[Фала богу, фала јединому!]
Фала богу, фала јединому!
Зажени се Јанко младожења,
запросија Јанинку девојку.
Он гу проси, она се подноси;
китку праћа, она му гу враћа; 5
прстен праћа, она шегу бије.
Тој не слуша Јанко младожења,
и он вика кума и старејка,
и он вика двеста и два свата.
И отиде Јанко за Јанинку. 10
А кад беше на пола венчање,
проговара Јанко младожења:
„Чујте мене, куме и старејко,
чујте мене, двеста и два свата,
нешто ми се млого приспавало.“ 15
Паде Јанко на туј црну земљу.
Девет сестре свеће му сучеше,
а десета платно му трупеше.
