Пошетала Фазли-беговица,
Пошетала друмом широкијем,
Ту пролази Мехмед Алајчевић,
Па говори Фазли-беговици:
„Срце, душо, Фазли-беговице! 5
„Хоћеш душо моме двору доћи?
„Купићу ти кадифели рухо,
„На свили ћеш сједит' и ходити,
„На шиљтет'ма памуком пуњеним.“
Говорила Фазли-беговица: 10
„Хоћу борме, Мехмед Алајчевић,
„Сјутра ћу ти ја у подне доћи,
„Па ме вјенчај и ничај учини.“
Оде Мехмед кући, својој кади,
Оде млада Фазли-беговица. 15
Мехмед се је млади зашалио,
Зашалио и проaшиков'о.
Она мисли да је све истина
Што јој Мехмед тихо говораше,
Па отиде своме бјелом двору, 20
Па дочека свога Фазли-бега —
Дочека га што се љепше може —
С Фазли-бегом сједе вечерати:
Наточи му чашицу ракије,
У ракију метну бенђилуке, 25
Па узима ноже оковане,
Она закла свога Фазли-бега;
Па накупи егбета дуката.
У водицу Фазли-бега баци.
Кад у јутру јутро освануло 30
Она посла танахну робињу,
Да јој дође Мехмед Алајчевић.
Када дош'о Мехмед Алајчевић,
Све му када редом казивала.
Кад то чуо Мехмед Алајчевић 35
Он узима троструку канџију,
Па је бије, да јој крвца лије,
Па је њојзи тихо говорио:
„Кучко једна и ојратко једна!
„Ја сам ти се само нашалио, 40
„Узети те не ћу за љубовцу,
„И мене би сутра отровала!
Па повика лагане кавазе,
Нек је воде мули и кадији.
Не учини са кадом ничаја, 45
Већ кадији тихо говорио:
„Објеси је, нек јој нејма трага!“
Кадија га одмах послушао:
Фазлиницу кучку објесио.
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 70-72.
