Pirnu vjetar sa Janjina grada!
Al' govori materina Janja:
„Bog ubio moju staru majku!
„Što je mene za hajduka dala.
„Jer me nije za težaka dala,
„Ja b' težaku obuću oprala.
„Već su mi se osušile ruke,
„Vajen peruć krvave dolame.
„I sinoć sam dvoje ispirala:
„Na jednoj su dva svilena džepa,
„U jednom je ruka od junaka,
„U drugom je kosa đevojačka.
„Poznala sam po prstenu ruku,
„Da je ruka moga brata Pavla;
„Poznala sam po gajtanu kosu,
„Da je kosa moje seje Pave." -
Tu ne prođe ni neđelja dana,
Al' ti idu poruci od majke:
Boga tebi materina Janjo!
Ti odreži tri aršina platna,
Pa ajdemo ostareloj majci.
(Majka ženi tvoga brata Pavla
Brata ženi, a sestru udaje)
Kad dođoše nasred polja ravna,
Al' govori materina Janja:
„Boga vami poruci od majke!
Priču mi se crna kukavica,
(Grlo joj je k'o u moje majke.)
Ne budali materina Janjo!
Ono j' ovca janje izgubila,
Pa ga traži, naći ga ne more.
Kad dođoše blizo bjela dvora,
Al' govori materina Janja:
Boga vami poruci od majke!
Što s' ne čuje bubanj ni svirala?
Nit' se vide svileni barjaci?
Već se čuju drveni majstori
Al govore poruci od majke:
Ne budali materina Janjo!
Mekteri su svi za objed sjeli,
A barjaci još su savijeni.
Kad dođoše pred bijele dvore:
Braca Pavla na nosila meću;
Seka Pava pod pokrovom spava;
Seji Jedi užiću svijeću.
Trže Janja noža od pojasa,
Pa udara sebe u srdašce.
Pade Janja preo praga mrtva!
Reference
Izvor
Srpske narodne pjesme iz Like i Banije koje je sakupio i za štampu priredio Nikola Begović, (PRILjUBIO SRPSKOJ OMLADINI), Knjiga prva, u Zagrebu, Štamparija F. Fišera i dr., 1885., str.: 46-47.
