У горици јела несјечена
и под јелом вода неточена.
Точила је Мара непрошена
па се Мара с гором разговара:
— Ој, горице, једне ти смо среће, 5
а водице, једна ти смо бахта:
нит’ се сјече танана јелика,
нит’ се точи хлађана водица,
нит’ се проси лијепа дјевојика!
Она мисли да нико не чује, 10
а то чује беже Иван-беже
па извади ножа окована,
па осјече од јелице гране
и напи се студене водице,
узе Мару за бијелу руку, 15
одведе је свом бијелу двору.
Шенлук чини беже Иван-беже,
Шенлуик чини три бијела дана:
први данак за гору зелену,
други данак за воду студену, 20
трећи данак за лијепу Мару!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 88.
