U mestu prijatnom, tihoj pustinji...
| U mestu prijatnom, tihoj pustinji... Pisac: Milovan Vidaković |
U mestu prijatnom, tihoj pustinji,
Gdi slavuji poju, šuma zeleni,
U žalost pogružen i sveta udaljen
Suze prolivam.
Ujedinjenije pita moju žalost,
Niti serce moje zna za drugu radost,
Oko mene sad svi predmeti veseli
Sa mnom tuguju.
Oni isti ptični glasi umilni
S kojima se svaki srećan veseli
Nisu već za mene; jer mi serce vene
Za mojom ljubeznom.
Na pervom stepenu moga života
Žalost me poseti, i baš do groba
Hoće da me prati, dok ne preda smerti
U ruke hladne.
Izvor[uredi]
- Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 30
|