Фантазија (Д. Васиљев)
Фантазија
Зашто за сваким сном долази јава?
Зашто?
Зашто?
. . . . . . . . . . . .
Деси се покаткад да у сну
новембарске мутне ноћи
безбрижно бројим звезде;
или пољубим најслађу усну;
или у беле плаштанице
обучени, моји преци
на белцима преда мном пројезде;
или какви изненадни гости:
мисли, чак са границе
разума, дођу да ме посете
(на јави немају смелости);
или да сам на некој реци
хучној и пенушавој, весело, као дете
ноге прао;
или видим две моје танке руке,
као две припаљене воштанице
пред олтаром остављеним;
или да сам уз умируће звуке
болесног јесењег сунца
јесење цвеће брао...
И после снова увек дођу јаве!
И моји летаргични снови,
као бели, суви, страшни костурови
са смехом ми пређу изнад главе...
. . . . . . . . . . . .
Зашто за сновима увек долазе јаве?
|