Хајдуци/13

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

1
◄   7 Дејство треће 2   ►

ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ

1.

ЗЕЛИДА (изиђе из пештере): Никога нема. О! једанпут и ја могу слободним дисати ваздухом, где рапаве речи мојих сурових господара уши ми вређају. Ах, слатки мој оче, да ти је видети у каквом је стању Зелида твоја! О! њој тешка ропства мисао притискује душу; сваког ти је добра она саде лишена, и једино што још има, јест њена невиност. Ал' и њој дивља нарав помамних хајдука прети, и она ти је у опасности. — Утеши се, Зелидо, она нек' ти буде светиња до последњег часа, и ако се нечиста рука ње додирнути усуди, (извади мали нож из недара) овај нек те спасе. Донде трпи и уздај се у Бога. — Ево већ једнога да ме узнемирује. (Пође у пештеру).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.