Пирну вјетар са Јањина града!
Ал' говори материна Јања:
„Бог убио моју стару мајку!
„Што је мене за хајдука дала.
„Јер ме није за тежака дала,
„Ја б' тежаку обућу опрала.
„Већ су ми се осушиле руке,
„Вајен перућ крваве доламе.
„И синоћ сам двоје испирала:
„На једној су два свилена џепа,
„У једном је рука од јунака,
„У другом је коса ђевојачка.
„Познала сам по прстену руку,
„Да је рука мога брата Павла;
„Познала сам по гајтану косу,
„Да је коса моје сеје Паве." -
Ту не прође ни неђеља дана,
Ал' ти иду поруци од мајке:
Бога теби материна Јањо!
Ти одрежи три аршина платна,
Па ајдемо остарелој мајци.
(Мајка жени твога брата Павла
Брата жени, а сестру удаје)
Кад дођоше насред поља равна,
Ал' говори материна Јања:
„Бога вами поруци од мајке!
Причу ми се црна кукавица,
(Грло јој је к'о у моје мајке.)
Не будaли материна Јањо!
Оно ј' овца јање изгубила,
Пa гa тражи, наћи га не море.
Кад дођоше близо бјела двора,
Ал' говори материна Јања:
Бога вами поруци од мајке!
Што с' не чује бубањ ни свирала?
Нит' се виде свилени барјаци?
Већ се чују дрвени мајстори
Ал говоре поруци од мајке:
Не будaли материна Јањо!
Мектери су сви за објед сјели,
А барјаци још су савијени.
Кад дођоше пред бијеле дворе:
Браца Павла на носила мећу;
Сека Пава под покровом спава;
Сеји Једи ужићу свијећу.
Трже Јања ножа од појаса,
Па удара себе у срдашце.
Паде Јања прео прага мртва!
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 46-47.
