Французи на Дунаву

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Французи на Дунаву
Писац: Бранислав Нушић




На основу парискога уговора од 30. марта 1856. године изведен је на Дунаву и Сави један интересантан покущај којим су и Французи хтели да искористе слободу пловидбе коју је тај уговор нудио.

Око јуна месеца те године, дакле одмах на три месеца по закључењу уговора, пишу тадање наше новине: "Поодавно поговарало се у нашој вароши да ћe нас један пароброд француски посетити. Међутим, није се ништа о њему поуздано знало, док 14.ов. мес. једна телеграфска депеша не огласи долазак у Оршаву пароброда који се зове "Лионе".

Путовање тога брода уз Дунав пратила је наша јавност и наше грађанство са нарочитим интересом jер је, као што новине рекоше: ,.Први пароброд који из дољнег света долази".

И само "правитељства" било је врло расположено према овоме француском покушају. Новине веле:

„Капетан његов (тј. тога пароброда) г. Мањан, пошто није могао добити думенџију од подунавског паробродског друштва, обратио се на овдашњег генералног конзула француског г. Дезероса, који је и код високог правитељства нашег поитао измолити наредбе које су капетан-Мањану све могуће олакшице на расположење ставиле".

Ваља знати да је брод који је упућен да сондира могућност и рентабилност пловидбе на нашим водама, био морски брод и да је утолико теже прошао Ђердапом, као и утолико веће интересовање изазвао. Новинарски извештаји веле да је брод савладао тегобе ђердапске "пошто се девет пута са овим увек разјареним елементом у борбу пуштао". А пошто се аустријско паробродско друштво одмах од почетка показало тако непријатељски расположено према овом покушају, те ни "думенџију" није хтело позајмити, то је ,,Лионе" од Ђердапа уз Дунав ишао врло лагано и обазриво, мерећи стално стање и дубину воде и најзад је 20. јула стигао под Београд ,,имајући на почесном месту, док је поред града пловио, заставу турску, која је одмах српској место уступила, чим је пароброд град обишао".

Долазак првог француског брода под Београд био је читава свечаност. Маса света искупила се и била на обали. Чим је дошао под град, са брода је испаљен двадесет и један поздравни топовски метак, на шта су одговорили и Турци с града и Срби из вароши. свету је било слободно разгледати брод, и то се ишло као на чудо. Сутрадан је посетио брод и сам кнез па и паша. Кнез је дошао са књегињом и дочекан је на броду врло свечано, а француски морнари са лађе поднели су књегињи и један богат букет цвећа браног дуж дунавске обале.

"Лионе" се задржао мало дана на београдској обали, јер је његова задаћа била да испита и Саву, како би после акционарско друштво коме брод припада могло организовати сталну пловидбу Савом и Дунавом. Стога он већ 24. јула креће уза Саву, а да би се капетану Мањану олакшало споразумевање са српским властима и становништвом дуж обале савске пугује на истој лађи до Шапца и г. Јован Ристић.

Овој даљој пловидби претходио је циркулар аустријског паробродског друштва, које је овај издало својим капетанима, у коме им препоручује да француском броду никакву помоћ не указују па ма био у највећој нужди, и само кад живот људи који су на броду буде у опасности ове да спасава, али брод никако.

"Лионе" је на путу до Шапца са највећим усхићењем и демонстративно дочекиван. Код Шапца је сишао г. Јован Ристић, а "Лионе" је наставио сам пут до Босанскога Брода као крајње тачке пловидбе. Док се бавио у Броду, омањила је вода и "Лионе" није могао натраг, те је пробавио читав месец дана у Броду. Но, и то време од месец дана није било без догађаја. Капетан Мањан преживео је у Босни читаву једну авантуру и аустријско паробродско друштво позвало је у помоћ аустријску штампу увек готову на измишљања и денунцијације.

Капетан Мањан је сваки други или трећи дан излазио у оближња села те набављао храну за посаду са брода. Тако једнога дана пође он са једним морнаром, али их пресретну пет хајдука, муслимана, и опљачкају им сав новац и сатове. Но, капетан Мањан не буде лењ, већ се врати на брод и диже целу своју посаду (петнаест људи) па крену у потеру за хајдуцима И када их стигне развије јуначку борбу која је трајала два пуна сата. Најзад, разбије и победи хајдуке, отме им новац а животе им опрости.

Док се капетан Мањан тако борио тамо, дотле је аустријска штампа сипала измишљања као из рукава. Најпре су аустријски листови донели како на лађи ,,Лионе" има и један морнар родом Бошњак кога су Французи повели у нарочитој цељи; па онда, како су добили из Брода извештај да су француски брод "зраке сунчане расушиле и раствориле". А кад је крајем августа почела вода да надолази и настали изгледи да се ,,Лионе" cкopo у Београд врати, тада га аустријски лист „Pгesse d' Oгient денунцира пред Турцима како је баш овај брод "Лионе" за време кримске војне, код Исмаилова, највише помогао руском ђенералу Андерсу да руши турске градове. "Лионе" је, по речима тога листа, помогао Русима да поруше турске градове тиме што је трипут отпловио од Исмаилова у Одесу и преносио топове и авантопове као и муницију Русима.

"Лионе" се вратио у Београд 2. септембра здрав и читав, поред свега тога што се по аустријској штампи "расушио и растворио" и презимио је ту зиму код Аде циганлије и то натоварен са 156 турских топова, које је на пролеће имао да однесе низ Дунав. Турци су му поверили своје топове, поред свега тога што је, по аустријској штампи, додавао Русима топове да руше турске градове.

"Лионе" се у пролеће 1857. године вратио низ Дунав, и отпловио у Француску да поднесе реферат своме друштву. Крајем те године и целе 1858. Вођени су преговори између наше државе и француског друштва чији је представник био капетан Мањан и најзад 17. септембра 1859. године закључен је уговор, по коме се француско друштво обавезује да са шест бродова одржава непрекидан caoбpaћaj између Београда и Марсеља, као и уредну пловидбу дуж српске обале. У нападу за то, наша држава даје француском друштву силне концесије и рудник Мајданпек.

И одмах затим ,,Српске новине“ јављају: "Капетан Мањан, онај исти који нам је. са француском лађом први у госте дошао, изашао је са читавом флотилом из Роне и упутио се к доњем Дунаву".

А 1860. године, 1. јануара, већ излази позив на упис акција "францусхо-српског друштва за пловидбу".

Сам кнез је уписао 200 акција у вредности 20.000 талира.

Осмога априла 1861. године ово је друштво отпочело пловидбу на Сави и Дунаву. Канцеларија друштвена била је на Стамбол-капији.

Колико је било расположење наших званичних кругова према овоме друштву показује и околност што је министар председник давао и допломатске ручкове на лађама. Такав је један био и 14. јула 1861. године на лађи "Било", на коме је ручку био и Етем-паша.


Извори[уреди]

  • Бранислав Нушић, Из полупрошлости,1935.,Београд.