Сунце зађе, сумрачје се вата,
А у двору капи воде нема;
Јетрве се у двор сазивају:
„Чија ј' реда за гору на воду?"
Ред допао Јагоди заови, 5
Ал' не смије Јагода ђевојка
Од Турчина Фети-беговића;
Јер је јунак у мајке просио
Још малену од седам година,
Седам пута у седам година. 10
Мајка јој се јаду досјетила,
Пак с ње скида руо ђевојачко,
На њу меће рухо невјестинско,
И на руке златне прстенове;
Па отиде за гору на воду, 15
Ал' на води Фети-беговићу,
Копљем јунак бистру воду мути.
Вели њему Јагода ђевојка:
„Не мут' воде, незнани јуначе!
„Војно ми је са војске дошао, 20
„А у двору воде не нашао,
„Не смијем му мутне донијети."
Њој говори Фети-беговићу:
Ој бога ти, танана невјесто!
„Чија с' љуба? Чија ли се сеја?" — 25
„Ја сам љуба Јова Поповића.
„А сеја сам Краљевића Марка."
Ал' говори Фети-беговићу:
„Ја см' и Јово два по Богу брата,
„Ти си моја по Богу снашица." 30
Наточи јој воде у судове,
Пак јој даде лаке пратиоце;
Те је прате кроз гору зелену,
Ђе је сама а не има друга
Да је није кроз горицу туга. 35
Па он оде двору бијеломе,
Те казује својој старој мајци:
„Кад се, мајко, оженио Јово?
„Данас сам му невјесту виђео;
„Л'јепа ти је, јади је убили!" 40
Њему стара одговара мајка:
„Још се није Јово оженио;
„То је била Јагода ђевојка,
„Пак је она тебе преварила."
Кад то зачу Фети-беговићу, 45
Удари се руком по кољену:
„Јао, моје штете и срамоте!
„Вараше ме Турци и каури,
„Нитко мене преварит' не може,
„А данас ме превари ђевојка!" 50
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 600-601.
