U mestu prijatnom, tihoj pustinji...
| U mestu prijatnom, tihoj pustinji... Pisac: Milovan Vidaković |
U mestu prijatnom, tihoj pustinji,
Gdi slavuji poju, šuma zeleni,
U žalost pogružen i sveta udaljen
Suze prolivam.
Ujedinjenije pita moju žalost,
Niti serce moje zna za drugu radost,
Oko mene sad svi predmeti veseli
Sa mnom tuguju.
Oni isti ptični glasi umilni
S kojima se svaki srećan veseli
Nisu već za mene; jer mi serce vene
Za mojom ljubeznom.
Na pervom stepenu moga života
Žalost me poseti, i baš do groba
Hoće da me prati, dok ne preda smerti
U ruke hladne.
Izvor
[uredi]- Gavrilović Zoran, Antologija srpskog ljubavnog pesništva, „Rad“ Beograd, 1967, str 30
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milovan Vidaković, umro 1841, pre 183 godine.
|