Ферман стиже из Стамбола,
бујрунтија из Травника
у Сарај’ву Диздар-аги,
да фатају два Морича,
два Морића, два пашића: 5
Морић Ибру, Морић Пашу...
Ухватише два Морића,
ухватише, завезаше,
кроз Сарај'во проведоше,
кроз Сарај’во, кроз Сараче, 10
кроз Сараче и Коваче,
иза града одведоше...
Карли абер мајци стиже.
Стара мајка питу куха.
У руци јој оклагија, 15
а у другој златан ибрик...
Кад зачула стара мајка,
оклагију саломила,
златан ибрик одбацила.
Она лети босонога, 20
гологлава без фереџе.
Кад је дошла у Сараче,
проговара стара мајка:
„Јазук вама сви сарачи и ковачи,
што пустисте два Морића?"... 25
Проговара’ сви сарачи,
сви сарачи и ковачи:
„Не карај нас, стара мајко,
већ ти иди Диздар-аги,
пушћаће ти оба сина"... 30
Стара мајка послушала.
Она оде Диздар аги.
Богом га је братимила:
„Богом брате, Диздар-ага,
пушћај мени једног сина, 35
ја ли Ибру, ја ли Пашу.
На поклон ти сви Сарачи,
сви Сарачи, сви Ковачи,
иза града танка кула"...
Проговара Диздар-ага: 40
„Не рон' сузе, стара мајко,
већ ти иди својој кући.
Кад ти чујеш до два топа,
пушћаћу ти оба сина!"...
Стара мајка послушала, 45
она оде својој кући:
кад пукоше до два топа,
она лети иза града;
кад угледа до два сина,
објешена обојица, 50
у њу живу срце препукнуло...
