Francuzi na Dunavu

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Francuzi na Dunavu
Pisac: Branislav Nušić




Na osnovu pariskoga ugovora od 30. marta 1856. godine izveden je na Dunavu i Savi jedan interesantan pokuщaj kojim su i Francuzi hteli da iskoriste slobodu plovidbe koju je taj ugovor nudio.

Oko juna meseca te godine, dakle odmah na tri meseca po zaključenju ugovora, pišu tadanje naše novine: "Poodavno pogovaralo se u našoj varoši da će nas jedan parobrod francuski posetiti. Međutim, nije se ništa o njemu pouzdano znalo, dok 14.ov. mes. jedna telegrafska depeša ne oglasi dolazak u Oršavu parobroda koji se zove "Lione".

Putovanje toga broda uz Dunav pratila je naša javnost i naše građanstvo sa naročitim interesom jer je, kao što novine rekoše: ,.Prvi parobrod koji iz doljneg sveta dolazi".

I samo "praviteljstva" bilo je vrlo raspoloženo prema ovome francuskom pokušaju. Novine vele:

„Kapetan njegov (tj. toga parobroda) g. Manjan, pošto nije mogao dobiti dumendžiju od podunavskog parobrodskog društva, obratio se na ovdašnjeg generalnog konzula francuskog g. Dezerosa, koji je i kod visokog praviteljstva našeg poitao izmoliti naredbe koje su kapetan-Manjanu sve moguće olakšice na raspoloženje stavile".

Valja znati da je brod koji je upućen da sondira mogućnost i rentabilnost plovidbe na našim vodama, bio morski brod i da je utoliko teže prošao Đerdapom, kao i utoliko veće interesovanje izazvao. Novinarski izveštaji vele da je brod savladao tegobe đerdapske "pošto se devet puta sa ovim uvek razjarenim elementom u borbu puštao". A pošto se austrijsko parobrodsko društvo odmah od početka pokazalo tako neprijateljski raspoloženo prema ovom pokušaju, te ni "dumendžiju" nije htelo pozajmiti, to je ,,Lione" od Đerdapa uz Dunav išao vrlo lagano i obazrivo, mereći stalno stanje i dubinu vode i najzad je 20. jula stigao pod Beograd ,,imajući na počesnom mestu, dok je pored grada plovio, zastavu tursku, koja je odmah srpskoj mesto ustupila, čim je parobrod grad obišao".

Dolazak prvog francuskog broda pod Beograd bio je čitava svečanost. Masa sveta iskupila se i bila na obali. Čim je došao pod grad, sa broda je ispaljen dvadeset i jedan pozdravni topovski metak, na šta su odgovorili i Turci s grada i Srbi iz varoši. svetu je bilo slobodno razgledati brod, i to se išlo kao na čudo. Sutradan je posetio brod i sam knez pa i paša. Knez je došao sa knjeginjom i dočekan je na brodu vrlo svečano, a francuski mornari sa lađe podneli su knjeginji i jedan bogat buket cveća branog duž dunavske obale.

"Lione" se zadržao malo dana na beogradskoj obali, jer je njegova zadaća bila da ispita i Savu, kako bi posle akcionarsko društvo kome brod pripada moglo organizovati stalnu plovidbu Savom i Dunavom. Stoga on već 24. jula kreće uza Savu, a da bi se kapetanu Manjanu olakšalo sporazumevanje sa srpskim vlastima i stanovništvom duž obale savske puguje na istoj lađi do Šapca i g. Jovan Ristić.

Ovoj daljoj plovidbi prethodio je cirkular austrijskog parobrodskog društva, koje je ovaj izdalo svojim kapetanima, u kome im preporučuje da francuskom brodu nikakvu pomoć ne ukazuju pa ma bio u najvećoj nuždi, i samo kad život ljudi koji su na brodu bude u opasnosti ove da spasava, ali brod nikako.

"Lione" je na putu do Šapca sa najvećim ushićenjem i demonstrativno dočekivan. Kod Šapca je sišao g. Jovan Ristić, a "Lione" je nastavio sam put do Bosanskoga Broda kao krajnje tačke plovidbe. Dok se bavio u Brodu, omanjila je voda i "Lione" nije mogao natrag, te je probavio čitav mesec dana u Brodu. No, i to vreme od mesec dana nije bilo bez događaja. Kapetan Manjan preživeo je u Bosni čitavu jednu avanturu i austrijsko parobrodsko društvo pozvalo je u pomoć austrijsku štampu uvek gotovu na izmišljanja i denuncijacije.

Kapetan Manjan je svaki drugi ili treći dan izlazio u obližnja sela te nabavljao hranu za posadu sa broda. Tako jednoga dana pođe on sa jednim mornarom, ali ih presretnu pet hajduka, muslimana, i opljačkaju im sav novac i satove. No, kapetan Manjan ne bude lenj, već se vrati na brod i diže celu svoju posadu (petnaest ljudi) pa krenu u poteru za hajducima I kada ih stigne razvije junačku borbu koja je trajala dva puna sata. Najzad, razbije i pobedi hajduke, otme im novac a živote im oprosti.

Dok se kapetan Manjan tako borio tamo, dotle je austrijska štampa sipala izmišljanja kao iz rukava. Najpre su austrijski listovi doneli kako na lađi ,,Lione" ima i jedan mornar rodom Bošnjak koga su Francuzi poveli u naročitoj celji; pa onda, kako su dobili iz Broda izveštaj da su francuski brod "zrake sunčane rasušile i rastvorile". A kad je krajem avgusta počela voda da nadolazi i nastali izgledi da se ,,Lione" ckopo u Beograd vrati, tada ga austrijski list „Pgesse d' Ogient denuncira pred Turcima kako je baš ovaj brod "Lione" za vreme krimske vojne, kod Ismailova, najviše pomogao ruskom đeneralu Andersu da ruši turske gradove. "Lione" je, po rečima toga lista, pomogao Rusima da poruše turske gradove time što je triput otplovio od Ismailova u Odesu i prenosio topove i avantopove kao i municiju Rusima.

"Lione" se vratio u Beograd 2. septembra zdrav i čitav, pored svega toga što se po austrijskoj štampi "rasušio i rastvorio" i prezimio je tu zimu kod Ade ciganlije i to natovaren sa 156 turskih topova, koje je na proleće imao da odnese niz Dunav. Turci su mu poverili svoje topove, pored svega toga što je, po austrijskoj štampi, dodavao Rusima topove da ruše turske gradove.

"Lione" se u proleće 1857. godine vratio niz Dunav, i otplovio u Francusku da podnese referat svome društvu. Krajem te godine i cele 1858. Vođeni su pregovori između naše države i francuskog društva čiji je predstavnik bio kapetan Manjan i najzad 17. septembra 1859. godine zaključen je ugovor, po kome se francusko društvo obavezuje da sa šest brodova održava neprekidan caobpaćaj između Beograda i Marselja, kao i urednu plovidbu duž srpske obale. U napadu za to, naša država daje francuskom društvu silne koncesije i rudnik Majdanpek.

I odmah zatim ,,Srpske novine“ javljaju: "Kapetan Manjan, onaj isti koji nam je. sa francuskom lađom prvi u goste došao, izašao je sa čitavom flotilom iz Rone i uputio se k donjem Dunavu".

A 1860. godine, 1. januara, već izlazi poziv na upis akcija "francusho-srpskog društva za plovidbu".

Sam knez je upisao 200 akcija u vrednosti 20.000 talira.

Osmoga aprila 1861. godine ovo je društvo otpočelo plovidbu na Savi i Dunavu. Kancelarija društvena bila je na Stambol-kapiji.

Koliko je bilo raspoloženje naših zvaničnih krugova prema ovome društvu pokazuje i okolnost što je ministar predsednik davao i doplomatske ručkove na lađama. Takav je jedan bio i 14. jula 1861. godine na lađi "Bilo", na kome je ručku bio i Etem-paša.


Izvori[uredi]

  • Branislav Nušić, Iz poluprošlosti,1935.,Beograd.