У пролеће 1 (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
У пролеће
Писац: Милета Јакшић




        
У ПРОЛЕЋЕ

Кроз гранчице ветрић пирка,
По ваздуху свила плови,
На пригревку маца жмирка,
Гучу бели голубови.
Петли поју, голуб гуче,
Кроз маглице сунце гори,
Под пламеном пупа пуче,
Из пупе се цветак створи.
Вишњица се цветом осу,
С њоме зумбул, љиљан вити.
Јутро круни бисер-росу,
Њом првенчад да окити.
Из груди ми срце шану
Па ми смрси зимске снове:
Премалеће ево грану,
С прозора те мома зове!
У коси јој цветак гори,
Сјај сунчани с њена лица,
Супарница младој зори,
Нежна као љубичица.
Уснице су њене пуне
А пољупца слатка јека
К’о харфине јечи струне;
Ручица је њена мека...
Грлите се, љубите се.
По пољани бер’те цветке!
Тешко усуд час донесе,
Где су сласти тако ретке —
Ал ја сам му спомињао
Јад љубавни, прошлост црну,
Тешио га — али, јао!
Моје лудо срце кличе
Па на прозор моми прну
К'о из ропства младо тиче...

                  Ленскій



Извор[уреди]

  • Ленскій, „У пролеће“, Стражилово, Година VII, Број 9, 27. Фебруар 1894, Нови Сад, стр. 132.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.