Хасанпаша Предојевић осваја Бихаћ
0001 Сан уснила прилипа дивојка,
0002 Липа Ана Бишћанина бана.
0003 У сну се је припала дивојка,
0004 Иза сна је на ноге скочила,
0005 Погледала по својој одаји,
0006 Код дивојке нигди никог нејма,
0007 До ли горе до три јасне свиће,
0008 А Аница сиде на шиљтету,
0009 Свога ћаћу из све главе викну.
0010 А кад ћаћа Ану опазио,
0011 Он потече својој јединици,
0012 Њојзи бане Бога подвикнуо,
0013 Ана прими, па на ноге клиси,
0014 Њојзи бане тихо говорио:
0015 „Што је теби ноћи у поноћи?“
0016 А Аница бану говорила:
0017 „Та мој ћаћа, млад бихаћки бане!
0018 Ноћас сам ти чудан сан уснила,
0019 Ја се у сну врло припанула.
0020 Ван на ноге натурни постуле,
0021 Ти упали фењер-видјалицу,
0022 Ходи мени низ Бихаћ бијели,
0023 Зови мени наше калугјере,
0024 Не би ли ми санак казивали,
0025 Што сам, ћаћа, у сну боравила.“
0026 Кад то чуо млад бихаћки бане,
0027 Бан Аници тихо говорио:
0028 „А Анице, моја јединице!
0029 Кад би знала санак казивати,
0030 Што си ноћас у сну боравила,
0031 Ја би му се мого домислити,
0032 Калугјери не би трибовали.“
0033 Ана липа бану говорила:
0034 „Е мој ћаћа, млад бихаћки бане!
0035 Све ти право знадем казивати,
0036 Ја што јесам на сну боравила,
0037 На сну, ћаћа, баш ко и на јави.
0038 Кад ја легох на шиљтету своме,
0039 Нашем Бишћу шећем по бедену,
0040 А ја гледам низ поље бихаћко
0041 До Винице и до Чакрлије,
0042 Ту нам врло родила ружица,
0043 Насрид поља један ђул највећи,
0044 Ал је под њим змија шаровита,
0045 Змија се је у пругло савила.
0046 Стоји змије писка под ружицом,
0047 Како змија пишти шаровита,
0048 Преврже се Бишћу до бедена,
0049 Нашем с’ Бишћу врата отвоају.
0050 Ал би и то мала шала била,
0051 Ја с’ окренух Бишћу по бедену,
0052 Али по њем црне пале чавке;
0053 Кад ја гленух уз Уну ледену
0054 Голубићу а до Рипча била,
0055 Ал потече јато голубова,
0056 А пред њима сив зелен-соколе,
0057 Ударише Бишћћу на бедене,
0058 Јадне наше чавке дочекаше,
0059 Црна с’ крвца низ беден пролива.
0060 Паде магла око Бишћа града,
0061 Не видја се од мене до тебе,
0062 Ал из магле три кошуте ричу,
0063 Дви кошуте са Заложја клета,
0064 А трећа је из поља зелена
0065 Од Винице и од Чакрлије.
0066 Кад год која та кошута рикне,
0067 Нашем с’ Бишћу отворају врата.
0068 Ал би т’ и то мала шала била,
0069 Већ ја гленух под Завоље било,
0070 Под Завоље па наше Заложје,
0071 Ал нам пао на намите снижем
0072 Никад таког упетила нисам.
0073 Ал би т’ и то мала шала била,
0074 Нег ја ведру гленух па истоку,
0075 Ал се ведро небо проломило,
0076 А све звизде крају прибигнуле,
0077 Сама оста крвава даница,
0078 Сјајан мисец у Уну упаде.
0079 Ја се у сну врло припанула,
0080 Па иза сна на ноге скочила.“
0081 Кад то бане чуо Бишћанине,
0082 Бан ти Ани вели јединици:
0083 „Е Анице, моја јединице!
0084 Ја зла санка, сам те Бог убио!
0085 Што с’ уснила, моја ћери драга,
0086 Ти по пољу румену ружицу,
0087 Насрид поља један ђул највећи,
0088 Под њим змија пишти шаровита,
0089 То се царев роди пријатељу,
0090 Ћери моја, у турској Крајини,
0091 Он ће цару сићи и Стамболу,
0092 Од цара ће покупити војску,
0093 Он ће на наш Бихаћ ударити;
0094 Што с’ уснила, моја ћери драга,
0095 Да су чавке пале по бедену,
0096 Чавке бит ће све наши солдати;
0097 Што с’ уснила, моја ћери драга,
0098 Да полети јато голубова,
0099 А пред њима сив зелен-соколе,
0100 Соко бит ће царев пријатељу,
0101 Голубови Турци Сарајлије;
0102 Што с’ уснила, моја ћери драга,
0103 Да из магле три кошуте ричу,
0104 То ће бити три топа царева,
0105 Кад год пукну на наш био Бихаћ,
0106 Јадном Бишћу беден обронит ће,
0107 Мого б’, ћери, коњик ујахати,
0108 А унити копље напоприко;
0109 Што с’ уснила, моја ћери драга,
0110 Да је пао на намите сниже
0111 Под Завољем па нашим Заложјем;
0112 То ће турски бити чадорови;
0113 Што с’ уснила, моја ћери Ано,
0114 Да се ведро небо проломило,
0115 Сјајан мисец што у Уну паде,
0116 То ће мене Турци уфатити;
0117 Што с’ уснила, моја ћери драга,
0118 Да оста сама на небу даница,
0119 Оста моја удова баница.
0120 Тај ће ти се санак извршити
0121 За живота и мога и твога.“
0122 Нека бана сад у Бишћу билу,
0123 Нека бана, нека му Анице,
0124 Да гледамо Осман-пашалију!
0125 Јер је Осман био пашалија
0126 А код биле Крупе од камена
0127 Код њекаква бега Бадњевића,
0128 Носио царев ферман од Стамбола.
0129 Пашалија већ се повратио,
0130 А од Крупе сишо Арапуши,
0131 Арапуши више Јасенице,
0132 Па је туде конак учинио
0133 У њекаква Арапагић-Мехе.
0134 Ноћ ноћио, рано подранио,
0135 Право тира царева мензила,
0136 Истира га на Хашане равне,
0137 Од Хашана низа Поткалиње,
0138 Крај Рисовца јаше на Јошавку,
0139 Под главицу под Предојевића.
0140 Пашалија од Рисовац глену,
0141 Под њим влашчић биле овце чува,
0142 Овце чува, а јасно попива:
0143 „Биа, овце, поклали вас вуци,
0144 Ја вас горски појели хајдуци!
0145 Кад цар за ме не зна у Стамболу!
0146 Да цар за ме знаде у Стамболу,
0147 Да ме тахту зовне и Стамболу,
0148 Потурчи ме, метне у медресу,
0149 Да научим илум у медреси,
0150 Да ми дадне хаир-дову своју,
0151 Да ми хазну дадне и топове,
0152 Да ми дадне своју силну војску,
0153 Ја би њему Бихаћ освојио
0154 И соколац караулу малу
0155 И Голубић крај Уне ледене,
0156 И сва села око Бишћа града.
0157 А да царе знаде у Стамболу,
0158 Како га је ћесар преварио,
0159 Кад је Лику узео врховну,
0160 Да ће њему оставит Крајину,
0161 На Крајини тријест и три града;
0162 А не знаде царе у стамболу,
0163 Да је Бихаћ свој Крајини глава,
0164 Цар би био Бихаћ освојио.“
0165 А све слуша царев пашалија,
0166 Пашалија дивит извадио,
0167 Извадио књиге неписате,
0168 Па све пише, што влашче попива.
0169 Пашалија притира дјогата,
0170 Бога викну, Бога влашчић прими,
0171 Пашалији он потече руци,
0172 Пашалија вели са дјогата:
0173 „Еј влашчићу, дај се право кажи!
0174 Оклен јеси, име како ти је?
0175 Како ли се зовеш по имену,
0176 По имену и племену своме?“
0177 Њему влашче руку пољубило:
0178 „Пашалија цара честитога!
0179 Ово ј’ главом Предојевић Ниче
0180 Са Главице са Предојевића,
0181 Са Корита повише Лужаца.“
0182 А све пише Осман пашалија:
0183 „Ја влашчићу, кад те царе зовне,
0184 Би ли цару сишо и Стамболу?“
0185 Кад чу влашче, тад му зацвилило:
0186 „Богом брате, царев пашалија!
0187 Кажи за ме цару у Стамболу,
0188 Не би л’ мене зовно до Стамбола.“
0189 „ „Хоћу, влаше, нови побратиме!“ “
0190 То рекоше, виш се растадоше.
0191 Пашалија низ Лушце окрену,
0192 Па на руку натишће татарку,
0193 Право Кључу сиде царевоме,
0194 Па му онде дадоше мензила,
0195 Пашалија промину мензила,
0196 Све дан по дан кад Стамболу сиде,
0197 Пашалија већ пред ујде,
0198 Зара љуби, а теменах чини.
0199 Цар алифет видја пашалију,
0200 Да ј’ он снио бијела фермана
0201 А на серхат низ Босну цареву
0202 Царској лали бегу Бадњевићу,
0203 Зар подиже, вели пашалији:
0204 „Јеси л’ био на серхат-Крајини,
0205 Ниси л’ мени какву књигу снио
0206 А од лале бега Бадњевића?“
0207 Пашалија у нидра се фати,
0208 Вади књигу Предојевић-Ниче,
0209 Што је пиво, биле овце чуво,
0210 А спомињо цара у Стамболу.
0211 Царе намах шехислама викну,
0212 А шехислам паде на колина,
0213 Књигу гледа, а све цару каже,
0214 Какво влашче биле овце чува
0215 Под Рисовцом код Главице клете,
0216 Баш на име Предојевић Ниче,
0217 Код Главице од Предојевића,
0218 Шехисламу царе говорио:
0219 „ „Прави ферман, шехисламу драги,
0220 Мојој раји на серхат-Крајини,
0221 Баш на име Предојевић-Ничи,
0222 Нека мени до Стамбола дојде!“
0223 А шехислам ферман направио,
0224 Царе на њег туру ударио,
0225 Па га Осман пружи пашалији:
0226 „Ак’ истина будне, пашалија,
0227 Те ми влашче до Стамбола сиде,
0228 Потурчим га, метнем у медресу,
0229 До сад си ми био пашалија,
0230 А од селе Османпаша царски:
0231 Ферман носи на серхат-Крајину,
0232 Доведи ми Предојевић-Ничу.“
0233 Пашалија ферман ујагмио,
0234 Па га себи на прса припео.
0235 Пашалија до мензила сиђе,
0236 А на руку натишће татарку,
0237 Плахо царев иде пашалија,
0238 Коње миња и ноћом и даном.
0239 Све дан по дан кад на серхат сиде,
0240 Пашалија на Лушце зелене,
0241 Низ бојиште јаше до Корита.
0242 Кад влашчићу на Корита сиде,
0243 Бога викну, Бога Ниче прими:
0244 „Да си здраво, царев пашалија!“
0245 „ „Та влашчићу, име како ти је?“ “
0246 Њему влашчић тихо бесидио:
0247 „Ово ј’ главом Предојевић Ниче
0248 Са Главице са Предојевића.“
0249 А кад царев чуо пашалија,
0250 Пружи њему бијела фермана;
0251 Када влашчић ферман угледао,
0252 Седам му се пута поклонио,
0253 Ферман љуби цара честитога:
0254 „Богом брате, царев пашалија!
0255 Нико м’ не зна ферман разгледати,
0256 Ван ти ферман по истини кажи.“
0257 Њему Осман вели пашалија:
0258 „Та влашчићу, нови побратиме!
0259 Ево т’ царе ферман оправио,
0260 Цар те тахту зове и Стамболу,
0261 Ти што с’ првље пиво код оваца,
0262 Хош ли ричи бити сахибија?“
0263 Када влашче ферман разабрало,
0264 Седам пута ферман пољубило,
0265 А запива танко гласовито:
0266 „Богу фала и данашњем дану!
0267 Кад цар за ме знаде у Стамболу.
0268 Богом брате, царев пашалија!
0269 Шала није царе у Стамболу,
0270 Мучно ј’, побро, прид цара изићи,
0271 Камо л’ с царем није говорити.
0272 Хош ме, побро, у Стамбол довести?“
0273 „ „Хоћу, влашче, нови побратиме!“ “
0274 „Богом брате, царев пашалија!
0275 Ти ћеш са мном на Главицу сићи,
0276 На Главицу на Предојевића,
0277 У мене је још шест братинаца,
0278 Имам стара ћаћу на Главици,
0279 Да благосов од ћаће заишћем,
0280 Та од ћаће и старице мајке,
0281 Не би л’ мени ћаћа халалио,
0282 Мати моја, што ме је родила.“
0283 „ „Хоћу, побро, виру ти задајем!“ “
0284 Влашче одби у Рисоав овце:
0285 „Биа, овце, поклали вас вуци,
0286 Ја вас горски појели хајдуци!
0287 Већ вас Ниче ни чувати не ће,
0288 Нек вам ћаћа чобанина тражи;
0289 Ја ћу турском цару и Стамболу,
0290 У Стамболу царев паша бити.“
0291 Све му с’ Осман смије пашалија,
0292 Влашчић уз њег и дјогата појде,
0293 С пашалијом на Главицу сиде,
0294 На Главицу на Предојевића.
0295 А угледа ћаћа из чардака
0296 Пашалију цара од Стамбола.
0297 Стар му ћаћа низ чардак потече.
0298 Пашалији кад допаде царском,
0299 Исприд њега црну земљу љуби,
0300 Пољуби му и скута и руку,
0301 Па уведе царског пашалију,
0302 У одаји подбаци скемлију.
0303 Ал упаде Предојевић Ниче,
0304 Потече ћаћи руци у чардаку,
0305 А извади ферман из нидара:
0306 „Ево, ћаћа, царева фермана!
0307 Цар ме зове тахту и Стамболу,
0308 Сад ћу, ћаћа, цару и Стамболу
0309 Ја са овим царским пашалијом;
0310 Одбио сам под Рисовац овце,
0311 Дај овцама шаљи чобанина!“
0312 „ „Хоћу, Ниче, драгом Богу фала!
0313 Кад цар за те знаде у Стамболу,
0314 Богу фала и дану данашњем!
0315 У мене је јиош шест пособаца,
0316 Да их царе ишће до Стамбола,
0317 Од цара их не би пожалио.“
0318 Ја кад чуо Предојевић Ниче,
0319 Ниче ћаћи потекао руци:
0320 „Хоћеш ли ми, ћаћа, халалити,
0321 Што с’ родио, сина охранио.“
0322 „ „Хоћу, Ниче, моје дие драго,
0323 Халал т’ било на обадва свита!“ “
0324 Па му ћаћа на ноге скочио,
0325 Извади му стотину дуката:
0326 „Троши, сине, мекане дукате,
0327 Јер сам стеко све у здрављу царском
0328 А на царској башчи под Грмечом.“
0329 Њему Ниче погрмио руци,
0330 Љуби руку, а ћаћи говори:
0331 „У нас, ћаћа, пет стотин оваца
0332 И шездесет дебелих волова,
0333 А тридесет великих кобила,
0334 Дај дер мени косата алата,
0335 Са сиџима велика алата,
0336 Браћи џаба бутум достајање!“
0337 „ „Хоћу, Ниче, моје дите драго!“ “
0338 А кад Ниче до алата дојде,
0339 Он алата плеска по сапима:
0340 „Та алате широкога врата!
0341 И теб’ ваља цару и Стамболу.“
0342 Пашалија док хлиба поједе,
0343 Ниче свога опреми алата;
0344 Пашалија кад узјаха дјогу,
0345 Ниче свога посиде алата.
0346 Мајка га је три пут пољубила:
0347 „Хајде, сине, хаиром ти било!“
0348 То рекоше, па се растадоше.
0349 Плахо царев иде пашалија,
0350 Све дан по дан кад Стамболу сиде,
0351 А уз њега Предојевић Ниче.
0352 Пашалија кад пред цара ујде,
0353 А све гледа Предојевић Ниче,
0354 Пашалија како зара љуби,
0355 Зара љуби, а теменах чини,
0356 Па и Ниче зару погрмио,
0357 Седам пута зара пољубио
0358 И под царем цареву срџаду.
0359 Онда царе главу подигнуо,
0360 Испод зара царе говорио:
0361 „Ти јеси ли Предојевић Ниче
0362 Са Главице са Предојевића?“
0363 Кад чу Ниче, теменах учини:
0364 „Цар алифет, светачко колино!
0365 Срамота је и гледати у те,
0366 Камо л’ с тобом није говорити,
0367 Говорит ћу, јер бити не море,
0368 Ово ј’ главом Предојевић Ниче
0369 Са Главице са Предојевића.“
0370 Цар потеже књигу од себека,
0371 Што му ј’ Осман снио пашалија,
0372 Што ј’ пивало влашче код оваца,
0373 Спомињао цара у Стамболу,
0374 Књигу гледа, у Ничу погледа:
0375 „Еј давори, Предојевић-Ниче!
0376 Да т’ потурчим, метнем у медресу,
0377 Да научиш илум у медреси,
0378 Би л’ ми био Бихаћ освојио
0379 И Соколац више била Бишћа
0380 И Голубић код Уне студене
0381 И сва села око Бишћа града,
0382 Јер је Бихаћ свој Крајини глава.“
0383 Кад то чуо Предојевић Ниче:
0384 „Е би, царе, виру ти задајем!
0385 Потурчи ме, метни у медресу,
0386 Ја ћу ричи бити сахибија.“
0387 Кад цар чуо, шехислама викну:
0388 „Дедер води Предојевић-Ничу,
0389 Потурчи га, па му име надиј,
0390 Де га метни у нову медресу,
0391 Гдје но сиде све сопте од Босне.“
0392 Одведе га шехисламе царски,
0393 До тад био Предојевић Ниче,
0394 Од тада је Хасан сопта царски.
0395 Шехислам га метну у медресу,
0396 Гдје но сиде све сопте од Босне.
0397 Хасан сопта учи у медреси
0398 Све дан по дан за девет година.
0399 Кад велики илум научио,
0400 Извади га царе из медресе,
0401 Хасан сопта кад прид цара ујде,
0402 Зара љуби, а теменах чини.
0403 Цар алифет зара подигнуо.
0404 „Хасн сопта, драго дите моје!
0405 Сад си доста илум научио,
0406 Ево теби тузи од менека,
0407 Одселе си Хасанпаша царски,
0408 Хош ми сада ићи Бишћу билу,
0409 Да ми бијеш Бихаћ на Поуњу!“
0410 Хасанпаша кад разабра ричи,
0411 Седам пута зара пољубио,
0412 А цареве туге ујагмио,
0413 Хасанпаша цару говорио:
0414 „Хоћу, царе, све у твојем здрављу,
0415 Него ти се молим на дивану,
0416 Кад си мени туге дао царске,
0417 Да ти буднем паша код колина,
0418 Подај туге Осман-пашалији,
0419 Брез њег мени војевања нема.“
0420 „ „Хоћу, паша, виру ти задајем.“ “
0421 До тад био Осман пашалија,
0422 Од тада је Османпаша царски.
0423 Њега пита Хасанпаша царски:
0424 „Побратиме, Османпаша царски!
0425 Сад кад цару појдем војевати,
0426 Колико ћу, побро, заискати
0427 Ја од цара царевих топова,
0428 Колико ли од Стамбола војске?“
0429 Њему вели Османпаша царски:
0430 „Ишћи, побро, два топа велика,
0431 Ишћи, побро, Крљу и Маргиту,
0432 На њих ишћи хаир-дову царску,
0433 Ишћи војске дванаес хиљада,
0434 Ишћи, побро, царев ферман био.
0435 Кад ти с војском под Едрену сидеш,
0436 Нек ти дадну танку Тоцијанку,
0437 Нек и њојзи хаир-дову дадне.
0438 Па ти ишћи царев ферман био,
0439 Кад на Босну сидеш поноситу,
0440 Све од куће дижи по војника.“
0441 Само с’ побре што разговорише,
0442 Ал их царе прида се позовну,
0443 Наприд ујде Хасанпаша царски,
0444 А за њиме Османпаша царски.
0445 Зара љуби Хасанпаша царски,
0446 А код њега Османпаша нови.
0447 Цар га пита испод зара свога:
0448 „Хасанпаша, драга лало моја!
0449 Колико ћеш од мене топова,
0450 Колико ћеш од мене војника?“
0451 „ „Цар алифет, светачко колино!
0452 Срамота је и гледати у те,
0453 Камо л’ с тобом није говорити;
0454 Говорит ћу, јер бити не море.
0455 Ти ћеш, царе, до топхане сићи,
0456 Па ’ш ми дати Крљу и Маргиту,
0457 Обадвама дову учинити,
0458 Кад ја сутра појдем војевати.
0459 Да ’ш ми побру Османпашу мога.
0460 Па ’ш ми дати бијела фермана,
0461 Падишаху, кад Едрени сидем,
0462 Да ја дигнем танку Тоцијанку,
0463 Што Едрене на табији чува,
0464 А њој подај хаир-дову своју.
0465 Још ћеш мени ферман направити,
0466 Кад на Босну сидем племениту,
0467 Да од куће дижем по војника,
0468 Све да стирам Бишћу на Поуње.
0469 Од Стамбола не ћу више војске,
0470 Не ћу, царе, нег дван’ес хиљада,
0471 Нек чувају Крље и Маргите,
0472 Јер ћу ти их натраг повратити,
0473 Кад освојим Бихаћ на серхату.“ “
0474 Намах царе два фермана пише,
0475 Цар му даде два била фермана.
0476 Сву ноћ с’ спрема Хасанпаша царски
0477 С новим побром Османпашом својим,
0478 А у јутру рано подранили.
0479 Изајде им царски садраземе,
0480 Даде војске дванаес хиљада.
0481 Цар алифет зара оставио,
0482 А обуко дервишко одило,
0483 Па цар дојде до топхане своје,
0484 Царе Крљи дојде и Маргити,
0485 Оба топа руком погладио:
0486 „Давор моја Крља и Маргита!
0487 Сад вам вакат дојде војевати
0488 С новим пашом Хасанпашом мојим,
0489 С пашом ћете у серхат изаћи,
0490 Разбијте ми Бихаћ на Поуњу!
0491 Ако васке Хасанпаша врати,
0492 Ја ћу вами грла позлатити.“
0493 Кад им царе дову учинио,
0494 Сама с’ Крља крену и Маргита,
0495 Јер их царе руком погладио.
0496 На топхани пукоше топови,
0497 Нови с’ паша диже војевати,
0498 Оба царе довом испратио.
0499 Потираше Крљу и Маргиту,
0500 Уз њих војске дванаес хиљада.
0501 Вакат био, сишли под Едрену,
0502 На Едрени пукоше топови,
0503 Едрен канда у абез окрену,
0504 На Едрени шест стотин топова,
0505 Ал не пуца танка Тоцијанка.
0506 Хасанпаша ферман извадио,
0507 Османпаши даје Едренлији.
0508 Кад га видја везир од Едрене,
0509 Ферман љуби и туру цареву:
0510 „Хасанпаша, царев пријатељу!
0511 Дат ћу теби танку Тоцијанку,
0512 А ти ’ш овде конак учинити,
0513 Па ћеш сутра на табију доћи;
0514 Ако будне хаир-дова царска,
0515 Лако ћ’ танка поћи Тоцијанка,
0516 Јер ја ћу јој дову учинити.“
0517 Ту је свако конак учинио.
0518 Рано с’ спрема Хасанпаша царски,
0519 Едренлија везир подранио,
0520 Све три паше озве од Едрене:
0521 „Хајте са мном граду на табију!“
0522 Кад дођоше све паше цареве
0523 На табију танкој тоцијанки,
0524 Њу је везир руком погладио:
0525 „Давор танка царска Тоцијанка!
0526 Нами царе ферман оправио,
0527 Да ћеш и ти данас војевати
0528 А са нашим Хасанпашом царским.“
0529 Па јој паша дову учинио,
0530 Сама с’ танка крену Тоцијанка.
0531 Онда видја Османпаша царски,
0532 Да јој царе дову учинио.
0533 То је мило Хасанпаши царском,
0534 Па се крену Хасанпаша царски,
0535 И он гони три топа царева.
0536 Вакат био кад на Босну сиде,
0537 Све од куће диже по војника,
0538 А кад паде шехер-Сарајеву,
0539 Извадише царев ферман био,
0540 Да од куће дижу по војника,
0541 Уписаше кућу и војника,
0542 Уписаше Сарајлију Мују.
0543 Ал је Мујо једињак у мајке,
0544 Истом га је оженила била,
0545 Муји вакат у гердек дивојци,
0546 Хасанпаши да подиже војску.
0547 Кад то види нене Сарајлије,
0548 Меће печу, огрће фереџу,
0549 До чадора Хасанпаши сиде,
0550 Када старка Хасанпаши ујде,
0551 Салам даде, а полети руци,
0552 Не да паша ни скута ни руке,
0553 Ван је пита Хасанпаша царски:
0554 „Ко је теби зулум учинио,
0555 Каква те је мука дотирала?“
0556 Стара нене скуту полетила:
0557 „Хасанпаша, ја ти руку љубим!
0558 Нико м’ није зулум учинио,
0559 Нит је мене мука дотирала,
0560 Ван ти снио царев ферман били,
0561 Да од куће дижеш по војника,
0562 А ја немам нег једињка Мују.
0563 Сад га, паша, оженила мајка,
0564 Муји вакат у гердек дивојци,
0565 А ти хоћеш да подижеш војску.
0566 Остави ми ти једињка Мују!
0567 Док ти, паша, до Травника дојдеш,
0568 Стигнут ће те мој једињак Мујо.“
0569 „ „Хоћу, нене, виру ти задајем!“ “
0570 Тада паше подигоше војску,
0571 Вакат био кад Травнику сишли,
0572 Ту их беже стиже Љубовићу,
0573 Он одиго сву Херцеговину.
0574 Туде паша конак учинио,
0575 С Османпашом рано подранио,
0576 Хасанпаша побри говорио:
0577 „Та мој побро, Османпаша драги!
0578 Дедет танку узми Тоцијанку,
0579 Узми војске дванаес хиљада,
0580 Па ти ходи Јајцу каменоме;
0581 Ту ми дигни Хафезадић-бега,
0582 Онда хајде шехер-Бањалуци,
0583 Оправ’ књигу ти низ Посавину,
0584 А на руке Дервишпаши старом,
0585 Нека дигне он сву Посавину,
0586 Нека теби Бањалуци сиде;
0587 А ти дижи кућу и војника,
0588 Та од турск ешехер-Бањалуке,
0589 Хајд’ Козарцу и Придору граду,
0590 Па све хајде низ серхат-Крајину,
0591 Па све кућу дижи и војника.
0592 Кад се спушћаш низ Грабежје Бишћу,
0593 Чакрлију узмеш и Виницу,
0594 Ти оплети кошеве велике,
0595 А подигни танку Тоцијанку.
0596 Ти ћеш прије под Бихаћ изаћи,
0597 Нек не пуца танка Тоцијанка,
0598 Док не пукне Крља и Маргита;
0599 Старија су два топа царева,
0600 Јер чувају тахта и Стамбола.
0601 Ја ћу, побро, подигнути војску,
0602 Хоћу сићи под Скопља обадва,
0603 Па под Хливно и Дувно царево,
0604 До Гламоча, па Шујице царске,
0605 До Петровца и Билаја града,
0606 Низ Палежје до Вакуфа сићи,
0607 Па до Клисе и села Орашца,
0608 Дизати ћу кућу и војника,
0609 Освојит ћу Рипач украј Уне
0610 И Голубић крај Уне ледене
0611 И Соколац више Бишћа била,
0612 Ту ћемо се, паша, сасанути,
0613 Бити ћемо Бихаћ од камена.“
0614 Кад дви побре војске растурише,
0615 Хасанпаша војску подигнуо,
0616 Па низ Купрес Скопљу окренуо,
0617 Све обидје цареве градове,
0618 Све градове и царске паланке,
0619 А све кућу диже и војника.
0620 Хасанпаша у Јадовик сиде,
0621 Ту је паша конак учинио,
0622 Добро ј’ таин учинио друштву:
0623 На тројицу овцу јаловицу,
0624 А на дван’ес краву јаловицу.
0625 Чула бака то под Јадовиком,
0626 Запивала танко гласовито:
0627 „Та вид’ дере Предојевић-Ниче!
0628 Отишо је цару и Стамболу,
0629 Па привао цара у Стамболу,
0630 Да ће био Бихаћ освојити
0631 И сва села око Бишћа била,
0632 Наше коље дебеле овнове,
0633 А коље нам краве јаловице!
0634 Душе ми га освојити не ће,
0635 Јер је Бихаћ свој Крајини глава!“
0636 Нека пива како њојзи драго!
0637 Хасанпаша рано подранио,
0638 Искупио сву бутум кнезове,
0639 Све кнезове испод Јадовика:
0640 Ко ј’ дотиро овцу јаловицу,
0641 Њему паша по жут дукат даје;
0642 Ко ј’ дотиро краву јаловицу,
0643 Њему даје дван’ес маџарија.
0644 Онда опе бака запивала,
0645 Рано пива испод Јаловика:
0646 „Бјежи, бане, уз бужимске стране,
0647 Држ’ се, бане, за јохове гране,
0648 Ето на те Хасан-паше царског!
0649 Добро плаћа дебеле овнове,
0650 Боље краве плаћа јаловице.
0651 Бели паша царев пријатељу,
0652 Паша иде хаир-довом царском,
0653 Бижи, бане, уз бужимске стране,
0654 Јер је Бихаћ царска старевина!“
0655 Хасанпаша силну диже војску,
0656 Диже војску испод Јадовика,
0657 Узе Рипач био покрај Уне,
0658 А на Бишћу трзају топови
0659 Са џабеле исприд Бишћа била,
0660 Османпаша јер под Бихаћ сишо,
0661 Хасанпаша кад Голубић прими
0662 И освоји Соколац спрам Бишћем,
0663 По Заложју војску уставио,
0664 А оплео два коша велика,
0665 Па подиго Крљу и Маргиту.
0666 Са џабеле трзају топови,
0667 Османпаши чудан гарет раде,
0668 Гарет раде за три дана била,
0669 Јер тргају ате и војнике
0670 Код Винице и код Чакрлије.
0671 Јадан паша дурати не може,
0672 Намах билу књигу направио:
0673 „Хасанпаша, да си брат по Богу!
0674 Сад си сишо под Бихаћ камени,
0675 А истиро Крљу и Маргиту
0676 Из топхане цара честитога,
0677 Да ти бијеш Бихаћ по темељу.
0678 А не пуца Крља ни Маргита,
0679 Ја не пуцам још из Тоцијанке,
0680 Ја би био Бихаћ од камена.“
0681 А кад паша књигу напраиво,
0682 Хасанпаша књигоношу најде
0683 А њекаква Блејића Хандана.
0684 Блејић Хандан узе књигу билу,
0685 Метну књигу под капу на главу,
0686 Па уз руке узврну рукаве,
0687 А уз ноге ногавице биле,
0688 Хандан Уни допаде обали.
0689 Блејић Хандан кад у Уни фрци,
0690 Са џабеле пукоше топови,
0691 Избацише Блејића Хандана,
0692 Ибзацише Уни на обалу.
0693 Хандан сузе проли из очију.
0694 Опет Хандан у Уну скочио.
0695 Са џабеле два топа тргоше,
0696 Не могоше момка избацити,
0697 Не гу ливу ногу обранише,
0698 Он приплива, а књигу понесе,
0699 А на дви се штуле подупире.
0700 Крвав Хандан до ордије дође,
0701 До чадора Хасанпаше царског,
0702 Хасанпаши турски салам викну,
0703 Испод капе књигу извадио.
0704 Узе паша, па низ њу погледа,
0705 Хасанпаша сузама пролио:
0706 „Давор побро, Османпаша драги,
0707 Зар т’ је мука за три дана била?“
0708 Хасанпаша на ноге скочио,
0709 Хасанпаша до топова дође,
0710 Баш до царске Крље и Маргите,
0711 Три пута их руком погладио:
0712 „Давор царска Крља и Маргита!
0713 Кад сте пошли од топхане царске,
0714 Васке царе руком погладио,
0715 А вами је дову учинио,
0716 Да бијете Бихаћ на Поуњу,
0717 Вами ћ’ царе грла позлатити.“
0718 На тобџије хршум учинио,
0719 А тобџије пал епо топових.
0720 Кад му Крља пуче и Маргита,
0721 Ал отпуче танка Тоцијанка.
0722 Опет паша на тобџије викну,
0723 Опет Крља пуеч и Маргита,
0724 А из поља пуеч Тоцијанка.
0725 Хасанпаша дурбин ујагмио,
0726 А тобџије узеле фитиље,
0727 Да упале Крљу и Маргиту.
0728 Хасанпаша низ дурбин погледа,
0729 Ал се Бишћу отворише врата,
0730 А испаде коњик из капије,
0731 Б’јели му се бајрак у десници.
0732 Хасанпаша на тобџије викну:
0733 „Ви не пал’те Крље и Маргите!
0734 Ето лепор из капије трче!“
0735 Хасанпаша крај топова хода,
0736 Јер док стаде Крља и Маргита,
0737 Не пуца му већ ни Тоцијанка.
0738 А кад лепор до ордије дојде,
0739 Лепор виче са коња вранчића:
0740 „Које ј’ овде Хасанпаша глава?“
0741 Хасан с’ паша из грохота смије:
0742 „Ово ј’, влашче, Хасанпаша царски,
0743 А на име паша Предојевић.“
0744 А кад пашу види књигоноша,
0745 Њему лепор билу књигу пружи.
0746 Кад размота Хасанпаша царски,
0747 Он погледа, а грлом подвикну:
0748 „Ево књиге Бишћанина бана,
0749 Сад ће бане Бихаћ оставити.“
0750 Што је бане у књизи правио:
0751 „Оставит ћу Бихаћ на богазу,
0752 Само дај ми да протирам с миром
0753 У буретих вино и ракију,
0754 Да протирам љубе и дивојке,
0755 А ето вам Бихаћ од од камена!“
0756 Хасанпаша књигу направио:
0757 „Гони иће, а води дивојке,
0758 Пушћај Бихаћ, хајде на Завоље!“
0759 Када влашће сишло у капију,
0760 Носи виру Хасанпаше царског.
0761 Пртља бане из Бишћа камена,
0762 Он изводи љубе и дивојке,
0763 А изгони пиће у буретих.
0764 Ал вид’ дере Сарајлије Мује,
0765 Јер се Мујо пјанац догодио:
0766 „Бог убио Хасанпашу царског!
0767 Буд упути ’наке дивичице,
0768 Што упути вино и ракију?“
0769 Два солдата бурета туркају,
0770 А кад Мујо до бурета дојде,
0771 Наџак узе, у буре удари,
0772 Не би ли се пића понапио,
0773 У буретих пића не имаде,
0774 Већ у њима сужњи невољници.
0775 Када Мујо сужње угледао,
0776 Од бурета отурну солдате,
0777 Потира их Хасанпаши царском:
0778 „Видјај паша, сам те Бог убио!
0779 Што си дао виру Бишћанину,
0780 Буд упути дикле маџарице,
0781 Јер ти дајеш сужње Крајишнике?“
0782 Хасанпаша кад сужње угледо,
0783 То су сужњи од Крупе цареве.
0784 Хасанпаша тихо говорио:
0785 „Царска лало, беже Љубовићу!
0786 Ако сам му тврду виру дао,
0787 Да проведе своје вирне љубе,
0788 Своје љубе и дилбер дивојке,
0789 Не дирајте у дилбер дивојке,
0790 Не дирајте у љубе му вирне,
0791 Ви удрите невирнике крањце,
0792 Уфатите Бишћанина бана!“
0793 Кад то чуо беже Љубовићу,
0794 Он подвикну дицу Сарајлије:
0795 „Не шал’те се, дицо моја драга!
0796 Не фаћајте младих кауркиња,
0797 Ван уфат’те Бишћанина бана!“
0798 Ударише Турци Сарајлије,
0799 Не фаћају липих дивојака,
0800 Већ фаћају крањце под Завољем.
0801 Бег Љубовић на дорату своме
0802 Под Завољем бана уфатио,
0803 Свак се враћа Хасанпаши глави,
0804 Нико не сми дотирати љубе,
0805 Ни каурск едилбер дивичице,
0806 Већ ко добра дила уфатио,
0807 Паши даје, паша га дарује.
0808 Бег Љубовић кад дотира бана,
0809 Њему вели Хасанпаша царски:
0810 „Е копиле, Бишћанине бане!
0811 Ти си мени књигу оправио,
0812 Да проведеш мала и сибјана,
0813 А проведеш дикле маџарице,
0814 А протираш вино и ракију;
0815 У буретих теби пића нејма,
0816 Све си мето сужње из Крајине,
0817 Што су т’ били Бишћу у тавници.“
0818 Када паша билу Бишћу сиде,
0819 И пголеда на крупску капију,
0820 Крвава је сва крупска капија.
0821 Он заиска сужње из тавнице;
0822 Што ниј’ мого у буре стрпати,
0823 Бан исико тријест и четири.
0824 Кад то видја Хасанпаша царски,
0825 Тад се паша право ражљутио,
0826 Он је бану главу одсикао,
0827 Посла главу цару и Стамболу.
0828 Па насиља Бихаћ од камена,
0829 Све обара таре и отаре,
0830 А исправља туре и мунаре.
0831 Усрид Бишћа велика је црква,
0832 Два пут била превелика црква,
0833 А три пута бијела џамија.
0834 Кад насели села око Бишћа,
0835 Он оправи Османпашу побру,
0836 Отира му Крљу и Маргиту,
0837 На Једрену танку Тоцијанку.
0838 А царе му ферман оправио:
0839 „Лало моја, Хасанпаша драги!
0840 Кад си мени Бихаћ освојио,
0841 Подај ћаћи стаје на Главици,
0842 У ћаће ти нек спахије нема,
0843 Нека ти је миран на Главици,
0844 Нек не даје пето ни десето,
0845 Нек не даје пориза од главе.“
0846 Хасанпаши врло мило било,
0847 Носи ферман на Главицу били,
0848 Ћаћи даде сву бутум Главицу,
0849 Па се паша Бишћу повратио.
0850 Док је био у Бишћу камену,
0851 Цар је за њег знао у Стамболу.
