[Fala bogu, fala jedinomu!]
Fala bogu, fala jedinomu!
Zaženi se Janko mladoženja,
zaprosija Janinku devojku.
On gu prosi, ona se podnosi;
kitku praća, ona mu gu vraća; 5
prsten praća, ona šegu bije.
Toj ne sluša Janko mladoženja,
i on vika kuma i starejka,
i on vika dvesta i dva svata.
I otide Janko za Janinku. 10
A kad beše na pola venčanje,
progovara Janko mladoženja:
„Čujte mene, kume i starejko,
čujte mene, dvesta i dva svata,
nešto mi se mlogo prispavalo.“ 15
Pade Janko na tuj crnu zemlju.
Devet sestre sveće mu sučeše,
a deseta platno mu trupeše.
