Hajduci/13

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

1
◄   7 Dejstvo treće 2   ►

DEJSTVO TREĆE

1.

ZELIDA (iziđe iz peštere): Nikoga nema. O! jedanput i ja mogu slobodnim disati vazduhom, gde rapave reči mojih surovih gospodara uši mi vređaju. Ah, slatki moj oče, da ti je videti u kakvom je stanju Zelida tvoja! O! njoj teška ropstva misao pritiskuje dušu; svakog ti je dobra ona sade lišena, i jedino što još ima, jest njena nevinost. Al' i njoj divlja narav pomamnih hajduka preti, i ona ti je u opasnosti. — Uteši se, Zelido, ona nek' ti bude svetinja do poslednjeg časa, i ako se nečista ruka nje dodirnuti usudi, (izvadi mali nož iz nedara) ovaj nek te spase. Donde trpi i uzdaj se u Boga. — Evo već jednoga da me uznemiruje. (Pođe u pešteru).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 164 godine.