Ферман стиже из Стамбола (23)

Извор: Викизворник


Ферман стиже из Стамбола

Ферман стиже из Стамбола,
бујрунтија из Травника,
а на руке Диздар-аги,
да се купе јењичари,
јењичари Травничани, 5
да фатају два Морића,
два Морића, два пашића.
Јавише тридест друга.
Кад дојдоше у Сарај'во,
посједоше код ћуприје, 10
код ћуприје Шехерије.
Ал' ево ти два Морића,
два Морића, два пашића,
из мејхане лијепе Маре.
Слетише се тридест друга, 15
ухватише два Морића,
два Морића, два пашића.
Свезаше им бијеле руке,
а на ноге топузине,
а о врату тешко гвожђе. 20
Протјераше кроз Сараче,
кроз Сараче и Коваче.
Хабер стиже старој мајци.
Мајка им питу куха,
у руци јој оклагија, 25
а у другој златан ибрик.
Кад то чула стара мајка,
оклагију саломила,
златан ибрик салупала.
Полетјела босонога, 30
босонога без папуча,
распасана, без појаса,
откривена, без фереџе.
Па ево је кроз Сараче,
кроз Сараче и Коваче. 35
Сарачима говорила:
„Јазук вама сви сарачи,
сви сарачи и ковачи,
јер пушћасте до два сина
до два сина, два Морића.” 40
Кад то чуше сви сарачи,
сви сарачи и ковачи,
све ћефенке затворише,
од жалости заплакаше.
Она иде у мешћему, 45
у мешћему, Диздар-аги.
Молила се стара мајка:
„Богом брате, Диздар-ага,
пушћај мени једног сина,
јали Ибру, јали Пашу. 50
На поклон ти сви Сарачи,
сви Сарачи и Ковачи,
покрај Босне танка кула,
на Гласинцу сто чифлука!”
Ал’ говори Диздар-ага: 55
„Врат’ се натраг, стара мајко,
пушћачу ти оба сина,
пушћат ћу их без динара!”
Кад су били низ Бинбашчу,
низ Бинбашчу уз Јековац, 60
проговара Морић Ибро:
„Богом брате, Диздар-ага,
ти застави јасаџије,
да ми мало запјевамо!”
Погледаше по Сарајеву: 65
„Сарајево, широко си,
равно поље, равно ли си,
лијепа Маро, лијепа ли си!
Лијепа Маро, крчмарице,
доста си нас нахранила, 70
од душмана сачувала,
земан дође, мријет се мора!”
Кад је било по акшаму,
по акшаму, јацијама,
изведоше два Морића, 75
два Морића, два пашића.
Објесише Морић-Пашу.
Све то гледа Морић Ибро.
Проговара Диздар-ага:
„Ој бога ти, Морић Ибро, 80
је л’ ти жао твога брата?”
„Јест ми жао мога брата,
још жалије старе мајке,
што остаде сиротица.”
До два топа опалише, 85
са табије хабер даше,
два Морића објесише.
Хабер стиже старој мајци.
Кад је дошла јадна мајка
па сагледа до два сина: 90
на ногама букагије,
на рукама лисичине,
а о врату свилен гајтан.
Кад то видје стара мајка,
у њојзи је срце пукло.95



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 239-242.