Hankija djevojka vadi Alagić Aliju iz tamnice Zadranina bana
0001 Evo sada četiri godine
0002 otkad sužanj leži u zindanu,
0003 sužanj veli u lednu zindanu:
0004 „Jao meni do boga miloga,
0005 otkad jadan ležim u zindanu,
0006 ev’ imade četiri godine,
0007 mene neima nitko potražiti.
0008 Dok sam bio na turskoj Gabeli,
0009 vikahu me sa Gabele Mujom.
0010 Ja sam mnogo sužnja potražio,
0011 izbavio iz ladna zindana.”
0012 Dok ga drugi iz budžaka viknu
0013 u istome jadnome zindanu:
0014 „„Ha, ne luduj, sa Gabele Mujo,
0015 ti protuži u ladnu zindanu
0016 za četiri nesretne godine,
0017 a ja ležim dvadeset četiri,
0018 pa me niko potražiti neima.
0019 Dok sam bio na turskoj Kaniži,
0020 vikahu me Alagić Alijom.
0021 Imao sam hiljadu čifčija,
0022 sve čifčije starosjedioci,
0023 u svakoga sjeme i volovi.
0024 Pa sam imo na Dravi ćupriju,
0025 na ćupriji pet stotin dućana,
0026 napunjeni dibom i kadifom,
0027 i još”, kaže, „čohom venedičkom.
0028 Pa sam stupe imo val(j)arice
0029 što val(j)aju dibu i kadifu;
0030 pod ćesimom hiljadu dukata.
0031 Pa sam imo u turskoj Kaniži,
0032 u Kaniži tri velika hana,
0033 pod svakijem po tridest dućana,
0034 u podrumu tridest čujbelana.
0035 Pa započeh načinjati kulu,
0036 tanku kulu od dvadest bojeva,
0037 sve rasturih čoške na sokake,
0038 a udarih boje svakojake,
0039 pokrih kulu žutim tenećetom,
0040 završih je od zlata jabukom,
0041 oko kule bedem i avliju,
0042 na avliji šadervan vodica,
0043 teku česme trideset četiri
0044 svaka česma od dukata žuta
0045 i pod njima srebrena korita.
0046 Pred kulom sam konak načinio,
0047 a u konak metnuh hizmećare,
0048 tko god dođe da more noćiti.
0049 Bijah tada momak na ženidbu.
0050 Jesam čuo, a ljudi mi kažu,
0051 da je dobro podrasla djevojka,
0052 mila hćerca kliškog Alaj-bega.
0053 Dobro sebe spremih i dorata:
0054 jesam mnogo zlata udario
0055 eto na se i na konja svoga.
0056 Ja obuko burondžu košulju,
0057 pa po tome troje toke zlatne,
0058 jedne vite a druge izlite,
0059 treće toke od zlata salite,
0060 sve po njima guje izvedene,
0061 oko moga prebijela vrata.
0062 Pa obuko kadifu i čakšire,
0063 kud god šavi, tud šeriti zlatni,
0064 sve na njima kopče aždilije,
0065 po kopčama izvedene guje,
0066 kroz žepove pomolile glave,
0067 na glavi im almaz-kamenovi,
0068 sve iz njiha biju plamenovi.
0069 Pa obuko kadifli dolamu,
0070 opasa se mukaderom pasom,
0071 pa pritego zlatna bensilaha,
0072 pa ja zadje sedam samokresa,
0073 sami krešu, sami vatru daju.
0074 Pa ustakoh kalpak i čelenke,
0075 na kalpaku petnaest čelenaka,
0076 sve se oni na čekrek okreću
0077 kad mi vjetar niz planinu puhne,
0078 pa mi pero o pero udari,
0079 pa se čuje dva sahata puna;
0080 na kalpaku dva direka zlatna,
0081 na jednome siv-zelen sokole,
0082 na drugome ptica prepelica,
0083 soko pjeva a ptica pripjeva.
0084 Kad god budnem kroz velku planinu,
0085 razgovara mene kroz planinu.
0086 Pa još spremih svojega dorata,
0087 udrih na njeg tri rahta od zlata,
0088 osedlah ga sedlom šemarijom,
0089 pa ga pokrih zlatnom abahijom,
0090 sve su kite od suhoga zlata,
0091 svaka kita tri dukata žuta.
0092 Pa se vratih na gornje bojeve,
0093 još obuko čezme i kančine,
0094 pa ja pođoh niz visoku kulu.
0095 A kad siđoh na mermer-avliju,
0096 pa uzjahah svojega dorata,
0097 siđoh”, kaže, „vrelu i Cetinju
0098 do bijele Alaj-bega kule.
0099 U avliju natjerah dorata.
0100 Kad pogledah crnijem očima,
0101 tuđer beže avdest uzimaše,
0102 a hćerka mu marahmu držaše,
0103 a na njojzi ništa ne bijaše
0104 nego fermen crvene kadife.
0105 Maramom se ona sakrivaše,
0106 dade babi vezenu marahmu,
0107 pa pobježe uz bojeve kuli.
0108 Meni beže reče na avliji:
0109 „Alagiću, mlad gospodičiću,
0110 mlađijeh se nije prigodilo
0111 da prihvate tvojega dorata,
0112 već okreni pelihvan dorata,
0113 dok ja tursku klanjam ićindiju,
0114 svezat ću ga u tople podrume,
0115 položit mu zobi i sijena,
0116 uzeću te za desnicu ruku,
0117 ići ćemo na visoku kulu,
0118 vino piti i jenglenisati."
0119 Pa ja stadoh okretat dorata,
0120 a beg klanja tursku ićindiju.
0121 Ja pogledam kuli uz bojeve,
0122 a Hankija sjela kod pendžera,
0123 na desnu se ruku naslonila,
0124 a na se je zinet objesila,
0125 objesila biser i dukate,
0126 otvorila džame i pendžere,
0127 do pasa se meni pomolila.
0128 Kad ugledah begovu djevojku,
0129 sve u meni srce poigrava,
0130 na prsima toke kolalije.
0131 Svoje toke rukom pritiskujem:
0132 „Sta’nte, toke, ne ostale puste,
0133 biće tome vakta i zemana.”
0134 Pa beg klanja tursku ićindiju,
0135 sveza moga pelihvan-dorata,
0136 položi mu zobi i sijena,
0137 uze mene za desnicu ruku,
0138 odvede me kuli na bojeve,
0139 pa sjedosmo hladno piti vino,
0140 vino piti i englenisati.
0141 Malo vr’jeme a dugo ne bilo,
0142 iziđe nam gospodska večera,
0143 večerasmo i akšam klanjasmo,
0144 pa legosmo sanak boraviti,
0145 a ujutro dobro podranismo.
0146 Na uranku anberija dođe,
0147 pa sjedosmo piti anberiju.
0148 A kad bega u ćeifu nađoh,
0149 a ja skočih na noge lagane,
0150 pa ja begu rekoh: „Hodaj beže!
0151 Aman tebi, kliški Alaj-beže,
0152 ja sam čuo, a ljudi mi kažu,
0153 da si dobar cvijet odgojio,
0154 ustrgni ga, zakiti me njime.”
0155 Meni beže reče u odaji:
0156 – De pričekaj, Alagić Alaga,
0157 da upitam majke i djevojke. –
0158 Kail Hanka i daje je majka,
0159 ja izvadih prsten i jabuku,
0160 u prstenu hiljada dukata,
0161 još mu sedam da za prstenova,
0162 sve u njima biju plamenovi.
0163 Uze beže prsten i jabuku,
0164 pa odnese djevojačkoj majci.
0165 Malo vr’jeme za tijem ne bilo,
0166 doklen dođe Kumrija robinja,
0167 ona nosi vezene papuče,
0168 papuče metnu na odaju,
0169 e vako je meni besjedila:
0170 – O, naš zete, Alagić Alaga,
0171 ajde, zete, zove te punica. –
0172 Ja papuče na noge natukoh.
0173 „Pođi” kaže, „djevojačkoj majci.”
0174 Pa kad dođoh pred čikli odaju,
0175 kad ugledah djevojačku majku,
0176 do pojasa u šilte propala,
0177 velikim se ćurkom ogrnula,
0178 na bojali čibuk zapalila.
0179 Kad ugledah djevojačku majku,
0180 ja odviše roda gospodskoga,
0181 tri puta sam zemlju poljubio,
0182 dok sam došo skutu i koljenu.
0183 Poljubih ju u skut i u ruku,
0184 ona mene uhvati za ruku,
0185 e vako je meni besjedila:
0186 – Ah moj zete, Alagić Alaga!
0187 da ti mnoge pratioce dadem,
0188 pa ti vodi lijepu djevojku.
0189 Potlen tebi s mirom biti neće.
0190 U mene je cura pod mahanom,
0191 triput mi se cura isprosila,
0192 a triput se huda pohodila,
0193 a iziđi Gavran-kapetane,
0194 on iziđi na polje Zečevo
0195 i trojicu zgubio đuvegija;
0196 a ona se bila prigodila,
0197 na brzu se konju prigodila,
0198 pobjegnuše vrelu i Cetini. –
0199 A ja rekoh djevojačkoj majci:
0200 – A boga mi, moja mila majko,
0201 nerođena baš ko i rođena,
0202 da ti cura nije pod mahanom,
0203 ja joj ne bi bio mušterija.
0204 Ja nijesam soja strašivoga,
0205 stoga sam ti curi mušterija.
0206 Moja svadba do petnaest dana,
0207 dok iziđem na tursku Kanižu
0208 i porežem ruho na djevojku. –
0209 Ja pogledam očim po budžacim,
0210 a Hankija stoji u budžaku,
0211 pokrila se stambulskom čatkijom,
0212 dva je pera u zube uzela,
0213 a dva pera tala dočekuju,
0214 na njojzi su tri zlatna kavada:
0215 dva od dibe, treći od kadife,
0216 opasala tri čemen-kišaka,
0217 dva od srme a treći od zlata,
0218 a nisko je kraje opustila,
0219 s jednu stranu ona načinila,
0220 s jednu stranu sivoga sokola,
0221 s drugu stranu pticu prepelicu.
0222 Jedna glava, a tri su istifana,
0223 jedno grlo, tri drobna đerdana:
0224 jedan đerdan crvena merdžana –
0225 to je l’jepo vrlo pogledati,
0226 grlo b’jelo, crveni đerdani;
0227 drugi đerdan bijela bisera –
0228 i to l’jepo bješe pogledati,
0229 taj je đerdan pao po dojcima;
0230 biser b’jeli a dojci bijeli,
0231 i to l’jepo bješe pogledati;
0232 treći đerdan žutijeh dukata;
0233 ni to ružno nije pogledati.
0234 Taj je đerdan nisko popustila.
0235 Kad ugledah lijepu djevojku,
0236 ja ne mogoh srcu odoljeti,
0237 već ja rekoh u l’jepoj odaji:
0238 – A Hankija, dobre sreće bila,
0239 skini malo stambulsku čatkiju,
0240 da ja vidim za što ću ginuti,
0241 za što dajem sa dva rama glavu. –
0242 A Hankija za boga hajaše,
0243 namah skide stambulsku čatkiju,
0244 sinu lice kano žarko sunce,
0245 ispod grla sjajna mjesečina,
0246 sve u meni srce poigrava,
0247 na prsima toke kolalije.
0248 Svoje toke rukom pritiskujem:
0249 – Stante, toke, ne ostale puste,
0250 biće tome vakta i zemana! –
0251 Pa ja skočih na noge lagane,
0252 pa punici poletio ruci,
0253 poljubih je u skut i u ruku
0254 pa ja pođoh niz visoku kulu.
0255 Kad ja siđoh na mermer-avliju,
0256 dok doletje tanahna robinja
0257 nosi ona zlatne boščaluke.
0258 Boščaluke metne u bisage,
0259 dorat mi se po avliji voda.
0260 Prosuo mnoge groše i dukate,
0261 boščaluke metnuh u bisage,
0262 a uzjahah na dorata svoga,
0263 pa ja odoh na tursku Kanižu.
0264 A kad kuli dođoh i avliji,
0265 momci meni konja prihvatiše.
0266 Ja iziđoh na gornje bojeve,
0267 pa ja džamu sjedoh kraj pendžera
0268 i prihvatih divit i kalema
0269 i artije, knjige bez jazije,
0270 i načinih knjige njekolike,
0271 knjige spremih niz tursku Krajinu,
0272 Krajišnike sazvah u svatove.
0273 Ne prođe ni čitava nedjelja,
0274 zbija mi se kita i svatovi,
0275 momka neima na kom toka neima,
0276 hata neima na kom rahta neima
0277 zemlja ječi a u nebu zveči,
0278 koliku sam silu sakupio.
0279 Pa ja spremih svojega dorata,
0280 da dojaše lijepa djevojka,
0281 udrih mnogu i srmu i zlato
0282 na dorata konja od mejdana.
0283 Ode moja kita i svatovi,
0284 odvedoše mojega dorata,
0285 a ja ostah na visokoj kuli
0286 svatovima konak gotoviti.
0287 Al’ ne prođe čitava nedjelja,
0288 eto moje kite i svatova,
0289 vode meni lijepu djevojku.
0290 A ja sletjeh pod bojali kulu:
0291 pripucuju turski vedenici,
0292 vijaju se zeleni bajraci,
0293 istrkuju na džilit junaci,
0294 a dva i dva turčije pjevaju,
0295 a dva i dva pale vedenike,
0296 pa dođoše kuli i avliji.
0297 Svatovima dajem hođerdije
0298 hođerdije i dobrodošlice.
0299 Pa dočepah lijepu djevojku,
0300 pa ju skidoh sa konja dorata,
0301 odnesoh je na gornje čardake,
0302 pa je đžamu metnuh kod pendžera,
0303 pa se vratih na mermer-avliju,
0304 poželio svojega dorata,
0305 pa ja stadoh okretat dorata,
0306 a pogledam kuli uz bojeve,
0307 a Hankija sjela kod pendžera,
0308 na desnu se ruku naslonila,
0309 desni obraz meni pomolila.
0310 Ja opazih lijepu djevojku,
0311 sve u meni srce poigrava,
0312 na prsima toke kolalije,
0313 svoje toke rukom pritiskujem:
0314 – Stante, toke, ne ostale puste,
0315 biće tome vakta i zemana! –
0316 U riječi u kojoj bijahu,
0317 istom padne jedna knjigonoša,
0318 trkom trče a iz grla viče:
0319 – Alagiću, u zo čas ti bilo,
0320 ti se ženiš i činiš veselje,
0321 a Kauri naske porobiše,
0322 porobiše, vatrom popališe,
0323 otjeraše roblje uz planinu
0324 i tvog daidžu, starog Numan-agu. –
0325 Ja se neimah kada povratiti,
0326 povratiti na visoku kulu,
0327 da poljubim lijepu djevojku,
0328 da pripašem sablju demiskinju.
0329 Opremljen se dorat prigodio,
0330 poletio niz polje široko.
0331 Kad ja sletjeh u ’no polje ravno,
0332 dade mi se kuli pogledati:
0333 svi svatovi kod kule ostali,
0334 od svatova za mnom nikog neima.
0335 Ar se meni bješe povratiti,
0336 povratiti kuli i avliji,
0337 već se”, kaže, „hvatih Velebića,
0338 Velebića, visoke planine.
0339 Kad poletjeh na vrh Velebića,
0340 koliko je polje na planini,
0341 svo je polje vojska pritisnula:
0342 mrka šapka ko i crna čavka,
0343 bojno koplje kako gora čajna,
0344 butom polje vojska pritisnula,
0345 konj do konja, junak do junaka.
0346 Da poleti iz neba jabuka,
0347 ne bi ona pala na ledinu,
0348 na bojno se koplje nataknula,
0349 tolko vojske ima na planini.
0350 Tuđer sišo Zadranine bane,
0351 spored njime Gavran-kapetane,
0352 isćerali roblje na planinu,
0353 povezali Turke za jelike,
0354 a Turkinje kolo uhvatile.
0355 Njih dvojica sjede naporeda,
0356 tuđer sjede, piju hladno vino.
0357 Kad pogleda sa konja dorata,
0358 povezali Turke za jelike,
0359 a Turkinje kolo uhvatile,
0360 ja se sagoh po konju doratu,
0361 od kolana potegoh gadaru,
0362 pa natjerah svojega dorata.
0363 Kad prvi put natjerah dorata,
0364 mlogo sam im kvara načinio
0365 na doratu konju od mejdana.
0366 Dorata mi pjene obuzele,
0367 mene desna zaboljela ruka,
0368 pa kroz logor potjerah dorata,
0369 doratu sam vodu izmamio
0370 i ja svoju odmorio ruku.
0371 Mogoh tadaj kutarisat glavu,
0372 al’ mi žao roblje upušćati,
0373 pa da iđe roblje u Kaure.
0374 Opet svoga uzjahah dorata,
0375 pa drugi put natjerah dorata.
0376 Kad drugi put natjerah dorata,
0377 još sam više kvara učinio,
0378 dorata mi pjene obuzele,
0379 mene desna zaboljela ruka.
0380 Opet amo povratih dorata,
0381 opet mogah kutarisat glavu,
0382 al’ mi žao roblje upušćati,
0383 da nam iđe roblje u Kaure.
0384 Opet svoga uzjahah dorata;
0385 kad treći put natjerah dorata,
0386 posjekoh ja Gavran-kapetana,
0387 oprostio Turke od jelika,
0388 sve povratih roblje u Krajini,
0389 zauzbijam silu uz planinu —
0390 ode naše roblje u Krajinu,
0391 šćerasmo se lugu zelenome.
0392 Ja priskačem klade Omerove
0393 na doratu, konju od mejdana,
0394 sve razgonim Vlahe na alaje,
0395 a sabiram Turke na buljuke,
0396 dok zavika Zadranine bane:
0397 „Vidite li, vlaška regimenta,
0398 gdje Turčina biti puška neće.
0399 Navalite drvlje i kamenje,
0400 pa vi njega s konjem rastavite!”
0401 A navali vlaška regimenta,
0402 navališe drvlje i kamenje,
0403 s doratom me mojim rastadoše,
0404 ležeći me tuđer pritiskoše,
0405 bijele mi savezaše ruke,
0406 dorat im se ne da uhvatiti,
0407 ode dorat na tursku Kanižu.
0408 Mene vode kaurskom Zadarju,
0409 svedoše me kaurskom Zadarju,
0410 baciše me na dnu tamnice,
0411 evo sada dvadeset godina —
0412 evo taman dvadeset četiri
0413 otkad ležim u lednu zindanu.
0414 Nikad ne znam u lednu zindanu,
0415 zima prođe a ljeto mi dođe,
0416 a ja ne znam u lednu zindanu,
0417 da je sjajno došlo pramaljeće.
0418 Po čemu bi pozno u zindanu
0419 da je sjajno došlo pramaljeće?
0420 Iskupe se madžarske gospoje
0421 pa naberi po kitu cvijeća,
0422 a uzmi se za bijele ruke
0423 pa pošetaj do zindana moga.
0424 Među sobom biše besjedile:
0425 „Ovđe sužanj ima u zindanu,
0426 neka sužanj znade i nevoljan,
0427 da je sjajno došlo pramaljeće.”
0428 Prebacile po kitu cvijeća.
0429 Po tome bi pozno u zindanu
0430 da je sjajno došlo pramaljeće.
0431 Ljeto prođi a zima mi dođi,
0432 a ja ne znam u lednu zindanu,
0433 da je s gore opala listina,
0434 a na goru napala kitina.
0435 Iskupe se madžarske gospoje,
0436 a uzmi se za bijele ruke,
0437 pošetaj se do zindana moga,
0438 među sobom biše besjedile:
0439 „Ovdje sužanj ima u zindanu,
0440 neka sužanj znade i nevoljan,
0441 da je s gore opala listina,
0442 a na goru napala kitina.”
0443 Po tome bi pozno u zindanu.””
0444 Pa protuži Alagić Alija:
0445 „Ja šta”, veli, „tuđer u zindanu,
0446 more”, kaže, „Zadranine bane,
0447 jal’ me vodi, jali me pos’jeci,
0448 jali kaži šta je dugovanja!
0449 Tavnica mi kuća dodijala,
0450 čelik-halka meso izglodala,
0451 na gole se kosti naslonila.”
0452 Taman tuži čitavu nedjelju,
0453 dodija se banu Kaurinu
0454 i banici na banovoj ruci,
0455 pa mu reče banica gospoja:
0456 „Jadan bane, jadnoj zemlji glavo,
0457 što ne pitaš sužnja u tamnici,
0458 kaka mu je muka dodijala,
0459 te onliko tuži u zindanu?
0460 Ali mu je ponestalo piva,
0461 al’ beškota, hljeba bijeloga,
0462 al’ debela ovnovine mesa?”
0463 Onda bane viknu tamničara,
0464 e vako mu bane besjedio:
0465 „More, more, Juro tamničare,
0466 izvedi mi sužnja iz zindana
0467 po imenu Alagić Aliju!
0468 Imam njemu nješto besjediti.”
0469 Izvede ga Juro tamničare,
0470 a pita ga Zadranine bane:
0471 „Čuješ”, kaže, „Alagić Alija,
0472 što onliko u zindanu tužiš?
0473 Spavati mi ne daš na čardaku,
0474 ni banici na desnici ruci.”
0475 A veli mu Alagić Alija:
0476 „Ako tužim, za nevolju ljutu,
0477 tamnica mi kuća dodijala,
0478 čelik-halka meso izglodala,
0479 na gole se kosti naslonila.
0480 Jal’ me vadi, jali me posjeci,
0481 jali kaži šta je dugovanja!”
0482 A reče mu Zadranine bane:
0483 „Dugovanja hiljadu dukata,
0484 i daćeš mi svojega dorata,
0485 o doratu begovu dimiskinju,
0486 o doratu begovu Hankiju.”
0487 A reče mu Alagić Alija:
0488 „Sve ti dadem, Hankije ne dadem,
0489 ne more mi vjera podnijeti.”
0490 Ražljuti se Zadranine bane,
0491 pa on viknu na svoje soldate:
0492 „Aliju mi vod’te u čaršiju,
0493 pribijte mu studenu stijenu,
0494 studen kamen od stotinu oka,
0495 pa Aliji na vrat nataknite,
0496 bacite ga na dno u tavnicu,
0497 na mazgale vodu navratite,
0498 ostaće mu kosti u zindanu.”
0499 A reče mu Alagić Alija:
0500 „Ta ne luduj, Zadranine bane,
0501 sve će biti kako bog hotio.”
0502 Uzeše ga banovi soldati,
0503 odvedoše njega u čaršiju,
0504 pribiše mu studenu stijenu,
0505 studen kamen od stotinu oka,
0506 baciše ga na dno u tamnicu,
0507 na mazgale vodu navratiše.
0508 Još tu bio za nedjelju dana,
0509 opet tuži Alagić Alija:
0510 „Jali vadi, jali posijeci,
0511 jali kaži što je dugovanja!”
0512 Opet njega izvodio bane,
0513 pita njega na čardaku svome:
0514 „Hoćeš dati svoje dugovanje?”
0515 „Hoću bane, za nevolju ljutu.
0516 Piši, bane, knjigu na Krajinu,
0517 neka za me dugovanje dođe.”
0518 A reče mu Zadranine bane:
0519 „Aja, bogme, Alagić Alija!
0520 Kad načinim knjigu na Krajinu,
0521 niko knjige učit ne umije,
0522 već evo ti divit i kalema
0523 i artije, knjige bez jazije,
0524 pa ti piši knjigu na Krajinu.”
0525 Sprema knjigu svojoj miloj majci:
0526 „Majko moja, Ismihan-kaduno,
0527 eto knjige iz ledna zindana,
0528 ti se suncu i mjesecu nadaj,
0529 svom Aliji nikad za vijeka!
0530 Imam tamo hiljadu čifluka,
0531 sve prodaji luke i čifluke,
0532 pa se hrani i oda zla brani.
0533 Podaj, majko, na Buni ćupriju,
0534 na ćupriji pet stotin dućana,
0535 to mi podaj begovoj Hankiji,
0536 neka mlada nosi od vjenčanja.
0537 Podaj moga ćurka velikoga,
0538 podaj, majko, buljukbaši Muji,
0539 stid ga bilo na oba svijeta!
0540 Il’ ne čuje il’ ne haje za me.
0541 Podaj, majko, pelihvan-dorata,
0542 podaj, majko, Mujinu Halilu.
0543 Podaj, majko, dvije puške male,
0544 podaj, majko, Ličaninu Talu!”
0545 Pa na knjigu pečat udario,
0546 a bane mu dade knjigonošu.
0547 Ode knjiga na tursku Kanižu,
0548 Kud god ide hitar knjigonoša,
0549 časom siđe na tursku Kanižu
0550 pravo-zdravo Alagića kuli,
0551 pa na kuli halku prihvatio.
0552 Teška halka, gvozdena kapija,
0553 odgovara uz bojeve kula.
0554 A bješe se mlada prigodila,
0555 prigodila begova Hankija,
0556 na avliji avdest uzimaše,
0557 pa poleti gvozdenu kanatu.
0558 Kad pogleda crnijem očima,
0559 a to bješe hitra knjigonoša.
0560 Reče ona njemu iz avlije:
0561 „More, more, hitar knjigonoša,
0562 ne prilazi mojemu kanatu,
0563 puna mi je puška šarkoloza,
0564 gdje god zgodim, preboljeti nećeš.
0565 Evo sada dvadeset godina,
0566 evo taman dvadeset četiri,
0567 kako ovđe muške glave neima.
0568 Ne prilazi mojemu konaku.”
0569 A reče joj hitar knjigonoša:
0570 „Gospojice, oba ti svijeta,
0571 je li ovo Alagića kula?”
0572 A reče mu begova Hankija:
0573 „Ta dobro si kulu pogodio,
0574 ko da si se u njoj okotio.”
0575 A kad čula hitra knjigonoša,
0576 kroz kanat joj knjigu prebacio,
0577 pade knjiga na mermer-avliju.
0578 Knjigu uze begova Hankija,
0579 pa na knjizi pečat razlomila,
0580 a um’jela učiti jaziju.
0581 A kad vidi šta joj knjiga kaže,
0582 jadna ciknu kako ljuta guja,
0583 pa zavika svoju svekrvicu:
0584 „Svekrvice, po bogu majčice,
0585 brže k meni na mermer-avliju!”
0586 Odzva joj se njena svekrvica,
0587 odzva joj se sa visoke kule,
0588 e vako je njojzi besjedila:
0589 „Nevjestice, grom te pogodio,
0590 ne spominjaj Alagić Aliju,
0591 po srcu mi nemoj rane vr’jeđat.
0592 Evo sada dvadeset godina,
0593 evo taman dvadeset četiri,
0594 otkada je zapao zindana
0595 u Zadarju, gradu kaurskomu,
0596 dosad mu se kosti raspanule,
0597 raspanule u lednu zindanu.”
0598 Opet vrisnu begova Hankija:
0599 „Brže k meni na mermer-avliju,
0600 evo knjige iz ledna zindana.”
0601 Pa poletje njena svekrvica,
0602 ljube knjigu po mermer-avliji,
0603 dok im sluga Husein ne dođe,
0604 uze njiha za bijele ruke,
0605 odvede ih na visoku kulu,
0606 pa sjedoše vijeće vijećat.
0607 Opet skoči begova Hankija,
0608 doskočila gvozdenu sanduku,
0609 pa izvadi hiljadu dukata,
0610 u sermali jagluk zavezala.
0611 A besjedi slugi Huseinu:
0612 „Huseine, prava slugo naša,
0613 ti opremi svojega zekana,
0614 ajde,” kaže, „u našu Krajinu,
0615 u četerdest našijeh gradova,
0616 dobra kaka mejdandžiju traži,
0617 da on siđe kaurskom Zadarju,
0618 da izvadi Alagić Alagu.
0619 Podaj njemu hiljadu dukata.”
0620 Momak Husein opremi zekana,
0621 ode, kaže, niz tursku Krajinu.
0622 Čitav mjesec ostavio dana,
0623 po Krajini traži mejdandžiju.
0624 On ne more mejdandžje naći,
0625 pa se natrag na Kanižu vrati,
0626 pa on kaže begovoj Hankiji:
0627 „Ne može se junak nalaziti,
0628 da on siđe kaurskom Zadarju,
0629 da izvadi Alagić Alagu.”
0630 Pa joj vrati hiljadu dukata.
0631 A Hankija njemu govorila:
0632 „Brže sleti u našu čaršiju,
0633 povedi mi Omera berbera,
0634 nek ponese britve i makaze,
0635 izvedi ga na visoku kulu,
0636 imam njemu nješto govoriti.”
0637 Pa se Husein sleti u čaršiju,
0638 pa dovede Omera berbera
0639 i donese britve i makaze.
0640 Kada berber na kulu iziđe,
0641 aj da vidiš begovu Hankiju,
0642 pripe peču, obuče feredžu,
0643 pa tad berber dođe u hodaju.
0644 Pa mu reče begova Hankija:
0645 „Budi meni bogom pobratime.”
0646 Njojzi reče berber u hodaji:
0647 „Ti si bogom meni posestrima,
0648 ni jednome već stotinu puta!”
0649 Kad to čula begova Hankija,
0650 skide peču a skide feredžu,
0651 onda reče Omeru berberu:
0652 „Potegnide britve i makaze,
0653 obriči mi krkmu i solufe,
0654 načini mi tridest pletenica,
0655 sve uplići krste i maite
0656 ko što nose morski generali.
0657 I upleti do tri krsta zlata,
0658 ko što nose morski generali.”
0659 Kad je berber spremi i opremi,
0660 sad da vidiš begove Hankije,
0661 doskočila bojali sanduku,
0662 generalske oblači haljine.
0663 Kad se mlada dobro opremila,
0664 sve medalje zlatne izvješala,
0665 izvješala sebi po prsima,
0666 skrlet-kapu natače na glavu,
0667 populane žutom madžarijom,
0668 sve po njojzi krsti i maiti,
0669 a sve po njoj izviti džiliti
0670 načinjeni od suhoga zlata.
0671 Zade ona dvije puške male,
0672 obadvije puške Alagića,
0673 a pripasa sablju Alagića,
0674 pa obuče čizme i kančine,
0675 pa govori slugi svom Huseinu:
0676 „Spremi moga pelihvan dorata.”
0677 Kad se ona bila opremila,
0678 pođe ona niz visoku kulu,
0679 a kad siđe na mermer-avliju,
0680 opremljena zateče dorata.
0681 „Alah,” reče, uzjaha dorata,
0682 išćera ga kamenim sokakom,
0683 ode gazit gore i planine.
0684 Omer berber ode u mehanu.
0685 A kad berber u mehanu dođe,
0686 butum age b’jahu na okupu,
0687 pa im berber reče u mehani:
0688 „Jazluk vama, moje age, bile,
0689 u Turaka nestade junaka,
0690 sama ode begova Hankija
0691 do Zadarja. grada kaurskoga,
0692 da izvadi Alagić Alagu.”
0693 Butum age izjede sramota,
0694 zastidi se jedan od drugoga,
0695 sve su age na noge skočile,
0696 svaki društvo sebi pokupio,
0697 za Hankijom oni polazili.
0698 Kud god išla begova Hankija,
0699 kud god išla, konake činila,
0700 siđe ona kaurskom Zadarju.
0701 Kad prikuči gradu i kapiji,
0702 pod gradom popeti čadori,
0703 među njima crven golem čador,
0704 crven čador od svile crvene,
0705 na čadoru četiri jabuke,
0706 sve četiri od zlata skovane,
0707 sve u njima almaz-kamenovi,
0708 sijevaju suncu i mjesecu.
0709 Sama ona jeste govorila:
0710 „Što će onđe čerge čadorovi?
0711 Gonim svoga pelihvan dorata,
0712 pa da vidim crnijem očima,
0713 kako čudo ima pod čadorim.”
0714 Pa doratu poteže dizgine,
0715 stade joj se dorat izvijati,
0716 sve ju gleda begluk Njemadija.
0717 Do čadora dojaha dorata,
0718 pred čadorom razjaha dorata,
0719 soldati joj konja prihvatiše,
0720 pod čadorom Zadranine bane,
0721 sjedi bane, pije hladno vino
0722 i do njega dvanaest generala
0723 i dvadeset i tri kapetana.
0724 U ta doba begova Hankija,
0725 ona njima boga napomenu,
0726 a oni joj zdravljem prihvatiše,
0727 za punu ju sofru posadiše,
0728 punom čašom Hanku ponudiše.
0729 A reče im begova, Hankija:
0730 „Hvala vama, Zadranine bane,
0731 i hvala vam, dvanaest generala
0732 i dvadeset i tri kapetana.
0733 Ja ne pijem vina ni rakije.
0734 U pivu sam u krv ugazio,
0735 pa me ćesar rezil učinio,
0736 pa sam bogu jemin učinio
0737 da ja neću vina i rakije.”
0738 Ja reče joj Zadranine bane:
0739 „Ja čuješ li, neznan generale,
0740 ja kako se po imenu vičeš?”
0741 A reče mu begova Hankija:
0742 „Mene Dukom generalom viču,
0743 nad pedeset i pet generala.”
0744 Kad to čulo dvanaest generala,
0745 tudi oni na noge skočiše,
0746 istupiše kroka nekolika,
0747 istupiše i stadoše dvorit.
0748 Tu zanoći begova Hankija.
0749 Lijepo joj je na konaku bilo,
0750 a ujutro dobro podraniše,
0751 istom sunce na ogranku bilo,
0752 dok pukoše puške niz planinu,
0753 izviše se zeleni bajraci —
0754 eto Turci iđu Krajišnici,
0755 sve dva i dva naporedu stoje,
0756 a dva i dva „turčije” pjevaju:
0757 „Veseli se, Zadranine bane.”
0758 Pa siđoše age Krajišnici,
0759 pa siđoše u polje široko,
0760 a u polju konje odjahaše.
0761 Ban prihvati sačarli durbina,
0762 pa u polju age prigledao,
0763 pa ban veli begovoj Hankiji,
0764 pa besjedi Zadranine bane:
0765 „Slušaj,” kaže, „Duka generale,
0766 već dođoše age Krajišnici,
0767 oni otkup nose za Aliju.
0768 Na durbin sam njiha prigledao,
0769 ondi ženska u hordiji neima.
0770 Kad ne budu doveli Hankije,
0771 ja im ne dam Alagić Alije.”
0772 Njemu reče begova Hankija:
0773 „A što tražiš begovu Hankiju?”
0774 Njojzi veli Zadranine bane:
0775 „I ona je otkup za Aliju.”
0776 Kad to reče Zadranine bane,
0777 kad Hankija razumi besjedu,
0778 sinuše joj puške Alagića,
0779 obadvije vatrom ponudila,
0780 pa pukoše puške kod čadora,
0781 ubi tuđer Zadranina bana.
0782 Pozno serdar puške u ordiji,
0783 pa zavika on svojoj družini:
0784 „Čujete li, moje age drage,
0785 sad pukoše puške Alagića,
0786 Hankiji je došlo do nevolje,
0787 ne gledajte jedan na drugoga,
0788 već prolaste jedan pred drugoga,
0789 pogledajte nebu pod oblake,
0790 dženetska se otvorila vrata,
0791 džeheneska butom zatvorena.
0792 dženetski se ćošci nanijeli,
0793 a hurije opružile ruke,
0794 što će naše prihvaćati duše.
0795 Nu bajraka hazreti-Alijina,
0796 blago onom svakome junaku
0797 tko pogine danas pod Zadarjem!
0798 Vi po jednu pušku ispalite,
0799 pa za britko gvožđe prihvatite,
0800 halaknite, boga spomenite.
0801 A tko drugu pušku ispalio,
0802 da bog dade, oči mu izbila!
0803 Kuća mu se kućetinom zvala,
0804 a žena mu udovica bila,
0805 pa ostala drugome miraza!”
0806 Pa udriše age Krajišnici.
0807 Hala, hala, nemila sastanka,
0808 grmi, s’jeva a krv se proljeva,
0809 prolijeću konji bez junaka,
0810 a junaci bez dobrijeh konja.
0811 Neki vele: „Prihvati me, druže,
0812 gotovo mi izletjela duša!”
0813 Neki veli: „Ukloni me, druže!”
0814 Neki, bogme, uz livadu struže.
0815 Kavga bila dva puna sahata.
0816 Da ja sada za Hankiju kažem:
0817 Ujagmila svojega dorata,
0818 a na gradu ujagmila vrata,
0819 da Kauri ne pritvore vrata.
0820 Dok dođoše age Krajišnici,
0821 propušća im begova Hankija,
0822 propušća ih u grad i unutra.
0823 Kad propušća age Krajišnike,
0824 najotrago ona natjerala,
0825 natjerala svojega dorata
0826 kraj banove na ćemeru kule.
0827 Dok je njetko sa pendžera viknu,
0828 e vako joj njetko besjedio:
0829 „Serhatlijo na konju doratu,
0830 zaustavi svojega dorata
0831 da t’ izvedem na visoku kulu,
0832 da pijemo vino i rakiju!”
0833 Odmah Hanka zastavi dorata
0834 pa pogleda uz bojeve kule,
0835 a to bješe kafazlija Ruža,
0836 mila hćerca Zadranina bana.
0837 Odmah Hanka zastavi dorata,
0838 a Ruža joj otvori avliju.
0839 Na avliji razjaha dorata,
0840 uzeše se za bijele ruke,
0841 pa odoše na visoku kulu.
0842 Odmah Ruža metnu hamberiju,
0843 a reče joj begova Hankija:
0844 „Hvala tebi, kafazlijo Ružo,
0845 ja ne pijem vina i rakije,
0846 u pivo sam u krv ugazio,
0847 pa me Mujo rezil učinio.
0848 Ja ću tebi poklonit junaka
0849 i boljega i ljepšega od sebe,
0850 po imenu Mujina Halila.”
0851 U riječi u kojoj bijahu,
0852 istom tutanj kraj banove kule,
0853 pomoli se dijete Halile
0854 sav u srmi i u čistu zlatu,
0855 Hankija ga sa pendžera viknu:
0856 „Pobratime, odgojak Halile,
0857 utjerajde svojega Malina,
0858 utjeraj ga banu u avliju,
0859 ostavi ga kod dorata moga,
0860 hajde k meni na gornje čardake,
0861 za tebe sam curu ujagmio,
0862 odmah ću je tebi pokloniti
0863 po imenu kafazliju Ružu
0864 što joj para neima u ćesara,
0865 a ljepote u butom svijeta.”
0866 Halil toga jedva dočekao,
0867 pa natjera konja u avliju,
0868 odjahao konja na avliji.
0869 Ode Halil na visoku kulu.
0870 Kad on dođe u varak hodaju,
0871 obadvije na noge skočiše.
0872 Dočepa se begova Hankija,
0873 pa prihvati kafazliju Ružu,
0874 pa je namah na Halila baci.
0875 Halil Ružu rukom pregrlio,
0876 pa u sebi Halil besjedio:
0877 „Mili bože, na svemu ti hvala,
0878 kakva ovo imam pobratima,
0879 ujagmio kafazliju Ružu,
0880 pa je meni namah poklonio.”
0881 Sjedne Halil piti hladno vino,
0882 Halil piti a Ruža mu točiti,
0883 izvan sjela begova Hankija.
0884 Kad se malo ponapiše piva,
0885 kad im vince udari u lice,
0886 a rakija sjela besjediti,
0887 ondar viknu begova Hankija:
0888 „Moja snaho, kafazlija Ružo!
0889 dobra sam ti momka poklonila
0890 i bolji je i ljepši od mene.”
0891 Nasmija se kafazlija Ruža.
0892 „Nađi, Ružo, ključe od tamnice,
0893 valja sužnje sada povaditi,
0894 izvesti ih na banovu kulu,
0895 pa na kuli sužnje zaodjeti,
0896 svakom konja i oružja naći!”
0897 Skoči Ruža na noge lagane,
0898 ona ključe nađe od tamnice,
0899 pa pođoše tamnici na vrata.
0900 Kad tamnici kapak otvoriše,
0901 tuđer bješe stotina sužanja
0902 u hambiru, jednome sindžiru,
0903 pa te sužnje oni povadiše.
0904 Drugi kapak oni otvoriše —
0905 i tu bješe stotina sužanja
0906 u hambiru, jednome sindžiru.
0907 Treći kapak oni otvoriše,
0908 tuđer bješe Alagić Alija,
0909 studena ga voda obuzela,
0910 pa kroz vodu šaša proniknula,
0911 sve se po njoj guje džilitaju,
0912 džilitaju guje i jakrepi.
0913 Tko god tuđer jednu nojcu noći,
0914 boga moli, druge da ne ščeka.
0915 Pa i njega gvožđa oprostiše,
0916 izvedoše sužnje na čardake.
0917 Opet viknu begova Hankija:
0918 „Moja snaho, kafazlija Ružo,
0919 sužnje valja dobro zaodjeti,
0920 potkučit jim konje i oružje,
0921 jer sam tebi momka poklonila
0922 po imenu Mujina Halila,
0923 ljepote mu na insanu neima.”
0924 Nasmija se kafazlija Ruža.
0925 Iznađoše konje i oružje.
0926 Kad se sužnji tuđer opremiše,
0927 u serdara taki adet bio,
0928 kad bi htio društvo iskupljati,
0929 on napuni karabina svoga,
0930 karabina u oblak okreni,
0931 po tome bi društvo iskupljao.
0932 Dok mu puče mrki karabine,
0933 on sabira društvo po Zadarju.
0934 I sužnji se bili opremili,
0935 šićar Mujo zbio na kamare,
0936 potjerao plijen i robinje,
0937 iziđoše na tromeđu pustu,
0938 gdjeno međa turska i kaurska,
0939 do njihova drvena čardaka.
0940 Vazda mu je tuđer adet bio,
0941 e tuđer bi roblje zastavio
0942 i tuđer bi šićar dijelio,
0943 najboljemu ko i najgoremu,
0944 a najgoremu baš ko bratu svomu.
0945 A moli se Alagić Alaga,
0946 tu se drumi biju načetvero:
0947 jedni iđu na tursku Kanižu,
0948 drugi iđu na vrelo Cetinju,
0949 treći iđu niz Udbinu ravnu,
0950 a četvrti serdarevoj kuli.
0951 Pa mu veli Alagić Alaga:
0952 „Serdar-aga, direk od Krajine,
0953 ja ti neću paja na planini,
0954 veće daj mi izun i besjedu
0955 da uzjašem vitku bedeviju,
0956 da okrenem na tursku Kanižu,
0957 dopala mi banova kobila,
0958 što je jaše u Baldare crkvi
0959 o Petrovu o najduljemu danu.”
0960 A serdar mu izun poklonio.
0961 Pođe momak, uzjaha kobilu,
0962 okrenu na tursku Kanižu.
0963 A kad bio u po polja ravna,
0964 istom tutanj niz polje široko,
0965 pozna tutanj Alagić Alija,
0966 pozna tutanj od dorata svoga,
0967 pa zastavi vitku bedeviju.
0968 U ta doba begova Hankija,
0969 a veli joj Alagić Alija:
0970 „Čuješ,” kaže, „fisan Madžarine,
0971 Madžarine na konju doratu,
0972 de zastavi pelihvan-dorata,
0973 imam tebi nješto besjediti,
0974 pa ti svoju tvrdu vjeru dajem,
0975 ništa tebi učiniti neću.
0976 Otkud tebi dorat od mejdana?
0977 Ali si ga steko na mejdanu,
0978 ali si ga za blago kupio,
0979 ali ti je došo po mirazu?”
0980 A veli mu begova Hankija:
0981 „Srce, dušo, Alagić Alaga,
0982 ja nijesam fisan Madžarine,
0983 ja sam glavom begova Hankija
0984 tamo ozdo sa vrela Cetinje.”
0985 A veli joj Alagić Alija:
0986 „A ti li si, srce iz njedara!
0987 De pričekaj u polju široku,
0988 da ja Turke stignem Krajišnike,
0989 da okrenem na našu Kanižu, —
0990 valja sada pilav učiniti!”
