Fantazija (D. Vasiljev)
Fantazija
Zašto za svakim snom dolazi java?
Zašto?
Zašto?
. . . . . . . . . . . .
Desi se pokatkad da u snu
novembarske mutne noći
bezbrižno brojim zvezde;
ili poljubim najslađu usnu;
ili u bele plaštanice
obučeni, moji preci
na belcima preda mnom projezde;
ili kakvi iznenadni gosti:
misli, čak sa granice
razuma, dođu da me posete
(na javi nemaju smelosti);
ili da sam na nekoj reci
hučnoj i penušavoj, veselo, kao dete
noge prao;
ili vidim dve moje tanke ruke,
kao dve pripaljene voštanice
pred oltarom ostavljenim;
ili da sam uz umiruće zvuke
bolesnog jesenjeg sunca
jesenje cveće brao...
I posle snova uvek dođu jave!
I moji letargični snovi,
kao beli, suvi, strašni kosturovi
sa smehom mi pređu iznad glave...
. . . . . . . . . . . .
Zašto za snovima uvek dolaze jave?
|