Фалио се Омер-бегов Мехо
у механи међу јаранима
да је бијело обљубио лице
љепотице Ибрагине Фате.
Кад је чула Ибрагина Фата, 5
поручила младом Мехмед-бегу:
— Бог т’ убио, Омер-бегов Мехо,
зашто рече што ниси чинио,
зашто своју ти огријеши душу?
Ти, дабогда, среће не имао, 10
ибрет о те свијет узимао!
Тешко бјеше Омер-бега Мехи.
Севдах свеза за лијепом Фатом,
запроси је, ал’ је не дадоше.
На срце му туга ударила, 15
од дерта се пропи Мехмед-беже:
пропио је куће и тимаре
и пропио хане и дућане.
Од њега су ибрет узимали.
Док је умро гријешни Мехмед-беже, 20
стигла га је дјевојачка клетва.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 505.
