У онога Куне Хасанаге

Извор: Викизворник


У онога Куне Хасанаге

У онога Куне Хасанаге,
у њег кажу самокове дворе
и пред дворе демирли капија
и у двору сребрена ћуприја.
На чардаку ибришим халија, 5
на њој сједи Џевахир кадуна,
пред њом јесте срчали бешика,
на бешици јорган од бехара,
она лила сина Сефудина!
За двором му зелена ливада, 10
по њој шеће девет паунова,
па за њима девет пауница,
па за њима девет паунчади
и пред њима видра врло мудра,
међу њима росна кошутица. 15
Пред двором му црвена јабука,
лист јој пада око Београда,
а јабуке око Бања Луке.
Мирис јој се чак до цара чује.
То зачује царе господаре 20
и он посла два лака улака,
два улака два хитра јунака,
по онога Куну Хасанагу.
И одоше два улака млада,
бирдем дошли Хасанаге двору, 25
они вичу Куну Хасанагу:
— Хајде, ага, тебе султан зове!
То је ага једва дочекао,
па он скаче на ноге лагане,
па изиђе на мермер авлију, 30
а млађи му ђогу изведоше.
Он узјаха дебела ђогата,
па он оде ка Стамболу граду.
Кад је био кроз Стамбол бијели,
тихо јаше а преда се гледа. 35
Кад је дошо до царских сараја,
сјаха коња гдје и цар сјахује,
чизме скида гдено и цар скида,
па униђе султан падишаху.
Па он цару божји селам викну, 40
султан му је селам прихватио.
Дође, прође, па код цара сједе.
Одмах пита султан падишаху:
— Еј, вјере ти, Куна Хасанага,
је л' истина, што људи говоре, 45
да су тебе самакови двори
и пред двором демирли капија
и у двору сребрена ћуприја,
на чардаку ибришим халија,
на њој сједи Џевахир кадуна, 50
пред њом јесте срчали бешика,
на бешици јорган од бехара;
она љуља сина Сеифудина.
И за двором зелена ливада,
по њој шеће девет паунова, 55
па за њима девет пауница,
па за њима девет паунчади
и пред њима видра врло мудра,
међу њима росна кошутица.
Пред двором ти црвена јабука, 60
лист јој пада око Београда,
а јабуке око Бања Луке,
мирис јој се до Стамбола чује.
Говорио Куна Хасанага:
— Истина је султан падишаху, 65
истина је што ти људи кажу!
Што ми хода девет паунова,
оно ми је до девет синова;
а што јесте девет пауница,
оно ми је девет невистица, 70
што је с њима девет паунчади,
оно ми је девет унучади;
и пред њима видра врло мудра,
оно ми је сека удовица;
а што кажу росна кошутица, 75
оно ми је ћерка јединица.
Кад то чуо царе господаре,
и он рече куни Хасанаги:
Ђела бери, Куно Хасанага!
ђела бери, поклон кћерку мени! 80
То је ага једва дочекао: —
Кћер поклони цару од Стамбола.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 601-603.