У месту пријатном, тихој пустињи...
| У месту пријатном, тихој пустињи... Писац: Милован Видаковић |
У месту пријатном, тихој пустињи,
Гди славуји поју, шума зелени,
У жалост погружен и света удаљен
Сузе проливам.
Уједињеније пита моју жалост,
Нити серце моје зна за другу радост,
Око мене сад сви предмети весели
Са мном тугују.
Они исти птични гласи умилни
С којима се сваки срећан весели
Нису већ за мене; јер ми серце вене
За мојом љубезном.
На первом степену мога живота
Жалост ме посети, и баш до гроба
Хоће да ме прати, док не преда смерти
У руке хладне.
Извор[уреди]
- Гавриловић Зоран, Антологија српског љубавног песништва, „Рад“ Београд, 1967, стр 30
|