Hasanpaša Predojević osvaja Bihać
0001 San usnila prilipa divojka,
0002 Lipa Ana Bišćanina bana.
0003 U snu se je pripala divojka,
0004 Iza sna je na noge skočila,
0005 Pogledala po svojoj odaji,
0006 Kod divojke nigdi nikog nejma,
0007 Do li gore do tri jasne sviće,
0008 A Anica side na šiljtetu,
0009 Svoga ćaću iz sve glave viknu.
0010 A kad ćaća Anu opazio,
0011 On poteče svojoj jedinici,
0012 Njojzi bane Boga podviknuo,
0013 Ana primi, pa na noge klisi,
0014 Njojzi bane tiho govorio:
0015 „Što je tebi noći u ponoći?“
0016 A Anica banu govorila:
0017 „Ta moj ćaća, mlad bihaćki bane!
0018 Noćas sam ti čudan san usnila,
0019 Ja se u snu vrlo pripanula.
0020 Van na noge naturni postule,
0021 Ti upali fenjer-vidjalicu,
0022 Hodi meni niz Bihać bijeli,
0023 Zovi meni naše kalugjere,
0024 Ne bi li mi sanak kazivali,
0025 Što sam, ćaća, u snu boravila.“
0026 Kad to čuo mlad bihaćki bane,
0027 Ban Anici tiho govorio:
0028 „A Anice, moja jedinice!
0029 Kad bi znala sanak kazivati,
0030 Što si noćas u snu boravila,
0031 Ja bi mu se mogo domisliti,
0032 Kalugjeri ne bi tribovali.“
0033 Ana lipa banu govorila:
0034 „E moj ćaća, mlad bihaćki bane!
0035 Sve ti pravo znadem kazivati,
0036 Ja što jesam na snu boravila,
0037 Na snu, ćaća, baš ko i na javi.
0038 Kad ja legoh na šiljtetu svome,
0039 Našem Bišću šećem po bedenu,
0040 A ja gledam niz polje bihaćko
0041 Do Vinice i do Čakrlije,
0042 Tu nam vrlo rodila ružica,
0043 Nasrid polja jedan đul najveći,
0044 Al je pod njim zmija šarovita,
0045 Zmija se je u pruglo savila.
0046 Stoji zmije piska pod ružicom,
0047 Kako zmija pišti šarovita,
0048 Prevrže se Bišću do bedena,
0049 Našem s’ Bišću vrata otvoaju.
0050 Al bi i to mala šala bila,
0051 Ja s’ okrenuh Bišću po bedenu,
0052 Ali po njem crne pale čavke;
0053 Kad ja glenuh uz Unu ledenu
0054 Golubiću a do Ripča bila,
0055 Al poteče jato golubova,
0056 A pred njima siv zelen-sokole,
0057 Udariše Bišćću na bedene,
0058 Jadne naše čavke dočekaše,
0059 Crna s’ krvca niz beden proliva.
0060 Pade magla oko Bišća grada,
0061 Ne vidja se od mene do tebe,
0062 Al iz magle tri košute riču,
0063 Dvi košute sa Založja kleta,
0064 A treća je iz polja zelena
0065 Od Vinice i od Čakrlije.
0066 Kad god koja ta košuta rikne,
0067 Našem s’ Bišću otvoraju vrata.
0068 Al bi t’ i to mala šala bila,
0069 Već ja glenuh pod Zavolje bilo,
0070 Pod Zavolje pa naše Založje,
0071 Al nam pao na namite snižem
0072 Nikad takog upetila nisam.
0073 Al bi t’ i to mala šala bila,
0074 Neg ja vedru glenuh pa istoku,
0075 Al se vedro nebo prolomilo,
0076 A sve zvizde kraju pribignule,
0077 Sama osta krvava danica,
0078 Sjajan misec u Unu upade.
0079 Ja se u snu vrlo pripanula,
0080 Pa iza sna na noge skočila.“
0081 Kad to bane čuo Bišćanine,
0082 Ban ti Ani veli jedinici:
0083 „E Anice, moja jedinice!
0084 Ja zla sanka, sam te Bog ubio!
0085 Što s’ usnila, moja ćeri draga,
0086 Ti po polju rumenu ružicu,
0087 Nasrid polja jedan đul najveći,
0088 Pod njim zmija pišti šarovita,
0089 To se carev rodi prijatelju,
0090 Ćeri moja, u turskoj Krajini,
0091 On će caru sići i Stambolu,
0092 Od cara će pokupiti vojsku,
0093 On će na naš Bihać udariti;
0094 Što s’ usnila, moja ćeri draga,
0095 Da su čavke pale po bedenu,
0096 Čavke bit će sve naši soldati;
0097 Što s’ usnila, moja ćeri draga,
0098 Da poleti jato golubova,
0099 A pred njima siv zelen-sokole,
0100 Soko bit će carev prijatelju,
0101 Golubovi Turci Sarajlije;
0102 Što s’ usnila, moja ćeri draga,
0103 Da iz magle tri košute riču,
0104 To će biti tri topa careva,
0105 Kad god puknu na naš bio Bihać,
0106 Jadnom Bišću beden obronit će,
0107 Mogo b’, ćeri, konjik ujahati,
0108 A uniti koplje napopriko;
0109 Što s’ usnila, moja ćeri draga,
0110 Da je pao na namite sniže
0111 Pod Zavoljem pa našim Založjem;
0112 To će turski biti čadorovi;
0113 Što s’ usnila, moja ćeri Ano,
0114 Da se vedro nebo prolomilo,
0115 Sjajan misec što u Unu pade,
0116 To će mene Turci ufatiti;
0117 Što s’ usnila, moja ćeri draga,
0118 Da osta sama na nebu danica,
0119 Osta moja udova banica.
0120 Taj će ti se sanak izvršiti
0121 Za života i moga i tvoga.“
0122 Neka bana sad u Bišću bilu,
0123 Neka bana, neka mu Anice,
0124 Da gledamo Osman-pašaliju!
0125 Jer je Osman bio pašalija
0126 A kod bile Krupe od kamena
0127 Kod njekakva bega Badnjevića,
0128 Nosio carev ferman od Stambola.
0129 Pašalija već se povratio,
0130 A od Krupe sišo Arapuši,
0131 Arapuši više Jasenice,
0132 Pa je tude konak učinio
0133 U njekakva Arapagić-Mehe.
0134 Noć noćio, rano podranio,
0135 Pravo tira careva menzila,
0136 Istira ga na Hašane ravne,
0137 Od Hašana niza Potkalinje,
0138 Kraj Risovca jaše na Jošavku,
0139 Pod glavicu pod Predojevića.
0140 Pašalija od Risovac glenu,
0141 Pod njim vlaščić bile ovce čuva,
0142 Ovce čuva, a jasno popiva:
0143 „Bia, ovce, poklali vas vuci,
0144 Ja vas gorski pojeli hajduci!
0145 Kad car za me ne zna u Stambolu!
0146 Da car za me znade u Stambolu,
0147 Da me tahtu zovne i Stambolu,
0148 Poturči me, metne u medresu,
0149 Da naučim ilum u medresi,
0150 Da mi dadne hair-dovu svoju,
0151 Da mi haznu dadne i topove,
0152 Da mi dadne svoju silnu vojsku,
0153 Ja bi njemu Bihać osvojio
0154 I sokolac karaulu malu
0155 I Golubić kraj Une ledene,
0156 I sva sela oko Bišća grada.
0157 A da care znade u Stambolu,
0158 Kako ga je ćesar prevario,
0159 Kad je Liku uzeo vrhovnu,
0160 Da će njemu ostavit Krajinu,
0161 Na Krajini trijest i tri grada;
0162 A ne znade care u stambolu,
0163 Da je Bihać svoj Krajini glava,
0164 Car bi bio Bihać osvojio.“
0165 A sve sluša carev pašalija,
0166 Pašalija divit izvadio,
0167 Izvadio knjige nepisate,
0168 Pa sve piše, što vlašče popiva.
0169 Pašalija pritira djogata,
0170 Boga viknu, Boga vlaščić primi,
0171 Pašaliji on poteče ruci,
0172 Pašalija veli sa djogata:
0173 „Ej vlaščiću, daj se pravo kaži!
0174 Oklen jesi, ime kako ti je?
0175 Kako li se zoveš po imenu,
0176 Po imenu i plemenu svome?“
0177 Njemu vlašče ruku poljubilo:
0178 „Pašalija cara čestitoga!
0179 Ovo j’ glavom Predojević Niče
0180 Sa Glavice sa Predojevića,
0181 Sa Korita poviše Lužaca.“
0182 A sve piše Osman pašalija:
0183 „Ja vlaščiću, kad te care zovne,
0184 Bi li caru sišo i Stambolu?“
0185 Kad ču vlašče, tad mu zacvililo:
0186 „Bogom brate, carev pašalija!
0187 Kaži za me caru u Stambolu,
0188 Ne bi l’ mene zovno do Stambola.“
0189 „ „Hoću, vlaše, novi pobratime!“ “
0190 To rekoše, viš se rastadoše.
0191 Pašalija niz Lušce okrenu,
0192 Pa na ruku natišće tatarku,
0193 Pravo Ključu side carevome,
0194 Pa mu onde dadoše menzila,
0195 Pašalija prominu menzila,
0196 Sve dan po dan kad Stambolu side,
0197 Pašalija već pred ujde,
0198 Zara ljubi, a temenah čini.
0199 Car alifet vidja pašaliju,
0200 Da j’ on snio bijela fermana
0201 A na serhat niz Bosnu carevu
0202 Carskoj lali begu Badnjeviću,
0203 Zar podiže, veli pašaliji:
0204 „Jesi l’ bio na serhat-Krajini,
0205 Nisi l’ meni kakvu knjigu snio
0206 A od lale bega Badnjevića?“
0207 Pašalija u nidra se fati,
0208 Vadi knjigu Predojević-Niče,
0209 Što je pivo, bile ovce čuvo,
0210 A spominjo cara u Stambolu.
0211 Care namah šehislama viknu,
0212 A šehislam pade na kolina,
0213 Knjigu gleda, a sve caru kaže,
0214 Kakvo vlašče bile ovce čuva
0215 Pod Risovcom kod Glavice klete,
0216 Baš na ime Predojević Niče,
0217 Kod Glavice od Predojevića,
0218 Šehislamu care govorio:
0219 „ „Pravi ferman, šehislamu dragi,
0220 Mojoj raji na serhat-Krajini,
0221 Baš na ime Predojević-Niči,
0222 Neka meni do Stambola dojde!“
0223 A šehislam ferman napravio,
0224 Care na njeg turu udario,
0225 Pa ga Osman pruži pašaliji:
0226 „Ak’ istina budne, pašalija,
0227 Te mi vlašče do Stambola side,
0228 Poturčim ga, metnem u medresu,
0229 Do sad si mi bio pašalija,
0230 A od sele Osmanpaša carski:
0231 Ferman nosi na serhat-Krajinu,
0232 Dovedi mi Predojević-Niču.“
0233 Pašalija ferman ujagmio,
0234 Pa ga sebi na prsa pripeo.
0235 Pašalija do menzila siđe,
0236 A na ruku natišće tatarku,
0237 Plaho carev ide pašalija,
0238 Konje minja i noćom i danom.
0239 Sve dan po dan kad na serhat side,
0240 Pašalija na Lušce zelene,
0241 Niz bojište jaše do Korita.
0242 Kad vlaščiću na Korita side,
0243 Boga viknu, Boga Niče primi:
0244 „Da si zdravo, carev pašalija!“
0245 „ „Ta vlaščiću, ime kako ti je?“ “
0246 Njemu vlaščić tiho besidio:
0247 „Ovo j’ glavom Predojević Niče
0248 Sa Glavice sa Predojevića.“
0249 A kad carev čuo pašalija,
0250 Pruži njemu bijela fermana;
0251 Kada vlaščić ferman ugledao,
0252 Sedam mu se puta poklonio,
0253 Ferman ljubi cara čestitoga:
0254 „Bogom brate, carev pašalija!
0255 Niko m’ ne zna ferman razgledati,
0256 Van ti ferman po istini kaži.“
0257 Njemu Osman veli pašalija:
0258 „Ta vlaščiću, novi pobratime!
0259 Evo t’ care ferman opravio,
0260 Car te tahtu zove i Stambolu,
0261 Ti što s’ prvlje pivo kod ovaca,
0262 Hoš li riči biti sahibija?“
0263 Kada vlašče ferman razabralo,
0264 Sedam puta ferman poljubilo,
0265 A zapiva tanko glasovito:
0266 „Bogu fala i današnjem danu!
0267 Kad car za me znade u Stambolu.
0268 Bogom brate, carev pašalija!
0269 Šala nije care u Stambolu,
0270 Mučno j’, pobro, prid cara izići,
0271 Kamo l’ s carem nije govoriti.
0272 Hoš me, pobro, u Stambol dovesti?“
0273 „ „Hoću, vlašče, novi pobratime!“ “
0274 „Bogom brate, carev pašalija!
0275 Ti ćeš sa mnom na Glavicu sići,
0276 Na Glavicu na Predojevića,
0277 U mene je još šest bratinaca,
0278 Imam stara ćaću na Glavici,
0279 Da blagosov od ćaće zaišćem,
0280 Ta od ćaće i starice majke,
0281 Ne bi l’ meni ćaća halalio,
0282 Mati moja, što me je rodila.“
0283 „ „Hoću, pobro, viru ti zadajem!“ “
0284 Vlašče odbi u Risoav ovce:
0285 „Bia, ovce, poklali vas vuci,
0286 Ja vas gorski pojeli hajduci!
0287 Već vas Niče ni čuvati ne će,
0288 Nek vam ćaća čobanina traži;
0289 Ja ću turskom caru i Stambolu,
0290 U Stambolu carev paša biti.“
0291 Sve mu s’ Osman smije pašalija,
0292 Vlaščić uz njeg i djogata pojde,
0293 S pašalijom na Glavicu side,
0294 Na Glavicu na Predojevića.
0295 A ugleda ćaća iz čardaka
0296 Pašaliju cara od Stambola.
0297 Star mu ćaća niz čardak poteče.
0298 Pašaliji kad dopade carskom,
0299 Isprid njega crnu zemlju ljubi,
0300 Poljubi mu i skuta i ruku,
0301 Pa uvede carskog pašaliju,
0302 U odaji podbaci skemliju.
0303 Al upade Predojević Niče,
0304 Poteče ćaći ruci u čardaku,
0305 A izvadi ferman iz nidara:
0306 „Evo, ćaća, careva fermana!
0307 Car me zove tahtu i Stambolu,
0308 Sad ću, ćaća, caru i Stambolu
0309 Ja sa ovim carskim pašalijom;
0310 Odbio sam pod Risovac ovce,
0311 Daj ovcama šalji čobanina!“
0312 „ „Hoću, Niče, dragom Bogu fala!
0313 Kad car za te znade u Stambolu,
0314 Bogu fala i danu današnjem!
0315 U mene je jioš šest posobaca,
0316 Da ih care išće do Stambola,
0317 Od cara ih ne bi požalio.“
0318 Ja kad čuo Predojević Niče,
0319 Niče ćaći potekao ruci:
0320 „Hoćeš li mi, ćaća, halaliti,
0321 Što s’ rodio, sina ohranio.“
0322 „ „Hoću, Niče, moje die drago,
0323 Halal t’ bilo na obadva svita!“ “
0324 Pa mu ćaća na noge skočio,
0325 Izvadi mu stotinu dukata:
0326 „Troši, sine, mekane dukate,
0327 Jer sam steko sve u zdravlju carskom
0328 A na carskoj bašči pod Grmečom.“
0329 Njemu Niče pogrmio ruci,
0330 Ljubi ruku, a ćaći govori:
0331 „U nas, ćaća, pet stotin ovaca
0332 I šezdeset debelih volova,
0333 A trideset velikih kobila,
0334 Daj der meni kosata alata,
0335 Sa sidžima velika alata,
0336 Braći džaba butum dostajanje!“
0337 „ „Hoću, Niče, moje dite drago!“ “
0338 A kad Niče do alata dojde,
0339 On alata pleska po sapima:
0340 „Ta alate širokoga vrata!
0341 I teb’ valja caru i Stambolu.“
0342 Pašalija dok hliba pojede,
0343 Niče svoga opremi alata;
0344 Pašalija kad uzjaha djogu,
0345 Niče svoga poside alata.
0346 Majka ga je tri put poljubila:
0347 „Hajde, sine, hairom ti bilo!“
0348 To rekoše, pa se rastadoše.
0349 Plaho carev ide pašalija,
0350 Sve dan po dan kad Stambolu side,
0351 A uz njega Predojević Niče.
0352 Pašalija kad pred cara ujde,
0353 A sve gleda Predojević Niče,
0354 Pašalija kako zara ljubi,
0355 Zara ljubi, a temenah čini,
0356 Pa i Niče zaru pogrmio,
0357 Sedam puta zara poljubio
0358 I pod carem carevu srdžadu.
0359 Onda care glavu podignuo,
0360 Ispod zara care govorio:
0361 „Ti jesi li Predojević Niče
0362 Sa Glavice sa Predojevića?“
0363 Kad ču Niče, temenah učini:
0364 „Car alifet, svetačko kolino!
0365 Sramota je i gledati u te,
0366 Kamo l’ s tobom nije govoriti,
0367 Govorit ću, jer biti ne more,
0368 Ovo j’ glavom Predojević Niče
0369 Sa Glavice sa Predojevića.“
0370 Car poteže knjigu od sebeka,
0371 Što mu j’ Osman snio pašalija,
0372 Što j’ pivalo vlašče kod ovaca,
0373 Spominjao cara u Stambolu,
0374 Knjigu gleda, u Niču pogleda:
0375 „Ej davori, Predojević-Niče!
0376 Da t’ poturčim, metnem u medresu,
0377 Da naučiš ilum u medresi,
0378 Bi l’ mi bio Bihać osvojio
0379 I Sokolac više bila Bišća
0380 I Golubić kod Une studene
0381 I sva sela oko Bišća grada,
0382 Jer je Bihać svoj Krajini glava.“
0383 Kad to čuo Predojević Niče:
0384 „E bi, care, viru ti zadajem!
0385 Poturči me, metni u medresu,
0386 Ja ću riči biti sahibija.“
0387 Kad car čuo, šehislama viknu:
0388 „Deder vodi Predojević-Niču,
0389 Poturči ga, pa mu ime nadij,
0390 De ga metni u novu medresu,
0391 Gdje no side sve sopte od Bosne.“
0392 Odvede ga šehislame carski,
0393 Do tad bio Predojević Niče,
0394 Od tada je Hasan sopta carski.
0395 Šehislam ga metnu u medresu,
0396 Gdje no side sve sopte od Bosne.
0397 Hasan sopta uči u medresi
0398 Sve dan po dan za devet godina.
0399 Kad veliki ilum naučio,
0400 Izvadi ga care iz medrese,
0401 Hasan sopta kad prid cara ujde,
0402 Zara ljubi, a temenah čini.
0403 Car alifet zara podignuo.
0404 „Hasn sopta, drago dite moje!
0405 Sad si dosta ilum naučio,
0406 Evo tebi tuzi od meneka,
0407 Odsele si Hasanpaša carski,
0408 Hoš mi sada ići Bišću bilu,
0409 Da mi biješ Bihać na Pounju!“
0410 Hasanpaša kad razabra riči,
0411 Sedam puta zara poljubio,
0412 A careve tuge ujagmio,
0413 Hasanpaša caru govorio:
0414 „Hoću, care, sve u tvojem zdravlju,
0415 Nego ti se molim na divanu,
0416 Kad si meni tuge dao carske,
0417 Da ti budnem paša kod kolina,
0418 Podaj tuge Osman-pašaliji,
0419 Brez njeg meni vojevanja nema.“
0420 „ „Hoću, paša, viru ti zadajem.“ “
0421 Do tad bio Osman pašalija,
0422 Od tada je Osmanpaša carski.
0423 Njega pita Hasanpaša carski:
0424 „Pobratime, Osmanpaša carski!
0425 Sad kad caru pojdem vojevati,
0426 Koliko ću, pobro, zaiskati
0427 Ja od cara carevih topova,
0428 Koliko li od Stambola vojske?“
0429 Njemu veli Osmanpaša carski:
0430 „Išći, pobro, dva topa velika,
0431 Išći, pobro, Krlju i Margitu,
0432 Na njih išći hair-dovu carsku,
0433 Išći vojske dvanaes hiljada,
0434 Išći, pobro, carev ferman bio.
0435 Kad ti s vojskom pod Edrenu sideš,
0436 Nek ti dadnu tanku Tocijanku,
0437 Nek i njojzi hair-dovu dadne.
0438 Pa ti išći carev ferman bio,
0439 Kad na Bosnu sideš ponositu,
0440 Sve od kuće diži po vojnika.“
0441 Samo s’ pobre što razgovoriše,
0442 Al ih care prida se pozovnu,
0443 Naprid ujde Hasanpaša carski,
0444 A za njime Osmanpaša carski.
0445 Zara ljubi Hasanpaša carski,
0446 A kod njega Osmanpaša novi.
0447 Car ga pita ispod zara svoga:
0448 „Hasanpaša, draga lalo moja!
0449 Koliko ćeš od mene topova,
0450 Koliko ćeš od mene vojnika?“
0451 „ „Car alifet, svetačko kolino!
0452 Sramota je i gledati u te,
0453 Kamo l’ s tobom nije govoriti;
0454 Govorit ću, jer biti ne more.
0455 Ti ćeš, care, do tophane sići,
0456 Pa ’š mi dati Krlju i Margitu,
0457 Obadvama dovu učiniti,
0458 Kad ja sutra pojdem vojevati.
0459 Da ’š mi pobru Osmanpašu moga.
0460 Pa ’š mi dati bijela fermana,
0461 Padišahu, kad Edreni sidem,
0462 Da ja dignem tanku Tocijanku,
0463 Što Edrene na tabiji čuva,
0464 A njoj podaj hair-dovu svoju.
0465 Još ćeš meni ferman napraviti,
0466 Kad na Bosnu sidem plemenitu,
0467 Da od kuće dižem po vojnika,
0468 Sve da stiram Bišću na Pounje.
0469 Od Stambola ne ću više vojske,
0470 Ne ću, care, neg dvan’es hiljada,
0471 Nek čuvaju Krlje i Margite,
0472 Jer ću ti ih natrag povratiti,
0473 Kad osvojim Bihać na serhatu.“ “
0474 Namah care dva fermana piše,
0475 Car mu dade dva bila fermana.
0476 Svu noć s’ sprema Hasanpaša carski
0477 S novim pobrom Osmanpašom svojim,
0478 A u jutru rano podranili.
0479 Izajde im carski sadrazeme,
0480 Dade vojske dvanaes hiljada.
0481 Car alifet zara ostavio,
0482 A obuko derviško odilo,
0483 Pa car dojde do tophane svoje,
0484 Care Krlji dojde i Margiti,
0485 Oba topa rukom pogladio:
0486 „Davor moja Krlja i Margita!
0487 Sad vam vakat dojde vojevati
0488 S novim pašom Hasanpašom mojim,
0489 S pašom ćete u serhat izaći,
0490 Razbijte mi Bihać na Pounju!
0491 Ako vaske Hasanpaša vrati,
0492 Ja ću vami grla pozlatiti.“
0493 Kad im care dovu učinio,
0494 Sama s’ Krlja krenu i Margita,
0495 Jer ih care rukom pogladio.
0496 Na tophani pukoše topovi,
0497 Novi s’ paša diže vojevati,
0498 Oba care dovom ispratio.
0499 Potiraše Krlju i Margitu,
0500 Uz njih vojske dvanaes hiljada.
0501 Vakat bio, sišli pod Edrenu,
0502 Na Edreni pukoše topovi,
0503 Edren kanda u abez okrenu,
0504 Na Edreni šest stotin topova,
0505 Al ne puca tanka Tocijanka.
0506 Hasanpaša ferman izvadio,
0507 Osmanpaši daje Edrenliji.
0508 Kad ga vidja vezir od Edrene,
0509 Ferman ljubi i turu carevu:
0510 „Hasanpaša, carev prijatelju!
0511 Dat ću tebi tanku Tocijanku,
0512 A ti ’š ovde konak učiniti,
0513 Pa ćeš sutra na tabiju doći;
0514 Ako budne hair-dova carska,
0515 Lako ć’ tanka poći Tocijanka,
0516 Jer ja ću joj dovu učiniti.“
0517 Tu je svako konak učinio.
0518 Rano s’ sprema Hasanpaša carski,
0519 Edrenlija vezir podranio,
0520 Sve tri paše ozve od Edrene:
0521 „Hajte sa mnom gradu na tabiju!“
0522 Kad dođoše sve paše careve
0523 Na tabiju tankoj tocijanki,
0524 Nju je vezir rukom pogladio:
0525 „Davor tanka carska Tocijanka!
0526 Nami care ferman opravio,
0527 Da ćeš i ti danas vojevati
0528 A sa našim Hasanpašom carskim.“
0529 Pa joj paša dovu učinio,
0530 Sama s’ tanka krenu Tocijanka.
0531 Onda vidja Osmanpaša carski,
0532 Da joj care dovu učinio.
0533 To je milo Hasanpaši carskom,
0534 Pa se krenu Hasanpaša carski,
0535 I on goni tri topa careva.
0536 Vakat bio kad na Bosnu side,
0537 Sve od kuće diže po vojnika,
0538 A kad pade šeher-Sarajevu,
0539 Izvadiše carev ferman bio,
0540 Da od kuće dižu po vojnika,
0541 Upisaše kuću i vojnika,
0542 Upisaše Sarajliju Muju.
0543 Al je Mujo jedinjak u majke,
0544 Istom ga je oženila bila,
0545 Muji vakat u gerdek divojci,
0546 Hasanpaši da podiže vojsku.
0547 Kad to vidi nene Sarajlije,
0548 Meće peču, ogrće feredžu,
0549 Do čadora Hasanpaši side,
0550 Kada starka Hasanpaši ujde,
0551 Salam dade, a poleti ruci,
0552 Ne da paša ni skuta ni ruke,
0553 Van je pita Hasanpaša carski:
0554 „Ko je tebi zulum učinio,
0555 Kakva te je muka dotirala?“
0556 Stara nene skutu poletila:
0557 „Hasanpaša, ja ti ruku ljubim!
0558 Niko m’ nije zulum učinio,
0559 Nit je mene muka dotirala,
0560 Van ti snio carev ferman bili,
0561 Da od kuće dižeš po vojnika,
0562 A ja nemam neg jedinjka Muju.
0563 Sad ga, paša, oženila majka,
0564 Muji vakat u gerdek divojci,
0565 A ti hoćeš da podižeš vojsku.
0566 Ostavi mi ti jedinjka Muju!
0567 Dok ti, paša, do Travnika dojdeš,
0568 Stignut će te moj jedinjak Mujo.“
0569 „ „Hoću, nene, viru ti zadajem!“ “
0570 Tada paše podigoše vojsku,
0571 Vakat bio kad Travniku sišli,
0572 Tu ih beže stiže Ljuboviću,
0573 On odigo svu Hercegovinu.
0574 Tude paša konak učinio,
0575 S Osmanpašom rano podranio,
0576 Hasanpaša pobri govorio:
0577 „Ta moj pobro, Osmanpaša dragi!
0578 Dedet tanku uzmi Tocijanku,
0579 Uzmi vojske dvanaes hiljada,
0580 Pa ti hodi Jajcu kamenome;
0581 Tu mi digni Hafezadić-bega,
0582 Onda hajde šeher-Banjaluci,
0583 Oprav’ knjigu ti niz Posavinu,
0584 A na ruke Dervišpaši starom,
0585 Neka digne on svu Posavinu,
0586 Neka tebi Banjaluci side;
0587 A ti diži kuću i vojnika,
0588 Ta od tursk ešeher-Banjaluke,
0589 Hajd’ Kozarcu i Pridoru gradu,
0590 Pa sve hajde niz serhat-Krajinu,
0591 Pa sve kuću diži i vojnika.
0592 Kad se spušćaš niz Grabežje Bišću,
0593 Čakrliju uzmeš i Vinicu,
0594 Ti opleti koševe velike,
0595 A podigni tanku Tocijanku.
0596 Ti ćeš prije pod Bihać izaći,
0597 Nek ne puca tanka Tocijanka,
0598 Dok ne pukne Krlja i Margita;
0599 Starija su dva topa careva,
0600 Jer čuvaju tahta i Stambola.
0601 Ja ću, pobro, podignuti vojsku,
0602 Hoću sići pod Skoplja obadva,
0603 Pa pod Hlivno i Duvno carevo,
0604 Do Glamoča, pa Šujice carske,
0605 Do Petrovca i Bilaja grada,
0606 Niz Paležje do Vakufa sići,
0607 Pa do Klise i sela Orašca,
0608 Dizati ću kuću i vojnika,
0609 Osvojit ću Ripač ukraj Une
0610 I Golubić kraj Une ledene
0611 I Sokolac više Bišća bila,
0612 Tu ćemo se, paša, sasanuti,
0613 Biti ćemo Bihać od kamena.“
0614 Kad dvi pobre vojske rasturiše,
0615 Hasanpaša vojsku podignuo,
0616 Pa niz Kupres Skoplju okrenuo,
0617 Sve obidje careve gradove,
0618 Sve gradove i carske palanke,
0619 A sve kuću diže i vojnika.
0620 Hasanpaša u Jadovik side,
0621 Tu je paša konak učinio,
0622 Dobro j’ tain učinio društvu:
0623 Na trojicu ovcu jalovicu,
0624 A na dvan’es kravu jalovicu.
0625 Čula baka to pod Jadovikom,
0626 Zapivala tanko glasovito:
0627 „Ta vid’ dere Predojević-Niče!
0628 Otišo je caru i Stambolu,
0629 Pa privao cara u Stambolu,
0630 Da će bio Bihać osvojiti
0631 I sva sela oko Bišća bila,
0632 Naše kolje debele ovnove,
0633 A kolje nam krave jalovice!
0634 Duše mi ga osvojiti ne će,
0635 Jer je Bihać svoj Krajini glava!“
0636 Neka piva kako njojzi drago!
0637 Hasanpaša rano podranio,
0638 Iskupio svu butum knezove,
0639 Sve knezove ispod Jadovika:
0640 Ko j’ dotiro ovcu jalovicu,
0641 Njemu paša po žut dukat daje;
0642 Ko j’ dotiro kravu jalovicu,
0643 Njemu daje dvan’es madžarija.
0644 Onda ope baka zapivala,
0645 Rano piva ispod Jalovika:
0646 „Bježi, bane, uz bužimske strane,
0647 Drž’ se, bane, za johove grane,
0648 Eto na te Hasan-paše carskog!
0649 Dobro plaća debele ovnove,
0650 Bolje krave plaća jalovice.
0651 Beli paša carev prijatelju,
0652 Paša ide hair-dovom carskom,
0653 Biži, bane, uz bužimske strane,
0654 Jer je Bihać carska starevina!“
0655 Hasanpaša silnu diže vojsku,
0656 Diže vojsku ispod Jadovika,
0657 Uze Ripač bio pokraj Une,
0658 A na Bišću trzaju topovi
0659 Sa džabele isprid Bišća bila,
0660 Osmanpaša jer pod Bihać sišo,
0661 Hasanpaša kad Golubić primi
0662 I osvoji Sokolac spram Bišćem,
0663 Po Založju vojsku ustavio,
0664 A opleo dva koša velika,
0665 Pa podigo Krlju i Margitu.
0666 Sa džabele trzaju topovi,
0667 Osmanpaši čudan garet rade,
0668 Garet rade za tri dana bila,
0669 Jer trgaju ate i vojnike
0670 Kod Vinice i kod Čakrlije.
0671 Jadan paša durati ne može,
0672 Namah bilu knjigu napravio:
0673 „Hasanpaša, da si brat po Bogu!
0674 Sad si sišo pod Bihać kameni,
0675 A istiro Krlju i Margitu
0676 Iz tophane cara čestitoga,
0677 Da ti biješ Bihać po temelju.
0678 A ne puca Krlja ni Margita,
0679 Ja ne pucam još iz Tocijanke,
0680 Ja bi bio Bihać od kamena.“
0681 A kad paša knjigu napraivo,
0682 Hasanpaša knjigonošu najde
0683 A njekakva Blejića Handana.
0684 Blejić Handan uze knjigu bilu,
0685 Metnu knjigu pod kapu na glavu,
0686 Pa uz ruke uzvrnu rukave,
0687 A uz noge nogavice bile,
0688 Handan Uni dopade obali.
0689 Blejić Handan kad u Uni frci,
0690 Sa džabele pukoše topovi,
0691 Izbaciše Blejića Handana,
0692 Ibzaciše Uni na obalu.
0693 Handan suze proli iz očiju.
0694 Opet Handan u Unu skočio.
0695 Sa džabele dva topa trgoše,
0696 Ne mogoše momka izbaciti,
0697 Ne gu livu nogu obraniše,
0698 On pripliva, a knjigu ponese,
0699 A na dvi se štule podupire.
0700 Krvav Handan do ordije dođe,
0701 Do čadora Hasanpaše carskog,
0702 Hasanpaši turski salam viknu,
0703 Ispod kape knjigu izvadio.
0704 Uze paša, pa niz nju pogleda,
0705 Hasanpaša suzama prolio:
0706 „Davor pobro, Osmanpaša dragi,
0707 Zar t’ je muka za tri dana bila?“
0708 Hasanpaša na noge skočio,
0709 Hasanpaša do topova dođe,
0710 Baš do carske Krlje i Margite,
0711 Tri puta ih rukom pogladio:
0712 „Davor carska Krlja i Margita!
0713 Kad ste pošli od tophane carske,
0714 Vaske care rukom pogladio,
0715 A vami je dovu učinio,
0716 Da bijete Bihać na Pounju,
0717 Vami ć’ care grla pozlatiti.“
0718 Na tobdžije hršum učinio,
0719 A tobdžije pal epo topovih.
0720 Kad mu Krlja puče i Margita,
0721 Al otpuče tanka Tocijanka.
0722 Opet paša na tobdžije viknu,
0723 Opet Krlja pueč i Margita,
0724 A iz polja pueč Tocijanka.
0725 Hasanpaša durbin ujagmio,
0726 A tobdžije uzele fitilje,
0727 Da upale Krlju i Margitu.
0728 Hasanpaša niz durbin pogleda,
0729 Al se Bišću otvoriše vrata,
0730 A ispade konjik iz kapije,
0731 B’jeli mu se bajrak u desnici.
0732 Hasanpaša na tobdžije viknu:
0733 „Vi ne pal’te Krlje i Margite!
0734 Eto lepor iz kapije trče!“
0735 Hasanpaša kraj topova hoda,
0736 Jer dok stade Krlja i Margita,
0737 Ne puca mu već ni Tocijanka.
0738 A kad lepor do ordije dojde,
0739 Lepor viče sa konja vrančića:
0740 „Koje j’ ovde Hasanpaša glava?“
0741 Hasan s’ paša iz grohota smije:
0742 „Ovo j’, vlašče, Hasanpaša carski,
0743 A na ime paša Predojević.“
0744 A kad pašu vidi knjigonoša,
0745 Njemu lepor bilu knjigu pruži.
0746 Kad razmota Hasanpaša carski,
0747 On pogleda, a grlom podviknu:
0748 „Evo knjige Bišćanina bana,
0749 Sad će bane Bihać ostaviti.“
0750 Što je bane u knjizi pravio:
0751 „Ostavit ću Bihać na bogazu,
0752 Samo daj mi da protiram s mirom
0753 U buretih vino i rakiju,
0754 Da protiram ljube i divojke,
0755 A eto vam Bihać od od kamena!“
0756 Hasanpaša knjigu napravio:
0757 „Goni iće, a vodi divojke,
0758 Pušćaj Bihać, hajde na Zavolje!“
0759 Kada vlašće sišlo u kapiju,
0760 Nosi viru Hasanpaše carskog.
0761 Prtlja bane iz Bišća kamena,
0762 On izvodi ljube i divojke,
0763 A izgoni piće u buretih.
0764 Al vid’ dere Sarajlije Muje,
0765 Jer se Mujo pjanac dogodio:
0766 „Bog ubio Hasanpašu carskog!
0767 Bud uputi ’nake divičice,
0768 Što uputi vino i rakiju?“
0769 Dva soldata bureta turkaju,
0770 A kad Mujo do bureta dojde,
0771 Nadžak uze, u bure udari,
0772 Ne bi li se pića ponapio,
0773 U buretih pića ne imade,
0774 Već u njima sužnji nevoljnici.
0775 Kada Mujo sužnje ugledao,
0776 Od bureta oturnu soldate,
0777 Potira ih Hasanpaši carskom:
0778 „Vidjaj paša, sam te Bog ubio!
0779 Što si dao viru Bišćaninu,
0780 Bud uputi dikle madžarice,
0781 Jer ti daješ sužnje Krajišnike?“
0782 Hasanpaša kad sužnje ugledo,
0783 To su sužnji od Krupe careve.
0784 Hasanpaša tiho govorio:
0785 „Carska lalo, beže Ljuboviću!
0786 Ako sam mu tvrdu viru dao,
0787 Da provede svoje virne ljube,
0788 Svoje ljube i dilber divojke,
0789 Ne dirajte u dilber divojke,
0790 Ne dirajte u ljube mu virne,
0791 Vi udrite nevirnike kranjce,
0792 Ufatite Bišćanina bana!“
0793 Kad to čuo beže Ljuboviću,
0794 On podviknu dicu Sarajlije:
0795 „Ne šal’te se, dico moja draga!
0796 Ne faćajte mladih kaurkinja,
0797 Van ufat’te Bišćanina bana!“
0798 Udariše Turci Sarajlije,
0799 Ne faćaju lipih divojaka,
0800 Već faćaju kranjce pod Zavoljem.
0801 Beg Ljubović na doratu svome
0802 Pod Zavoljem bana ufatio,
0803 Svak se vraća Hasanpaši glavi,
0804 Niko ne smi dotirati ljube,
0805 Ni kaursk edilber divičice,
0806 Već ko dobra dila ufatio,
0807 Paši daje, paša ga daruje.
0808 Beg Ljubović kad dotira bana,
0809 Njemu veli Hasanpaša carski:
0810 „E kopile, Bišćanine bane!
0811 Ti si meni knjigu opravio,
0812 Da provedeš mala i sibjana,
0813 A provedeš dikle madžarice,
0814 A protiraš vino i rakiju;
0815 U buretih tebi pića nejma,
0816 Sve si meto sužnje iz Krajine,
0817 Što su t’ bili Bišću u tavnici.“
0818 Kada paša bilu Bišću side,
0819 I pgoleda na krupsku kapiju,
0820 Krvava je sva krupska kapija.
0821 On zaiska sužnje iz tavnice;
0822 Što nij’ mogo u bure strpati,
0823 Ban isiko trijest i četiri.
0824 Kad to vidja Hasanpaša carski,
0825 Tad se paša pravo ražljutio,
0826 On je banu glavu odsikao,
0827 Posla glavu caru i Stambolu.
0828 Pa nasilja Bihać od kamena,
0829 Sve obara tare i otare,
0830 A ispravlja ture i munare.
0831 Usrid Bišća velika je crkva,
0832 Dva put bila prevelika crkva,
0833 A tri puta bijela džamija.
0834 Kad naseli sela oko Bišća,
0835 On opravi Osmanpašu pobru,
0836 Otira mu Krlju i Margitu,
0837 Na Jedrenu tanku Tocijanku.
0838 A care mu ferman opravio:
0839 „Lalo moja, Hasanpaša dragi!
0840 Kad si meni Bihać osvojio,
0841 Podaj ćaći staje na Glavici,
0842 U ćaće ti nek spahije nema,
0843 Neka ti je miran na Glavici,
0844 Nek ne daje peto ni deseto,
0845 Nek ne daje poriza od glave.“
0846 Hasanpaši vrlo milo bilo,
0847 Nosi ferman na Glavicu bili,
0848 Ćaći dade svu butum Glavicu,
0849 Pa se paša Bišću povratio.
0850 Dok je bio u Bišću kamenu,
0851 Car je za njeg znao u Stambolu.
