У спокојству

У спокојству Писац: Милета Јакшић

* * *

        У СПОКОЈСТВУ

Ја не знам што стрепим, шта ме боли тако,
Кад се нити уздах нити суза јавља?
У спокојству жељном нисам давно плако
Нит' ме више спомен из прошлости здравља —
Одвикнута мисо више ми не лета
По гробовљу тужном покојнога света.

Ал ми пламен суне на образе нујне
Из дубина, где ми мртви боли леже.
Зачујем ли звоно кад жалобно зујне
Па се ко јецање по марли разлеже —

Тако с боним шумом ветрић шири крило
Над местима, где је гробље некад било;
Кукавица тако у даљини кука,
Кад огреје сунце, живне младо доба,
А цветак пун слутње стрепи од тог звука
Над понором можда некадањег гроба...

---

Извор

• Ленскіŭ, „У спокојству“, Стражилово, год. VI, бр. 1, 3. јануар 1893. године, стр. 1

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.