У пољу се ружа цватијаше,
ал’ ми туде никог не бијаше,
већ бијаше Хаша и Мејруша.
Долази им момче нежењено,
Хашу буди, а Мејрушу љуби: 5
— Устан’ горе, дража до матере!
Проговара Мејруша дјевојка:
— Там’ се кини, момче нежењено!
Нас је мајка у гори родила,
у зелену травцу повијала, 10
срна нас је млијеком задојила,
а соко нас одњихо на грани.
Да нас такнеш, растопиле би се,
баш ко шећер у води студеној!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 167.
