajde, Plavko, moj sokole sivi,
0034 ja ću tebe tome naučiti
0035 da kako ćeš poznavati Turke.
0036 Kada drumu stambolskome dođeš,
0037 te ugledaš kapiju od grada,
0038 ka’ s’ otvore od Kandije vrata,
0039 hoće Turčin jedan išćerati
0040 na veliku hatu misirskome
0041 na kome je đuzel-odijelo,
0042 odijelo što ga ponijelo,
0043 na njemu je crljena dolama
0044 od lijepe mletačke kadive
0045 i na njemu dvoje toke, Palko,
0046 jedne toke od čiste su srme,
0047 druge su mu od suhoga zlata,
0048 najljepše mu kofče na čakšire,
0049 na glavu mu kape i čelenke,
0050 za kapom mu sedam čelenakah,
0051 tri su rakli, četiri čekrkli,
0052 za tijem će drugi išćerati
0053 na veliku hatu misirksome,
0054 a šta ću ti dalje kaževati,
0055 jednako im ru’o i oružje,
0056 a za njima treći će izići,
0057 sve se Ture u zlato oblilo,
0058 najprvi je kalauz Rizvane,
0059 za njime je Pašić-Omerbego,
0060 za Omerom Galebane slugo,
0061 za kapom mu kićeno krilo,
0062 na čekrk se krilo obrtaše
0063 u sahatu sve po dvanes’ putah,
0064 za njime su devet mazgah blaga,
0065 za mazgama trista pratiocah."
0066 Kad to začu Pako Madžarine,
0067 za dizđin je dora dovatio,
0068 ode š njime dalje niz planinu,
0069 a kad dođe drumu stambolskome,
0070 on mi svrnu u kraj druma puta,
0071 sveza dora za jelovu granu
0072 pak se penje za jelu zelenu
0073 te on gleda u vrata od grada
0074 dok s’ od grada otvoriše vrata,
0075 a išćera kalauz Rizvane,
0076 a za njime Pašić-Omerbego,
0077 za Omerom Galebane slugo
0078 a za njime devet mazgah blaga,
0079 baš kako mu kaževaše Vuče.
0080 A kad bili polju zelenome,
0081 svi mi Turci konje jašu s mirom,
0082 ma ne jaše Galebane slugo
0083 do nagoni svojega đogina
0084 te mu đogo u kolače skače,
0085 ma se njemu pogledati dalo,
0086 dok ugleda na jelu hajduka,
0087 a kad viđe na jelu hajduka,
0088 on mi viknu kalauz Rizvana.
0089 "A Rizvane, dobar kalauze!
0090 Eno, bolan, na jeli hajduka,
0091 ja li Vuka, ja l’ njegova druga."
0092 Ali reče kalauz Rizven:
0093 "Ne budali, Galebane slugo!
0094 Da ti vidiš harambašu Vuka,
0095 ljuta bi te ufatila groja,
0096 ne bi turska do čivutska, kurvo,
0097 koja drži za devet godinah."
0098 To Turčinu ža i mučno bilo
0099 pa mi ode da vata hajduka.
0100 Kad to viđe Palko Madžarine,
0101 đe ga viđe Galebane slugo,
0102 on pobježe svojemu dorinu,
0103 al’ mu Turčin bježat ne davaše,
0104 do potega dugu demišćiju
0105 da hajduku posiječe glavu,
0106 al’ se hajduk sjeći ne davaše,
0107 do Turčinu riječ besjedio:
0108 "Bre odbij se, Galebane mali!
0109 Ubiću te ni skočiti nećeš!"
0110 Pa zapali svoga dževerdana
0111 te pogodi malog Galebana
0112 posred uha, te pade bez duha,
0113 Turčin pade a hajduk dopade
0114 te mu svlači đuzel-odijelo,
0115 š njega svlači, a na se oblači
0116 pa dovati svojega dorina
0117 i pobježe gore uz planinu
0118 a za njime kalauz Rizvane:
0119 "Stan’ polako, Palko Madžarine!
0120 Da si juče, kurvo, pobjegao,
0121 danas bi te Rizvan sustigao."
0122 A kad viđe Palko Madžarine,
0123 a kad viđe da uteći neće,
0124 on povrnu svojega dorina
0125 pa Turčinu ode u sretanje,
0126 pa on vadi dvije puške male
0127 i Turčina dobro pogodio,
0128 među toke u prsi široke,
0129 na prsima đule polomio,
0130 a na pleći pendžer učinio,
0131 izmiješa srebro i olovo,
0132 Turčin pade a hajduk ostade.
0133 Ma su puške tanke glasovite,
0134 začuo ih harambaša Vuče
0135 pak on viknu trideset hajdukah:
0136 "Na noge te, moja braćo draga!
0137 E su Palka opazili turci,
0138 ma je njemu bog zna do nevolje,
0139 da budemo njemu u nevolju."
0140 Kad to čulo trideset hajdukah,
0141 skočiše se na noge lagahne,
0142 polećeše dolje niz planinu,
0143 sve hadjuci kako mrki vuci,
0144 lahki momci a strmene strane,
0145 dokle drumu stambolskome bili,
0146 zapadoše oko druma puta,
0147 ali Vuče nasred druma puta
0148 zaratio vezenu šišanu,
0149 malo šjeli, manje pričekali,
0150 stade klepet lugom zelenijem
0151 dok evo ti Palka Madžarina,
0152 vas se hajduk u zlato salio
0153 do ga gleda harambaša Vuče,
0154 on ga gleda ma ga ne poznaje
0155 umalo ga ne izgubi Vuče,
0156 ma u Palka dobra sreća bila
0157 ugleda mu grlić od šišane
0158 pa mu Pako Madžarine viče:
0159 "Nemoj Vuče, usale ti ruke!
0160 Ovo nije mali Galebane,
0161 do je ovo Madžarine Palko,
0162 no propušti mene mimo tebe
0163 a Pašića za mnom Omerbega,
0164 a ti čekaj devet mazgah blaga
0165 i za njima trista pratiocah."
0166 To kad začu harambaša Vuče,
0167 on propušti njega mimo sebe
0168 i za njime Pašić-Omerbega.
0169 Malo sio, malo pričekao,
0170 dok evo ti devet mazgah blaga
0171 i za njima trista pratiocah
0172 ma je Vuče napuštio Turke,
0173 te u Turke oganj oborio,
0174 svaka puška puče od hajduka
0175 svaka puška ubi po Turčina,
0176 neka po dva, neka po četiri.
0177 Pa trgoše hajdučke paloše,
0178 razagnaše po planinu Turke,
0179 kao vuci po ravnini ovce.
0180 To kad začu Palko Madžarine,
0181 đe je Vuče kavgu načinio,
0182 on povrnu svojega dorina
0183 te Turčinu ode u sretanje,
0184 pa mi srete Pašić-Omerbega,
0185 ćordom mahnu posječe mu glavu,
0186 sad otište za družinom tragom,
0187 a kad bio gori u planinu,
0188 al’ evo ti harambaše Vuka
0189 su njegovo trideset hajduka,
0190 svi mu idu zdravo i veselo,
0191 svaki nosi od Turčina glavu,
0192 a ćeraju devet mazgah blaga
0193 i sve blago bratski dijeliše.
0194 Ha, neka ih, radosna im majka,
0195 blaga tekli kad gođ Turke sjekli,
0196 sve činili kako naumili!
