Ханкија дјевојка вади Алагић Алију из тамнице Задранина бана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ханкија дјевојка вади Алагић Алију из тамнице Задранина бана

0001 Ево сада четири године
0002 откад сужањ лежи у зиндану,
0003 сужањ вели у ледну зиндану:
0004 „Јао мени до бога милога,
0005 откад јадан лежим у зиндану,
0006 ев’ имаде четири године,
0007 мене неима нитко потражити.
0008 Док сам био на турској Габели,
0009 викаху ме са Габеле Мујом.
0010 Ја сам много сужња потражио,
0011 избавио из ладна зиндана.”
0012 Док га други из буџака викну
0013 у истоме јадноме зиндану:
0014 „„Ха, не лудуј, са Габеле Мујо,
0015 ти протужи у ладну зиндану
0016 за четири несретне године,
0017 а ја лежим двадесет четири,
0018 па ме нико потражити неима.
0019 Док сам био на турској Канижи,
0020 викаху ме Алагић Алијом.
0021 Имао сам хиљаду чифчија,
0022 све чифчије старосједиоци,
0023 у свакога сјеме и волови.
0024 Па сам имо на Драви ћуприју,
0025 на ћуприји пет стотин дућана,
0026 напуњени дибом и кадифом,
0027 и још”, каже, „чохом венедичком.
0028 Па сам ступе имо вал(ј)арице
0029 што вал(ј)ају дибу и кадифу;
0030 под ћесимом хиљаду дуката.
0031 Па сам имо у турској Канижи,
0032 у Канижи три велика хана,
0033 под свакијем по тридест дућана,
0034 у подруму тридест чујбелана.
0035 Па започех начињати кулу,
0036 танку кулу од двадест бојева,
0037 све растурих чошке на сокаке,
0038 а ударих боје свакојаке,
0039 покрих кулу жутим тенећетом,
0040 заврших је од злата јабуком,
0041 око куле бедем и авлију,
0042 на авлији шадерван водица,
0043 теку чесме тридесет четири
0044 свака чесма од дуката жута
0045 и под њима сребрена корита.
0046 Пред кулом сам конак начинио,
0047 а у конак метнух хизмећаре,
0048 тко год дође да море ноћити.
0049 Бијах тада момак на женидбу.
0050 Јесам чуо, а људи ми кажу,
0051 да је добро подрасла дјевојка,
0052 мила хћерца клишког Алај-бега.
0053 Добро себе спремих и дората:
0054 јесам много злата ударио
0055 ето на се и на коња свога.
0056 Ја обуко буронџу кошуљу,
0057 па по томе троје токе златне,
0058 једне вите а друге излите,
0059 треће токе од злата салите,
0060 све по њима гује изведене,
0061 око мога пребијела врата.
0062 Па обуко кадифу и чакшире,
0063 куд год шави, туд шерити златни,
0064 све на њима копче аждилије,
0065 по копчама изведене гује,
0066 кроз жепове помолиле главе,
0067 на глави им алмаз-каменови,
0068 све из њиха бију пламенови.
0069 Па обуко кадифли доламу,
0070 опаса се мукадером пасом,
0071 па притего златна бенсилаха,
0072 па ја задје седам самокреса,
0073 сами крешу, сами ватру дају.
0074 Па устакох калпак и челенке,
0075 на калпаку петнаест челенака,
0076 све се они на чекрек окрећу
0077 кад ми вјетар низ планину пухне,
0078 па ми перо о перо удари,
0079 па се чује два сахата пуна;
0080 на калпаку два дирека златна,
0081 на једноме сив-зелен соколе,
0082 на другоме птица препелица,
0083 соко пјева а птица припјева.
0084 Кад год буднем кроз велку планину,
0085 разговара мене кроз планину.
0086 Па још спремих својега дората,
0087 удрих на њег три рахта од злата,
0088 оседлах га седлом шемаријом,
0089 па га покрих златном абахијом,
0090 све су ките од сухога злата,
0091 свака кита три дуката жута.
0092 Па се вратих на горње бојеве,
0093 још обуко чезме и канчине,
0094 па ја пођох низ високу кулу.
0095 А кад сиђох на мермер-авлију,
0096 па узјахах својега дората,
0097 сиђох”, каже, „врелу и Цетињу
0098 до бијеле Алај-бега куле.
0099 У авлију натјерах дората.
0100 Кад погледах црнијем очима,
0101 туђер беже авдест узимаше,
0102 а хћерка му марахму држаше,
0103 а на њојзи ништа не бијаше
0104 него фермен црвене кадифе.
0105 Марамом се она сакриваше,
0106 даде баби везену марахму,
0107 па побјеже уз бојеве кули.
0108 Мени беже рече на авлији:
0109 „Алагићу, млад господичићу,
0110 млађијех се није пригодило
0111 да прихвате твојега дората,
0112 већ окрени пелихван дората,
0113 док ја турску клањам ићиндију,
0114 свезат ћу га у топле подруме,
0115 положит му зоби и сијена,
0116 узећу те за десницу руку,
0117 ићи ћемо на високу кулу,
0118 вино пити и јенгленисати."
0119 Па ја стадох окретат дората,
0120 а бег клања турску ићиндију.
0121 Ја погледам кули уз бојеве,
0122 а Ханкија сјела код пенџера,
0123 на десну се руку наслонила,
0124 а на се је зинет објесила,
0125 објесила бисер и дукате,
0126 отворила џаме и пенџере,
0127 до паса се мени помолила.
0128 Кад угледах бегову дјевојку,
0129 све у мени срце поиграва,
0130 на прсима токе колалије.
0131 Своје токе руком притискујем:
0132 „Ста’нте, токе, не остале пусте,
0133 биће томе вакта и земана.”
0134 Па бег клања турску ићиндију,
0135 свеза мога пелихван-дората,
0136 положи му зоби и сијена,
0137 узе мене за десницу руку,
0138 одведе ме кули на бојеве,
0139 па сједосмо хладно пити вино,
0140 вино пити и енгленисати.
0141 Мало вр’јеме а дуго не било,
0142 изиђе нам господска вечера,
0143 вечерасмо и акшам клањасмо,
0144 па легосмо санак боравити,
0145 а ујутро добро подранисмо.
0146 На уранку анберија дође,
0147 па сједосмо пити анберију.
0148 А кад бега у ћеифу нађох,
0149 а ја скочих на ноге лагане,
0150 па ја бегу рекох: „Ходај беже!
0151 Аман теби, клишки Алај-беже,
0152 ја сам чуо, а људи ми кажу,
0153 да си добар цвијет одгојио,
0154 устргни га, закити ме њиме.”
0155 Мени беже рече у одаји:
0156 – Де причекај, Алагић Алага,
0157 да упитам мајке и дјевојке. –
0158 Каил Ханка и даје је мајка,
0159 ја извадих прстен и јабуку,
0160 у прстену хиљада дуката,
0161 још му седам да за прстенова,
0162 све у њима бију пламенови.
0163 Узе беже прстен и јабуку,
0164 па однесе дјевојачкој мајци.
0165 Мало вр’јеме за тијем не било,
0166 доклен дође Кумрија робиња,
0167 она носи везене папуче,
0168 папуче метну на одају,
0169 е вако је мени бесједила:
0170 – О, наш зете, Алагић Алага,
0171 ајде, зете, зове те пуница. –
0172 Ја папуче на ноге натукох.
0173 „Пођи” каже, „дјевојачкој мајци.”
0174 Па кад дођох пред чикли одају,
0175 кад угледах дјевојачку мајку,
0176 до појаса у шилте пропала,
0177 великим се ћурком огрнула,
0178 на бојали чибук запалила.
0179 Кад угледах дјевојачку мајку,
0180 ја одвише рода господскога,
0181 три пута сам земљу пољубио,
0182 док сам дошо скуту и кољену.
0183 Пољубих ју у скут и у руку,
0184 она мене ухвати за руку,
0185 е вако је мени бесједила:
0186 – Ах мој зете, Алагић Алага!
0187 да ти многе пратиоце дадем,
0188 па ти води лијепу дјевојку.
0189 Потлен теби с миром бити неће.
0190 У мене је цура под маханом,
0191 трипут ми се цура испросила,
0192 а трипут се худа походила,
0193 а изиђи Гавран-капетане,
0194 он изиђи на поље Зечево
0195 и тројицу згубио ђувегија;
0196 а она се била пригодила,
0197 на брзу се коњу пригодила,
0198 побјегнуше врелу и Цетини. –
0199 А ја рекох дјевојачкој мајци:
0200 – А бога ми, моја мила мајко,
0201 нерођена баш ко и рођена,
0202 да ти цура није под маханом,
0203 ја јој не би био муштерија.
0204 Ја нијесам соја страшивога,
0205 стога сам ти цури муштерија.
0206 Моја свадба до петнаест дана,
0207 док изиђем на турску Канижу
0208 и порежем рухо на дјевојку. –
0209 Ја погледам очим по буџацим,
0210 а Ханкија стоји у буџаку,
0211 покрила се стамбулском чаткијом,
0212 два је пера у зубе узела,
0213 а два пера тала дочекују,
0214 на њојзи су три златна кавада:
0215 два од дибе, трећи од кадифе,
0216 опасала три чемен-кишака,
0217 два од срме а трећи од злата,
0218 а ниско је краје опустила,
0219 с једну страну она начинила,
0220 с једну страну сивога сокола,
0221 с другу страну птицу препелицу.
0222 Једна глава, а три су истифана,
0223 једно грло, три дробна ђердана:
0224 један ђердан црвена мерџана –
0225 то је л’јепо врло погледати,
0226 грло б’јело, црвени ђердани;
0227 други ђердан бијела бисера –
0228 и то л’јепо бјеше погледати,
0229 тај је ђердан пао по дојцима;
0230 бисер б’јели а дојци бијели,
0231 и то л’јепо бјеше погледати;
0232 трећи ђердан жутијех дуката;
0233 ни то ружно није погледати.
0234 Тај је ђердан ниско попустила.
0235 Кад угледах лијепу дјевојку,
0236 ја не могох срцу одољети,
0237 већ ја рекох у л’јепој одаји:
0238 – А Ханкија, добре среће била,
0239 скини мало стамбулску чаткију,
0240 да ја видим за што ћу гинути,
0241 за што дајем са два рама главу. –
0242 А Ханкија за бога хајаше,
0243 намах скиде стамбулску чаткију,
0244 сину лице кано жарко сунце,
0245 испод грла сјајна мјесечина,
0246 све у мени срце поиграва,
0247 на прсима токе колалије.
0248 Своје токе руком притискујем:
0249 – Станте, токе, не остале пусте,
0250 биће томе вакта и земана! –
0251 Па ја скочих на ноге лагане,
0252 па пуници полетио руци,
0253 пољубих је у скут и у руку
0254 па ја пођох низ високу кулу.
0255 Кад ја сиђох на мермер-авлију,
0256 док долетје танахна робиња
0257 носи она златне бошчалуке.
0258 Бошчалуке метне у бисаге,
0259 дорат ми се по авлији вода.
0260 Просуо многе гроше и дукате,
0261 бошчалуке метнух у бисаге,
0262 а узјахах на дората свога,
0263 па ја одох на турску Канижу.
0264 А кад кули дођох и авлији,
0265 момци мени коња прихватише.
0266 Ја изиђох на горње бојеве,
0267 па ја џаму сједох крај пенџера
0268 и прихватих дивит и калема
0269 и артије, књиге без јазије,
0270 и начиних књиге њеколике,
0271 књиге спремих низ турску Крајину,
0272 Крајишнике сазвах у сватове.
0273 Не прође ни читава недјеља,
0274 збија ми се кита и сватови,
0275 момка неима на ком тока неима,
0276 хата неима на ком рахта неима
0277 земља јечи а у небу звечи,
0278 колику сам силу сакупио.
0279 Па ја спремих својега дората,
0280 да дојаше лијепа дјевојка,
0281 удрих многу и срму и злато
0282 на дората коња од мејдана.
0283 Оде моја кита и сватови,
0284 одведоше мојега дората,
0285 а ја остах на високој кули
0286 сватовима конак готовити.
0287 Ал’ не прође читава недјеља,
0288 ето моје ките и сватова,
0289 воде мени лијепу дјевојку.
0290 А ја слетјех под бојали кулу:
0291 припуцују турски веденици,
0292 вијају се зелени бајраци,
0293 истркују на џилит јунаци,
0294 а два и два турчије пјевају,
0295 а два и два пале веденике,
0296 па дођоше кули и авлији.
0297 Сватовима дајем хођердије
0298 хођердије и добродошлице.
0299 Па дочепах лијепу дјевојку,
0300 па ју скидох са коња дората,
0301 однесох је на горње чардаке,
0302 па је ђжаму метнух код пенџера,
0303 па се вратих на мермер-авлију,
0304 пожелио својега дората,
0305 па ја стадох окретат дората,
0306 а погледам кули уз бојеве,
0307 а Ханкија сјела код пенџера,
0308 на десну се руку наслонила,
0309 десни образ мени помолила.
0310 Ја опазих лијепу дјевојку,
0311 све у мени срце поиграва,
0312 на прсима токе колалије,
0313 своје токе руком притискујем:
0314 – Станте, токе, не остале пусте,
0315 биће томе вакта и земана! –
0316 У ријечи у којој бијаху,
0317 истом падне једна књигоноша,
0318 трком трче а из грла виче:
0319 – Алагићу, у зо час ти било,
0320 ти се жениш и чиниш весеље,
0321 а Каури наске поробише,
0322 поробише, ватром попалише,
0323 отјераше робље уз планину
0324 и твог даиџу, старог Нуман-агу. –
0325 Ја се неимах када повратити,
0326 повратити на високу кулу,
0327 да пољубим лијепу дјевојку,
0328 да припашем сабљу демискињу.
0329 Опремљен се дорат пригодио,
0330 полетио низ поље широко.
0331 Кад ја слетјех у ’но поље равно,
0332 даде ми се кули погледати:
0333 сви сватови код куле остали,
0334 од сватова за мном никог неима.
0335 Ар се мени бјеше повратити,
0336 повратити кули и авлији,
0337 већ се”, каже, „хватих Велебића,
0338 Велебића, високе планине.
0339 Кад полетјех на врх Велебића,
0340 колико је поље на планини,
0341 сво је поље војска притиснула:
0342 мрка шапка ко и црна чавка,
0343 бојно копље како гора чајна,
0344 бутом поље војска притиснула,
0345 коњ до коња, јунак до јунака.
0346 Да полети из неба јабука,
0347 не би она пала на ледину,
0348 на бојно се копље натакнула,
0349 толко војске има на планини.
0350 Туђер сишо Задранине бане,
0351 според њиме Гавран-капетане,
0352 исћерали робље на планину,
0353 повезали Турке за јелике,
0354 а Туркиње коло ухватиле.
0355 Њих двојица сједе напореда,
0356 туђер сједе, пију хладно вино.
0357 Кад погледа са коња дората,
0358 повезали Турке за јелике,
0359 а Туркиње коло ухватиле,
0360 ја се сагох по коњу дорату,
0361 од колана потегох гадару,
0362 па натјерах својега дората.
0363 Кад први пут натјерах дората,
0364 млого сам им квара начинио
0365 на дорату коњу од мејдана.
0366 Дората ми пјене обузеле,
0367 мене десна забољела рука,
0368 па кроз логор потјерах дората,
0369 дорату сам воду измамио
0370 и ја своју одморио руку.
0371 Могох тадај кутарисат главу,
0372 ал’ ми жао робље упушћати,
0373 па да иђе робље у Кауре.
0374 Опет свога узјахах дората,
0375 па други пут натјерах дората.
0376 Кад други пут натјерах дората,
0377 још сам више квара учинио,
0378 дората ми пјене обузеле,
0379 мене десна забољела рука.
0380 Опет амо повратих дората,
0381 опет могах кутарисат главу,
0382 ал’ ми жао робље упушћати,
0383 да нам иђе робље у Кауре.
0384 Опет свога узјахах дората;
0385 кад трећи пут натјерах дората,
0386 посјекох ја Гавран-капетана,
0387 опростио Турке од јелика,
0388 све повратих робље у Крајини,
0389 заузбијам силу уз планину —
0390 оде наше робље у Крајину,
0391 шћерасмо се лугу зеленоме.
0392 Ја прискачем кладе Омерове
0393 на дорату, коњу од мејдана,
0394 све разгоним Влахе на алаје,
0395 а сабирам Турке на буљуке,
0396 док завика Задранине бане:
0397 „Видите ли, влашка регимента,
0398 гдје Турчина бити пушка неће.
0399 Навалите дрвље и камење,
0400 па ви њега с коњем раставите!”
0401 А навали влашка регимента,
0402 навалише дрвље и камење,
0403 с доратом ме мојим растадоше,
0404 лежећи ме туђер притискоше,
0405 бијеле ми савезаше руке,
0406 дорат им се не да ухватити,
0407 оде дорат на турску Канижу.
0408 Мене воде каурском Задарју,
0409 сведоше ме каурском Задарју,
0410 бацише ме на дну тамнице,
0411 ево сада двадесет година —
0412 ево таман двадесет четири
0413 откад лежим у ледну зиндану.
0414 Никад не знам у ледну зиндану,
0415 зима прође а љето ми дође,
0416 а ја не знам у ледну зиндану,
0417 да је сјајно дошло прамаљеће.
0418 По чему би позно у зиндану
0419 да је сјајно дошло прамаљеће?
0420 Искупе се маџарске госпоје
0421 па набери по киту цвијећа,
0422 а узми се за бијеле руке
0423 па пошетај до зиндана мога.
0424 Међу собом бише бесједиле:
0425 „Овђе сужањ има у зиндану,
0426 нека сужањ знаде и невољан,
0427 да је сјајно дошло прамаљеће.”
0428 Пребациле по киту цвијећа.
0429 По томе би позно у зиндану
0430 да је сјајно дошло прамаљеће.
0431 Љето прођи а зима ми дођи,
0432 а ја не знам у ледну зиндану,
0433 да је с горе опала листина,
0434 а на гору напала китина.
0435 Искупе се маџарске госпоје,
0436 а узми се за бијеле руке,
0437 пошетај се до зиндана мога,
0438 међу собом бише бесједиле:
0439 „Овдје сужањ има у зиндану,
0440 нека сужањ знаде и невољан,
0441 да је с горе опала листина,
0442 а на гору напала китина.”
0443 По томе би позно у зиндану.””
0444 Па протужи Алагић Алија:
0445 „Ја шта”, вели, „туђер у зиндану,
0446 море”, каже, „Задранине бане,
0447 јал’ ме води, јали ме пос’јеци,
0448 јали кажи шта је дуговања!
0449 Тавница ми кућа додијала,
0450 челик-халка месо изглодала,
0451 на голе се кости наслонила.”
0452 Таман тужи читаву недјељу,
0453 додија се бану Каурину
0454 и баници на бановој руци,
0455 па му рече баница госпоја:
0456 „Јадан бане, јадној земљи главо,
0457 што не питаш сужња у тамници,
0458 кака му је мука додијала,
0459 те онлико тужи у зиндану?
0460 Али му је понестало пива,
0461 ал’ бешкота, хљеба бијелога,
0462 ал’ дебела овновине меса?”
0463 Онда бане викну тамничара,
0464 е вако му бане бесједио:
0465 „Море, море, Јуро тамничаре,
0466 изведи ми сужња из зиндана
0467 по имену Алагић Алију!
0468 Имам њему њешто бесједити.”
0469 Изведе га Јуро тамничаре,
0470 а пита га Задранине бане:
0471 „Чујеш”, каже, „Алагић Алија,
0472 што онлико у зиндану тужиш?
0473 Спавати ми не даш на чардаку,
0474 ни баници на десници руци.”
0475 А вели му Алагић Алија:
0476 „Ако тужим, за невољу љуту,
0477 тамница ми кућа додијала,
0478 челик-халка месо изглодала,
0479 на голе се кости наслонила.
0480 Јал’ ме вади, јали ме посјеци,
0481 јали кажи шта је дуговања!”
0482 А рече му Задранине бане:
0483 „Дуговања хиљаду дуката,
0484 и даћеш ми својега дората,
0485 о дорату бегову димискињу,
0486 о дорату бегову Ханкију.”
0487 А рече му Алагић Алија:
0488 „Све ти дадем, Ханкије не дадем,
0489 не море ми вјера поднијети.”
0490 Ражљути се Задранине бане,
0491 па он викну на своје солдате:
0492 „Алију ми вод’те у чаршију,
0493 прибијте му студену стијену,
0494 студен камен од стотину ока,
0495 па Алији на врат натакните,
0496 баците га на дно у тавницу,
0497 на мазгале воду навратите,
0498 остаће му кости у зиндану.”
0499 А рече му Алагић Алија:
0500 „Та не лудуј, Задранине бане,
0501 све ће бити како бог хотио.”
0502 Узеше га банови солдати,
0503 одведоше њега у чаршију,
0504 прибише му студену стијену,
0505 студен камен од стотину ока,
0506 бацише га на дно у тамницу,
0507 на мазгале воду навратише.
0508 Још ту био за недјељу дана,
0509 опет тужи Алагић Алија:
0510 „Јали вади, јали посијеци,
0511 јали кажи што је дуговања!”
0512 Опет њега изводио бане,
0513 пита њега на чардаку своме:
0514 „Хоћеш дати своје дуговање?”
0515 „Хоћу бане, за невољу љуту.
0516 Пиши, бане, књигу на Крајину,
0517 нека за ме дуговање дође.”
0518 А рече му Задранине бане:
0519 „Аја, богме, Алагић Алија!
0520 Кад начиним књигу на Крајину,
0521 нико књиге учит не умије,
0522 већ ево ти дивит и калема
0523 и артије, књиге без јазије,
0524 па ти пиши књигу на Крајину.”
0525 Спрема књигу својој милој мајци:
0526 „Мајко моја, Исмихан-кадуно,
0527 ето књиге из ледна зиндана,
0528 ти се сунцу и мјесецу надај,
0529 свом Алији никад за вијека!
0530 Имам тамо хиљаду чифлука,
0531 све продаји луке и чифлуке,
0532 па се храни и ода зла брани.
0533 Подај, мајко, на Буни ћуприју,
0534 на ћуприји пет стотин дућана,
0535 то ми подај беговој Ханкији,
0536 нека млада носи од вјенчања.
0537 Подај мога ћурка великога,
0538 подај, мајко, буљукбаши Муји,
0539 стид га било на оба свијета!
0540 Ил’ не чује ил’ не хаје за ме.
0541 Подај, мајко, пелихван-дората,
0542 подај, мајко, Мујину Халилу.
0543 Подај, мајко, двије пушке мале,
0544 подај, мајко, Личанину Талу!”
0545 Па на књигу печат ударио,
0546 а бане му даде књигоношу.
0547 Оде књига на турску Канижу,
0548 Куд год иде хитар књигоноша,
0549 часом сиђе на турску Канижу
0550 право-здраво Алагића кули,
0551 па на кули халку прихватио.
0552 Тешка халка, гвоздена капија,
0553 одговара уз бојеве кула.
0554 А бјеше се млада пригодила,
0555 пригодила бегова Ханкија,
0556 на авлији авдест узимаше,
0557 па полети гвоздену канату.
0558 Кад погледа црнијем очима,
0559 а то бјеше хитра књигоноша.
0560 Рече она њему из авлије:
0561 „Море, море, хитар књигоноша,
0562 не прилази мојему канату,
0563 пуна ми је пушка шарколоза,
0564 гдје год згодим, пребољети нећеш.
0565 Ево сада двадесет година,
0566 ево таман двадесет четири,
0567 како овђе мушке главе неима.
0568 Не прилази мојему конаку.”
0569 А рече јој хитар књигоноша:
0570 „Госпојице, оба ти свијета,
0571 је ли ово Алагића кула?”
0572 А рече му бегова Ханкија:
0573 „Та добро си кулу погодио,
0574 ко да си се у њој окотио.”
0575 А кад чула хитра књигоноша,
0576 кроз канат јој књигу пребацио,
0577 паде књига на мермер-авлију.
0578 Књигу узе бегова Ханкија,
0579 па на књизи печат разломила,
0580 а ум’јела учити јазију.
0581 А кад види шта јој књига каже,
0582 јадна цикну како љута гуја,
0583 па завика своју свекрвицу:
0584 „Свекрвице, по богу мајчице,
0585 брже к мени на мермер-авлију!”
0586 Одзва јој се њена свекрвица,
0587 одзва јој се са високе куле,
0588 е вако је њојзи бесједила:
0589 „Невјестице, гром те погодио,
0590 не спомињај Алагић Алију,
0591 по срцу ми немој ране вр’јеђат.
0592 Ево сада двадесет година,
0593 ево таман двадесет четири,
0594 откада је запао зиндана
0595 у Задарју, граду каурскому,
0596 досад му се кости распануле,
0597 распануле у ледну зиндану.”
0598 Опет врисну бегова Ханкија:
0599 „Брже к мени на мермер-авлију,
0600 ево књиге из ледна зиндана.”
0601 Па полетје њена свекрвица,
0602 љубе књигу по мермер-авлији,
0603 док им слуга Хусеин не дође,
0604 узе њиха за бијеле руке,
0605 одведе их на високу кулу,
0606 па сједоше вијеће вијећат.
0607 Опет скочи бегова Ханкија,
0608 доскочила гвоздену сандуку,
0609 па извади хиљаду дуката,
0610 у сермали јаглук завезала.
0611 А бесједи слуги Хусеину:
0612 „Хусеине, права слуго наша,
0613 ти опреми својега зекана,
0614 ајде,” каже, „у нашу Крајину,
0615 у четердест нашијех градова,
0616 добра кака мејданџију тражи,
0617 да он сиђе каурском Задарју,
0618 да извади Алагић Алагу.
0619 Подај њему хиљаду дуката.”
0620 Момак Хусеин опреми зекана,
0621 оде, каже, низ турску Крајину.
0622 Читав мјесец оставио дана,
0623 по Крајини тражи мејданџију.
0624 Он не море мејданџје наћи,
0625 па се натраг на Канижу врати,
0626 па он каже беговој Ханкији:
0627 „Не може се јунак налазити,
0628 да он сиђе каурском Задарју,
0629 да извади Алагић Алагу.”
0630 Па јој врати хиљаду дуката.
0631 А Ханкија њему говорила:
0632 „Брже слети у нашу чаршију,
0633 поведи ми Омера бербера,
0634 нек понесе бритве и маказе,
0635 изведи га на високу кулу,
0636 имам њему њешто говорити.”
0637 Па се Хусеин слети у чаршију,
0638 па доведе Омера бербера
0639 и донесе бритве и маказе.
0640 Када бербер на кулу изиђе,
0641 ај да видиш бегову Ханкију,
0642 припе печу, обуче фереџу,
0643 па тад бербер дође у ходају.
0644 Па му рече бегова Ханкија:
0645 „Буди мени богом побратиме.”
0646 Њојзи рече бербер у ходаји:
0647 „Ти си богом мени посестрима,
0648 ни једноме већ стотину пута!”
0649 Кад то чула бегова Ханкија,
0650 скиде печу а скиде фереџу,
0651 онда рече Омеру берберу:
0652 „Потегниде бритве и маказе,
0653 обричи ми кркму и солуфе,
0654 начини ми тридест плетеница,
0655 све уплићи крсте и маите
0656 ко што носе морски генерали.
0657 И уплети до три крста злата,
0658 ко што носе морски генерали.”
0659 Кад је бербер спреми и опреми,
0660 сад да видиш бегове Ханкије,
0661 доскочила бојали сандуку,
0662 генералске облачи хаљине.
0663 Кад се млада добро опремила,
0664 све медаље златне извјешала,
0665 извјешала себи по прсима,
0666 скрлет-капу натаче на главу,
0667 популане жутом маџаријом,
0668 све по њојзи крсти и маити,
0669 а све по њој извити џилити
0670 начињени од сухога злата.
0671 Заде она двије пушке мале,
0672 обадвије пушке Алагића,
0673 а припаса сабљу Алагића,
0674 па обуче чизме и канчине,
0675 па говори слуги свом Хусеину:
0676 „Спреми мога пелихван дората.”
0677 Кад се она била опремила,
0678 пође она низ високу кулу,
0679 а кад сиђе на мермер-авлију,
0680 опремљена затече дората.
0681 „Алах,” рече, узјаха дората,
0682 ишћера га каменим сокаком,
0683 оде газит горе и планине.
0684 Омер бербер оде у механу.
0685 А кад бербер у механу дође,
0686 бутум аге б’јаху на окупу,
0687 па им бербер рече у механи:
0688 „Јазлук вама, моје аге, биле,
0689 у Турака нестаде јунака,
0690 сама оде бегова Ханкија
0691 до Задарја. града каурскога,
0692 да извади Алагић Алагу.”
0693 Бутум аге изједе срамота,
0694 застиди се један од другога,
0695 све су аге на ноге скочиле,
0696 сваки друштво себи покупио,
0697 за Ханкијом они полазили.
0698 Куд год ишла бегова Ханкија,
0699 куд год ишла, конаке чинила,
0700 сиђе она каурском Задарју.
0701 Кад прикучи граду и капији,
0702 под градом попети чадори,
0703 међу њима црвен голем чадор,
0704 црвен чадор од свиле црвене,
0705 на чадору четири јабуке,
0706 све четири од злата сковане,
0707 све у њима алмаз-каменови,
0708 сијевају сунцу и мјесецу.
0709 Сама она јесте говорила:
0710 „Што ће онђе черге чадорови?
0711 Гоним свога пелихван дората,
0712 па да видим црнијем очима,
0713 како чудо има под чадорим.”
0714 Па дорату потеже дизгине,
0715 стаде јој се дорат извијати,
0716 све ју гледа беглук Њемадија.
0717 До чадора дојаха дората,
0718 пред чадором разјаха дората,
0719 солдати јој коња прихватише,
0720 под чадором Задранине бане,
0721 сједи бане, пије хладно вино
0722 и до њега дванаест генерала
0723 и двадесет и три капетана.
0724 У та доба бегова Ханкија,
0725 она њима бога напомену,
0726 а они јој здрављем прихватише,
0727 за пуну ју софру посадише,
0728 пуном чашом Ханку понудише.
0729 А рече им бегова, Ханкија:
0730 „Хвала вама, Задранине бане,
0731 и хвала вам, дванаест генерала
0732 и двадесет и три капетана.
0733 Ја не пијем вина ни ракије.
0734 У пиву сам у крв угазио,
0735 па ме ћесар резил учинио,
0736 па сам богу јемин учинио
0737 да ја нећу вина и ракије.”
0738 Ја рече јој Задранине бане:
0739 „Ја чујеш ли, незнан генерале,
0740 ја како се по имену вичеш?”
0741 А рече му бегова Ханкија:
0742 „Мене Дуком генералом вичу,
0743 над педесет и пет генерала.”
0744 Кад то чуло дванаест генерала,
0745 туди они на ноге скочише,
0746 иступише крока неколика,
0747 иступише и стадоше дворит.
0748 Ту заноћи бегова Ханкија.
0749 Лијепо јој је на конаку било,
0750 а ујутро добро подранише,
0751 истом сунце на огранку било,
0752 док пукоше пушке низ планину,
0753 извише се зелени бајраци —
0754 ето Турци иђу Крајишници,
0755 све два и два напореду стоје,
0756 а два и два „турчије” пјевају:
0757 „Весели се, Задранине бане.”
0758 Па сиђоше аге Крајишници,
0759 па сиђоше у поље широко,
0760 а у пољу коње одјахаше.
0761 Бан прихвати сачарли дурбина,
0762 па у пољу аге пригледао,
0763 па бан вели беговој Ханкији,
0764 па бесједи Задранине бане:
0765 „Слушај,” каже, „Дука генерале,
0766 већ дођоше аге Крајишници,
0767 они откуп носе за Алију.
0768 На дурбин сам њиха пригледао,
0769 онди женска у хордији неима.
0770 Кад не буду довели Ханкије,
0771 ја им не дам Алагић Алије.”
0772 Њему рече бегова Ханкија:
0773 „А што тражиш бегову Ханкију?”
0774 Њојзи вели Задранине бане:
0775 „И она је откуп за Алију.”
0776 Кад то рече Задранине бане,
0777 кад Ханкија разуми бесједу,
0778 синуше јој пушке Алагића,
0779 обадвије ватром понудила,
0780 па пукоше пушке код чадора,
0781 уби туђер Задранина бана.
0782 Позно сердар пушке у ордији,
0783 па завика он својој дружини:
0784 „Чујете ли, моје аге драге,
0785 сад пукоше пушке Алагића,
0786 Ханкији је дошло до невоље,
0787 не гледајте један на другога,
0788 већ проласте један пред другога,
0789 погледајте небу под облаке,
0790 џенетска се отворила врата,
0791 џехенеска бутом затворена.
0792 џенетски се ћошци нанијели,
0793 а хурије опружиле руке,
0794 што ће наше прихваћати душе.
0795 Ну бајрака хазрети-Алијина,
0796 благо оном свакоме јунаку
0797 тко погине данас под Задарјем!
0798 Ви по једну пушку испалите,
0799 па за бритко гвожђе прихватите,
0800 халакните, бога спомените.
0801 А тко другу пушку испалио,
0802 да бог даде, очи му избила!
0803 Кућа му се кућетином звала,
0804 а жена му удовица била,
0805 па остала другоме мираза!”
0806 Па удрише аге Крајишници.
0807 Хала, хала, немила састанка,
0808 грми, с’јева а крв се прољева,
0809 пролијећу коњи без јунака,
0810 а јунаци без добријех коња.
0811 Неки веле: „Прихвати ме, друже,
0812 готово ми излетјела душа!”
0813 Неки вели: „Уклони ме, друже!”
0814 Неки, богме, уз ливаду струже.
0815 Кавга била два пуна сахата.
0816 Да ја сада за Ханкију кажем:
0817 Ујагмила својега дората,
0818 а на граду ујагмила врата,
0819 да Каури не притворе врата.
0820 Док дођоше аге Крајишници,
0821 пропушћа им бегова Ханкија,
0822 пропушћа их у град и унутра.
0823 Кад пропушћа аге Крајишнике,
0824 најотраго она натјерала,
0825 натјерала својега дората
0826 крај банове на ћемеру куле.
0827 Док је њетко са пенџера викну,
0828 е вако јој њетко бесједио:
0829 „Серхатлијо на коњу дорату,
0830 заустави својега дората
0831 да т’ изведем на високу кулу,
0832 да пијемо вино и ракију!”
0833 Одмах Ханка застави дората
0834 па погледа уз бојеве куле,
0835 а то бјеше кафазлија Ружа,
0836 мила хћерца Задранина бана.
0837 Одмах Ханка застави дората,
0838 а Ружа јој отвори авлију.
0839 На авлији разјаха дората,
0840 узеше се за бијеле руке,
0841 па одоше на високу кулу.
0842 Одмах Ружа метну хамберију,
0843 а рече јој бегова Ханкија:
0844 „Хвала теби, кафазлијо Ружо,
0845 ја не пијем вина и ракије,
0846 у пиво сам у крв угазио,
0847 па ме Мујо резил учинио.
0848 Ја ћу теби поклонит јунака
0849 и бољега и љепшега од себе,
0850 по имену Мујина Халила.”
0851 У ријечи у којој бијаху,
0852 истом тутањ крај банове куле,
0853 помоли се дијете Халиле
0854 сав у срми и у чисту злату,
0855 Ханкија га са пенџера викну:
0856 „Побратиме, одгојак Халиле,
0857 утјерајде својега Малина,
0858 утјерај га бану у авлију,
0859 остави га код дората мога,
0860 хајде к мени на горње чардаке,
0861 за тебе сам цуру ујагмио,
0862 одмах ћу је теби поклонити
0863 по имену кафазлију Ружу
0864 што јој пара неима у ћесара,
0865 а љепоте у бутом свијета.”
0866 Халил тога једва дочекао,
0867 па натјера коња у авлију,
0868 одјахао коња на авлији.
0869 Оде Халил на високу кулу.
0870 Кад он дође у варак ходају,
0871 обадвије на ноге скочише.
0872 Дочепа се бегова Ханкија,
0873 па прихвати кафазлију Ружу,
0874 па је намах на Халила баци.
0875 Халил Ружу руком прегрлио,
0876 па у себи Халил бесједио:
0877 „Мили боже, на свему ти хвала,
0878 каква ово имам побратима,
0879 ујагмио кафазлију Ружу,
0880 па је мени намах поклонио.”
0881 Сједне Халил пити хладно вино,
0882 Халил пити а Ружа му точити,
0883 изван сјела бегова Ханкија.
0884 Кад се мало понапише пива,
0885 кад им винце удари у лице,
0886 а ракија сјела бесједити,
0887 ондар викну бегова Ханкија:
0888 „Моја снахо, кафазлија Ружо!
0889 добра сам ти момка поклонила
0890 и бољи је и љепши од мене.”
0891 Насмија се кафазлија Ружа.
0892 „Нађи, Ружо, кључе од тамнице,
0893 ваља сужње сада повадити,
0894 извести их на банову кулу,
0895 па на кули сужње заодјети,
0896 сваком коња и оружја наћи!”
0897 Скочи Ружа на ноге лагане,
0898 она кључе нађе од тамнице,
0899 па пођоше тамници на врата.
0900 Кад тамници капак отворише,
0901 туђер бјеше стотина сужања
0902 у хамбиру, једноме синџиру,
0903 па те сужње они повадише.
0904 Други капак они отворише —
0905 и ту бјеше стотина сужања
0906 у хамбиру, једноме синџиру.
0907 Трећи капак они отворише,
0908 туђер бјеше Алагић Алија,
0909 студена га вода обузела,
0910 па кроз воду шаша проникнула,
0911 све се по њој гује џилитају,
0912 џилитају гује и јакрепи.
0913 Тко год туђер једну нојцу ноћи,
0914 бога моли, друге да не шчека.
0915 Па и њега гвожђа опростише,
0916 изведоше сужње на чардаке.
0917 Опет викну бегова Ханкија:
0918 „Моја снахо, кафазлија Ружо,
0919 сужње ваља добро заодјети,
0920 поткучит јим коње и оружје,
0921 јер сам теби момка поклонила
0922 по имену Мујина Халила,
0923 љепоте му на инсану неима.”
0924 Насмија се кафазлија Ружа.
0925 Изнађоше коње и оружје.
0926 Кад се сужњи туђер опремише,
0927 у сердара таки адет био,
0928 кад би хтио друштво искупљати,
0929 он напуни карабина свога,
0930 карабина у облак окрени,
0931 по томе би друштво искупљао.
0932 Док му пуче мрки карабине,
0933 он сабира друштво по Задарју.
0934 И сужњи се били опремили,
0935 шићар Мујо збио на камаре,
0936 потјерао плијен и робиње,
0937 изиђоше на тромеђу пусту,
0938 гдјено међа турска и каурска,
0939 до њихова дрвена чардака.
0940 Вазда му је туђер адет био,
0941 е туђер би робље заставио
0942 и туђер би шићар дијелио,
0943 најбољему ко и најгорему,
0944 а најгорему баш ко брату свому.
0945 А моли се Алагић Алага,
0946 ту се друми бију начетверо:
0947 једни иђу на турску Канижу,
0948 други иђу на врело Цетињу,
0949 трећи иђу низ Удбину равну,
0950 а четврти сердаревој кули.
0951 Па му вели Алагић Алага:
0952 „Сердар-ага, дирек од Крајине,
0953 ја ти нећу паја на планини,
0954 веће дај ми изун и бесједу
0955 да узјашем витку бедевију,
0956 да окренем на турску Канижу,
0957 допала ми банова кобила,
0958 што је јаше у Балдаре цркви
0959 о Петрову о најдуљему дану.”
0960 А сердар му изун поклонио.
0961 Пође момак, узјаха кобилу,
0962 окрену на турску Канижу.
0963 А кад био у по поља равна,
0964 истом тутањ низ поље широко,
0965 позна тутањ Алагић Алија,
0966 позна тутањ од дората свога,
0967 па застави витку бедевију.
0968 У та доба бегова Ханкија,
0969 а вели јој Алагић Алија:
0970 „Чујеш,” каже, „фисан Маџарине,
0971 Маџарине на коњу дорату,
0972 де застави пелихван-дората,
0973 имам теби њешто бесједити,
0974 па ти своју тврду вјеру дајем,
0975 ништа теби учинити нећу.
0976 Откуд теби дорат од мејдана?
0977 Али си га стеко на мејдану,
0978 али си га за благо купио,
0979 али ти је дошо по миразу?”
0980 А вели му бегова Ханкија:
0981 „Срце, душо, Алагић Алага,
0982 ја нијесам фисан Маџарине,
0983 ја сам главом бегова Ханкија
0984 тамо оздо са врела Цетиње.”
0985 А вели јој Алагић Алија:
0986 „А ти ли си, срце из њедара!
0987 Де причекај у пољу широку,
0988 да ја Турке стигнем Крајишнике,
0989 да окренем на нашу Канижу, —
0990 ваља сада пилав учинити!”



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, Из рукописне оставштине Косте Хермана, редакција, увод и коментари Ђенана Бутуровић, Сарајево, 1966.