Ferman stiže iz Stambola,
bujruntija iz Travnika
u Saraj’vu Dizdar-agi,
da fataju dva Moriča,
dva Morića, dva pašića: 5
Morić Ibru, Morić Pašu...
Uhvatiše dva Morića,
uhvatiše, zavezaše,
kroz Saraj'vo provedoše,
kroz Saraj’vo, kroz Sarače, 10
kroz Sarače i Kovače,
iza grada odvedoše...
Karli aber majci stiže.
Stara majka pitu kuha.
U ruci joj oklagija, 15
a u drugoj zlatan ibrik...
Kad začula stara majka,
oklagiju salomila,
zlatan ibrik odbacila.
Ona leti bosonoga, 20
gologlava bez feredže.
Kad je došla u Sarače,
progovara stara majka:
„Jazuk vama svi sarači i kovači,
što pustiste dva Morića?"... 25
Progovara’ svi sarači,
svi sarači i kovači:
„Ne karaj nas, stara majko,
već ti idi Dizdar-agi,
pušćaće ti oba sina"... 30
Stara majka poslušala.
Ona ode Dizdar agi.
Bogom ga je bratimila:
„Bogom brate, Dizdar-aga,
pušćaj meni jednog sina, 35
ja li Ibru, ja li Pašu.
Na poklon ti svi Sarači,
svi Sarači, svi Kovači,
iza grada tanka kula"...
Progovara Dizdar-aga: 40
„Ne ron' suze, stara majko,
već ti idi svojoj kući.
Kad ti čuješ do dva topa,
pušćaću ti oba sina!"...
Stara majka poslušala, 45
ona ode svojoj kući:
kad pukoše do dva topa,
ona leti iza grada;
kad ugleda do dva sina,
obješena obojica, 50
u nju živu srce prepuknulo...
Reference
Izvor
Buturović Đenana: Morići, od stvarnosti do usmene predaje, Svjetlost, Sarajevo, 1983., str. 231-232.
