Ферман стиже из Стамбола,
бујрунтија из Травника,
у Сарај'во Диздар-аги,
да ухвати два Морића,
два Морића, два пашића, 5
Морић Ибру, Морић Пашу.
Ухватише два Морића,
свезаше им б'јеле руке,
кроз Сарај’во протјераше,
кроз Сарај'во, кроз Сараче, 10
кроз Сараче и Коваче,
иза града одведоше,
и у кулу затворише.
Кахар хабер мајци стиже,
стара мајка питу куха, 15
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Кад то зачу стара мајка,
оклагију преломила,
златан ибрик улупила. 20
Она лети босонога,
гологлава, без фереџе.
Кад је дошла у Сараче,
проговара стара мајка:
„Јазук вама, сви сарачи, 25
сви сарачи и ковачи,
што пустисте два Морића!"
Ал' говоре сви сарачи:
„Не карај нас, стара мајко,
већ ти хајде Диздар-аги, 30
пустиће ти оба сина."
То је мајка послушала,
она оде Диздар-аги,
богом га је братимила:
„Богом брате, Диздар-ага, 35
пусти мени једног сина,
јали Ибру, јали Пашу,
на поклон ти сви Сарачи,
сви Сарачи, сви Ковачи,
иза града танка кула!” 40
Њој говори Диздар-ага:
„Не рон' сузе, стара мајко,
већ ти хајде своме двору,
па кад чујеш до два топа,
пустићу ти оба сина!” 45
Кад то зачу стара мати,
она оде своме двору.
Кад пукоше до два топа,
она лети иза града,
да дочека оба сина, 50
ал' угледа стара мајка,
о'бјешена обојица!
Од јада јој срце пукло.
