Ферман дође из Сарај'ва,
бујрунтија из Травника,
да хватају два Морића,
два Морића, два пашића —
Морић Ибру, Морић Пашу. 5
Хабер дође старој мајци,
а мајка хим питу суче.
У руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Златан ибрик потурила, 10
оклагију саломила.
Полетјела босонога,
босонога, гологлава,
па ето је кроз Сараче:
„Ој, сарачи, јазук вама, 15
што пустисте два Морића,
Морић Ибру, Морић Пашу?”
Па ето је уз Коваче,
Ковачима говорила:
„Јазук вама сви ковачи, 20
што пустисте два Морића,
два Морића, два пашића?”
Па ето је уз Јековац,
достигује Диздар-агу:
„Збором, брате, Диздар-ага 25
пусти мени једног сина,
јали Ибру, јали Пашу,
на поклон ти сви сарачи,
сви сарачи и ковачи,
покрај Босне два чифлука, 30
на Загорју танка кула.”
Проговара Диздар-ага:
„Хајд' отален стара мајко,
пустићу ти оба сина,
оба сина брез динара.” 35
Довикује Диздар-ага,
довикује бекчије:
„Понес'те ми свилен гајтан,
довед'те ми Морић Пашу!”
Удавише Морић Пашу. 40
„Довед'те ми Морић Ибру!”
Проговара Диздар-ага:
„Је л' ти жао твога брата,
твога брата Морић Паше?”
„Јес ми жао мога брата, 45
још жалије отац мајке,
дје остаде сјеротица.”
Проговара Морић Ибро:
„Збором брате, Диздар-ага
дај ми изун да запјевам!” 50
Да му изун Диздар-ага
да запјева Морић Ибро:
„Латинлуче раван ти си,
бона Маро, л'јепа ти си,
доста си нас напојила, 55
од душмана сачувала,
вр’јеме дође, мријет ваја.”
