[У петак се Јово разболио]
У петак се Јово разболио,
У суботу логом је легао,
У недјељу Богу душу дао.
Л’јепо га је мајка сахранила,
Преко пута у зелену башћу. 5
Код главе му бунар ископала,
Код ногу му ружу усадила,
Око гроба клупе намјестила.
Ко је жедан, нека воде пије,
Ко је млађан, нека се накити, 10
Ко ј’ уморан, нека се ођмара.
Често ј’ мајка гроба облазила,
Облазила сваке годинице,
У години свакога мјесеца,
У мјесецу сваке недјељице, 15
У недјељи сваког божјег дана.
А у дану неколико пута.
Питала га остарјела мајка:
»Сине Јово, је л’ ти земља тешка?«
»»Није мени црна земља тешка, 20
Већ су тешке дјевојачке клетве!
Кад закуне, до Бога се чује,
Кад заплаче, и Богу је жао!««
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
