Хасанага љуби говораше:
— Љубо моја, женићу се на те
и на твоја сва четири сина. —
Хасанаги љуба одговара:
— Жени с’ аго и мени је драго, 5
срезаћу ти дибу на дјевојку,
два ти сина дати у дјеверство. —
Хасанага љуби говорио:
— Шта је теби додијало, љубо,
те ми тако срдито говориш? 10
Што те свекар уз кољено сједа,
а свекрва ханумом дозива?
Заове те подвиш руке дворе,
дјевери те шећер кахвом поје,
што ти на дан по жут дукат дајем, 15
а на мјесец по ниску бисера,
на годину режем антерију? —
Хасанаги љуба одговара:
— Ах не лудуј, ага Хасанага,
што ме свекар уз кољено сједа, 20
ако сједа, и ваља да сједа.
Вехде сам му дворе поновила.
Што свекрва ханума дозива,
ханума сам, па ме и дозива.
Што заове подвиш руке дворе, 25
ако дворе, и ваља да дворе,
заовам сам браћу поклонила,
у добру их срећу опремила.
Што дјевери шећер кахвом поје,
дјевере сам књизи научила, 30
научила књизи и калему.
Што ми на дан по жут дукат дајеш,
и на мјесец по ниску бисера,
ако дајеш, и треба да дајеш,
три сам куле блага донијела. 35
Синове сам теби изродила,
а и сад сам љепша од дјевојке.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 860-861.
