U PROLEĆE
Kroz grančice vetrić pirka,
Po vazduhu svila plovi,
Na prigrevku maca žmirka,
Guču beli golubovi.
Petli poju, golub guče,
Kroz maglice sunce gori,
Pod plamenom pupa puče,
Iz pupe se cvetak stvori.
Višnjica se cvetom osu,
S njome zumbul, ljiljan viti.
Jutro kruni biser-rosu,
Njom prvenčad da okiti.
Iz grudi mi srce šanu
Pa mi smrsi zimske snove:
Premaleće evo granu,
S prozora te moma zove!
U kosi joj cvetak gori,
Sjaj sunčani s njena lica,
Suparnica mladoj zori,
Nežna kao ljubičica.
Usnice su njene pune
A poljupca slatka jeka
K’o harfine ječi strune;
Ručica je njena meka...
Grlite se, ljubite se.
Po poljani ber’te cvetke!
Teško usud čas donese,
Gde su slasti tako retke —
Al ja sam mu spominjao
Jad ljubavni, prošlost crnu,
Tešio ga — ali, jao!
Moje ludo srce kliče
Pa na prozor momi prnu
K'o iz ropstva mlado tiče...
Lenskій
