Баба ђеда продавала
Кроз пазаре за миљаре[1];
Купује га ђерђер-була,
За њег' даје три хиљаде,
Па га води на дворове, 5
М'јесила му погачицу,
Испригала просуљицу,
Наточила бокарицу,
Пак шњим пође у душеку —
Паде ђеде како клада, 10
Узањ була ка' ливада.
Кад је шјутра[2] зора била,
Буле су јој честитале:
„Честито ти, ђерђер-була,
Што си синоћ трговала!" 15
Ма говори ђерђер-була:
„Остав’ те ме, друге моје,
Зла је мене трговина —
Проклета му погачица,
И проклета просуљица 20
И проклета бокарица,
Јер у старца нем' ударца!”[3]
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 194-195.
