Ferman stiže iz Stambola,
bujruntija iz Travnika,
u Saraj'vo Dizdar-agi,
da uhvati dva Morića,
dva Morića, dva pašića, 5
Morić Ibru, Morić Pašu.
Uhvatiše dva Morića,
svezaše im b'jele ruke,
kroz Saraj’vo protjeraše,
kroz Saraj'vo, kroz Sarače, 10
kroz Sarače i Kovače,
iza grada odvedoše,
i u kulu zatvoriše.
Kahar haber majci stiže,
stara majka pitu kuha, 15
u ruci joj oklagija,
a u drugoj zlatan ibrik.
Kad to začu stara majka,
oklagiju prelomila,
zlatan ibrik ulupila. 20
Ona leti bosonoga,
gologlava, bez feredže.
Kad je došla u Sarače,
progovara stara majka:
„Jazuk vama, svi sarači, 25
svi sarači i kovači,
što pustiste dva Morića!"
Al' govore svi sarači:
„Ne karaj nas, stara majko,
već ti hajde Dizdar-agi, 30
pustiće ti oba sina."
To je majka poslušala,
ona ode Dizdar-agi,
bogom ga je bratimila:
„Bogom brate, Dizdar-aga, 35
pusti meni jednog sina,
jali Ibru, jali Pašu,
na poklon ti svi Sarači,
svi Sarači, svi Kovači,
iza grada tanka kula!” 40
Njoj govori Dizdar-aga:
„Ne ron' suze, stara majko,
već ti hajde svome dvoru,
pa kad čuješ do dva topa,
pustiću ti oba sina!” 45
Kad to začu stara mati,
ona ode svome dvoru.
Kad pukoše do dva topa,
ona leti iza grada,
da dočeka oba sina, 50
al' ugleda stara majka,
o'bješena obojica!
Od jada joj srce puklo.
Reference
Izvor
Buturović Đenana: Morići, od stvarnosti do usmene predaje, Svjetlost, Sarajevo, 1983., str. 247-248.
